Mobilna postrojenja za tretman otpada u Srbiji
Ugroženost životne sredine i stanje u kojem se planeta Zemlja trenutno nalazi je tema o kojoj se danas sve više govori. Prekomerno korišćenje plastike i posledice koja ova loša ljudska navika ostavlja na svet oko nas, a naročito na vodeni svet, je samo jedna od tema kojima se valja što pre pozabaviti. I dok sve jače osećamo posledice naših loših navika u vidu otapanja ledenih pokrivača, podizanja nivoa mora, povećanja prosečne temperature i morskog sveta koji umire zbog konzumiranja plastike, počinjemo polako da radimo na sebi, kako bismo smanjili posledice koje za sobom ostavljamo. Dokaz da čovek ipak nije sposoban da samo nešto uništi već i da stvori je, između ostalog, ljudska dosetka reciklaže. Reciklaža predstavlja izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Na ovaj način jednom iskorišćen materijal ne mora posle „radnog veka“ da se „penzioniše“, već prolazi kroz reinkarnaciju i tako se upotrebljava u iste ili neke druge svrhe. Srbija nažalost nije jedna od zemalja sa razvijenom kulturom reciklaže, ali ni generalno zemlja koja previše vodi računa o prostoru u kojem živi, a naročito o prirodi koja jeste njeno najveće bogatsvo. Zato samo nedaleko od urbanih naselja možemo naići na divlje deponije u kojima se neretko može naći i otpad klasifikovan kao opasan. Iz tog razloga je dobro što više govoriti o različitim aspektima otpada, posledicama koje na prostor oko sebe ostavlja, ali i načinima na koji se može tretirati.
Šta je mobilno postrojenje za tretman otpada?
Prema važećem Zakonu o upravljanju otpadom („Zakon“)1 mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za preuzimanje, pripremu za ponovnu upotrebu, ponovno iskorišćenje i druge operacije tretmana otpada sa R i D liste (R2 do R13, D8 i D9), koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i može se premeštati od lokacije do lokacije. Zakon u mobilna postrojenja uključuje i ona postrojenja koja se koriste radi sanacije zagađene lokacije, po pravilu na lokaciji na kojoj otpad nastaje, odnosno na lokaciji proizvođača otpada, ili na drugoj lokaciji vlasnika otpada za koju operater postrojenja ima i dozvolu za skladištenje otpada;2 U mobilnim postrojenjima može se preduzimati više operacija tretiranja otpada sa R liste koja između ostalog predviđa reciklažu, preradu organskih materija, preradu metala, preradu drugih materija, obnavljanje komponenata koje se koriste za smanjenje zagađenja, izlaganje otpada procesima u zemljištu koji imaju korist za poljoprivredu ili ekološki napredak3, dok tretman otpada sa D liste uključuje biološke tretmane i fizičko-hemijske tretmane čiji je proizvod smeša ili jedinjenje koje se dobija i iz drugih operacija odlaganja.4
Postrojenja kao i oprema za tretman otpada mogu, pre svega, biti stacionarna ili mobilna.
Ono zbog čega su mobilna postrojenja za tretman otpada značajna jeste što se njima omogućava da se otpad koji nastaje jednom delatnošću ne ostavlja sto, hiljadu ili mnogo više godina da se slobodno raspada i time čini nepotreban teret životnoj sredini, već da otpad na bezbedan način nestane ili da se pretoči u nešto korisno.
Jedna od karakteristika zakona uopšte jeste da je podložan promenama, a dobra strana je i da ga nije previše teško menjati. To se pokazalo korisnim i u ovom slučaju jer je prvobitna definicija mobilnih postrojenja usvojena prilikom donošenja zakona 2009. godine bila znatno drugačija. Podrazumevala je samo tretman otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje dok je izmenama zakona 2016. godine mobilnim postrojenjima za upravljanje otpadom omogućeno da se otpad, u situacijama kada je to neophodno, preveze na neko drugo mesto radi njegovog tretmana. Glavni cilj izmene bio je izbegavanje diskriminacije pojedinih postojećih operatera. Međutim ono što je još postignuto jeste da se rad mobilnih postrojenja ne ograničava samo na prostor na kojem je otpad nastao. Time je proizvođačima otpada koji zbog tehničkih nedostataka nisu u mogućnosti da montiraju mobilna postrojenja, svoj otpad predaju operaterima koji će ga bezbedno na drugoj lokaciji tretirati, u skladu sa dovolom nadležnog organa. Ovim je u potpunosti iskorišćena prednost mobilnoh postrojenja, a to je njihova mogućnost da šta god da obavljaju to čine bez vezivanja za lokaciju.
Funkcija, rad i dozvola za rad mobilnih postrojenja:
Mobilna postrojenja praktično predstavljaju sredstvo za tretman otpada u slučajevima kada proizvođač otpada nema tehničke mogućnosti ili kada uopšte nije predvideo da samostalno vrši tretman otpada. Mobilna postrojenja tako omogućavaju proizvođačima da se na zakonit, bezbedan i ekološki pogodan način reše otpada koji je nastao delatnošću koju obavljaju. U slučaju kada proizvođač otpada ima dozvolu i za skladištenje otapada mobilno postrojenje može vršiti tretman otpada i na mestu nastanka istog. U slučajevima kada proizvođač nema mogućnosti ili kada nema dozvolu za skladištenje otpada tada, operater preuzima otpad i prevozi ga na drugu lokaciju, gde kasnije sprovodi tretman otpada. Operater otpada je dužan da nadležno ministarstvo obavesti o svakoj promeni lokacije tretmana otpada, kao i o svakom početku i završetku aktivnosti tretmana otpada.5 Na ovom primeru se može videti da je zakonodavac predviđanjem više načina za tretman otpada izbegao da isti leži na deponijama i slobodno se razgrađuje više godina nego što planeta Zemlja može da podnese.
Tretman otpada ne može vršiti svako i pod sopstvenim uslovima, već je za obavljanje tretmana otpada u mobilnim postrojenjima neophodno prethodno pribaviti dozvolu. Dozvolu izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine (“Ministarstvo”)6, dok Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine treba bliže da odredi koje se to vrste otpada mogu tretirati u mobilnim postrojenjima.7 Za upravljanje otpadom može se izdati jedna integralna dozvola, ukoliko operater vrši više delatnosti, ali se mogu izdati i dozvole samo za sakupljanje; transport; i tretman otpada što uključuje skladištenje, ponovno iskorišćavanje i odlaganje otpada. Dozvola se izdaje na period od 10 godina.
Pre dobijanja dozvole potrebno je pribaviti pozitivno mišljenje inspekcijskog organa Ministarstva o ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole. Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole operater podnosi i podatke o tehničkim i tehnološkim uslovima za rad, metodama koje u radu koristi, podatke o kapacitetu svog mobilnog postrojenja, kao i o kvalifikacijama odgovornih lica i zaposlenih.8 Na osnovu ovih podataka Ministarstvo izdaje dozvolu za tretman otpada.
Važno je znati da dozvola za tretman otpada mobilnim poststojenjima naročito sadrži podatke o:
- Poreklu, odredištu i tretmanu otpada;
- Tehničkim i tehnološkim uslovima za rad postrojenja;
- Metodama koje se koriste za svaku pojedinačnu operaciju;
- Procedurama za kontrolu rada postrojenja i monitoring životne sredine;
- Merama zaštite od udesa, uključujući i uslove za sprečavanje udesa i smanjenje posledice udesa, merama zaštite od požara kao i procedurama za zatvaranje postrojenja.9
Ovim se osigurava da operater mobilnih postrojenja ima uvek jasne i nedvosmislene podatke o načinu na koji svoju delatnost obavlja, a i da bez izgovora uvek može sprovesti kontrolu svog rada.
Agencija za zaštitu životne sredine vodi evidenciju svih lica kojima je izdata dozvola za skladištenje, prevoz ili tretman otpada. Pretraživanjem registra agencije moguće je utvrditi kojem pravnom subjektu je dozvola izdata za koju delatnost i za koju vrstu otpada. Nedostatak registra je to što nije jasno navedeno kada je dozvola izdata, a svakako bi korisna informacija bila i to da li je kontrola rada postrojenja vršena, a ukoliko jeste kada je vršena. Pored registra dozvola za upravljanje otpadom Ministarstvo, prema svojoj zakonskoj obavezi, na svom sajtu redovno objavljuje podatke o podnetim zahtevima za izdavanje dozvole kao i odluke o oduzimanju i ukidanju dozvola za tretman otpada.
Kada se govori o tretmanu otpada važno je spomenuti odgovornost prilikom obavljanja ove delatnosi. Za tretman otpada odgovoran je isključivo operater. U slučajevima kada se tretman otpada vrši na lokaciji vlasnika otpada u suprotnosti sa Zakonom i izdatom dozvolom za odgovornost snosi isključivo operater. Operater je dužan da se prilikom svakog tretmana otpada pridržava uslova koji su navedeni u dozvoli izdatoj od strane Ministarstva. Ova veoma jasna obaveza otklanja mogućnost za neodgovorno obavljanje ove delatnosti.
Kontrola rada postrojenja:
Kontrolu rada operatera vrše inspektori Ministarstva. Inspektori, između ostalog, imaju prava da vrše monitoring metode tretmana i sprovode mere predostrožnosti u skladu sa uslovima koji su utvrđeni u dozvoli.10 Inspektori vrše i kontrolu ispunjenosti uslova za rad imaoca dozvole za tretman otpada.11 U vršenju svojih dužnosti inspektor je ovlašćen da zabrani tretman otpada suprotno uslovima u izdatoj dozvoli,12 kao i da zabrani rad postrojenja i upotrebu opreme za tretman otpada koja se ne koristi u skladu sa tehničkim uputstvom.13 Bilo bi dobro kada bi rezultati kontrole rada inspektora bili u većoj meri dostupni javnosti, ne samo kao ovlaš obaveštenja, već kao iscrpniji izveštaji. Time bi se postiglo da operateri posluju odgovornije, da javnosti stvori naviku da se za svet oko sebe više interesuje, ali i da se uključi u razgovor na temu ovako značajnu za opsatnak sveta kakvog ga poznajemo više uključi.
Zaključak:
I pored višestruke izmene Zakona koje je trebalo da pomogne adekvatnu primenu istog, takva primena nažalost još uvek nije postignuta jer i dalje postoji praznina u pogledu člana 37. stav 5. koji nalaže da Ministar bliže propisuje vrste otpada koje se mogu tretirati u mobilnim postrojenjima i vrste mobilnih postrojenja za koja se izdaje dozvola za tretman otpada. Međutim do danas nisu doneti propisi kojima se određuje vrsta otpada koja se može tretirati u mobilnim postrojenjima i vrsta mobilnih postrojenja za koja se mogu izdati dozvole za tretman otpada. Ovim propustom Ministarstvo je ugrozilo jedan od osnovnih ciljeva Zakona, a to je upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina.
Iako za sada u regulisanju ove oblasti ima nedostataka postoje i pozitivna rešenja Zakona kod regulisanja nezakonitog postupanja prilikom tretmana otpada, a to su njegove kaznene odredbe. Osim novčanih kazni, koje svakako mogu biti korisne, mnogo je značajnije zaštitna mera koja se može izreći privrednom društvu, preduzeću ili drugom pravnom licu u vidu zabrane obavljanja određene privredne delatnosti u trajanju od 10 godina. 14 Ovu meru prati i kaznena mera zaprećena odgovornom licu pravnog lica zabrane vršenja određene dužnosti u trajanju, takođe, od 10 godine. Kada je u pitanju nepridržavanje odredbi zakona koje može imati široke i dugotrajne posledice, možda čak i nepovratnu štetu po ljude i životnu sredinu, pored novčane kazne svakako je značajno imati zaštitnu meru koja će nepoštovaocu zakona onemogućiti da u doglednoj budućnosti počini isti prestup.
U slučaju oduzimanja dozvole trebalo bi da javnost ima uvid i razume iz kojih se konkretnih razloga oduzima određena dozvola, a ne da se kao do sada obaveštenja formulišu na uopšten način zbog nepostupanja u skladu sa uslovima utvrđenim u izdatoj dozvoli ili nepostupanja u skladu sa propisima u oblasti upravljanja otpadom čime se ne doprinosi ostvarivanju ciljeva Zakona. Mnogo je korisnije kada se javnosti objasni zbog čega je nekome dozvola za rad oduzeta, nego kada se samo o tome obavesti. Ako činjenica da kroz koji vek (ako budemo imali sreće) svet neće izgledati ovako kakvog ga danas poznajemo nije dovoljna, onda je neophodno ući u razloge i njihovim pojašnjavanjem stvoriti veću povezanost između problema i ljudi a time i veća zainteresovanost za ovu temu.
- 1. Zakon o tretmanu otpada (Sl. Glasnik RS“ br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 –dr.zakon)
- 2. Idem
- 3. http://www.sepa.gov.rs/download/Otpad/5DiRLista.pdf
- 4. http://www.sepa.gov.rs/download/Otpad/5DiRLista.pdf
- 5. Član 64. stav 5. Zakona
- 6. Član 60. stav 1. Zakona
- 7. Član 57. stav 5. Zakona
- 8. Član 62. stav 2. Zakona
- 9. Član 64. stav 2. tačke 2) 3) 4) 6) i 7) Zakona
- 10. Član 85. stav 1. tačka 5. Zakona
- 11. Član 85. stav 1. tačka 9. Zakona
- 12. Član 86. stav 1. tačka 11. Zakona
- 13. Član 86. stav 1. tačka12. Zakona
- 14. Član 89. Stav 1. Zakona