ZAŠTITA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

Pravo na suđenje u razumnom roku i pravne posledice povrede ovog prava regulisani su Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“ br. 40/2015, u daljem tekstu: „Zakon“). Ovo pravo ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik postupka koji je po svojoj prirodi vanparnični, dok oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac, imaju ovo pravo samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev. Javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku.

Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su:

1) prigovor radi ubrzavanja postupka;

2) žalba;

3) zahtev za pravično zadovoljenje.

Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

Pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

1. Podnošenje prigovora 

Postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor se može podneti dok se postupak u kojem je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno ne okonča. Obavezne elemente prigovora propisuje Zakon. Stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak u kojem je njeno pravo na suđenje u razumnom roku povređeno. Postupak po prigovoru vodi predsednik suda, koji i odlučuje o prigovoru. U ovom postupku se usmena rasprava ne održava, a na ostala procesna pitanja shodno se primenjuje Zakon o vanparničnom postupku. Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

Predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak. Prigovor se odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen. Protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba. Prigovor se odbija bez ispitnog postupka ako je, s obzirom na trajanje postupka koje je navedeno u prigovoru, očigledno neosnovan. U slučaju da prigovor ne bude odbačen, niti odbijen kao očigledno neosnovan, prelazi se na ispitni postupak.

Ispitni postupak počinje time što predsednik suda zahteva od postupajućeg sudije, ili predsednika veća (ukoliko je u konkretnom slučaju zakonom predviđeno suđenje u veću), ili od javnog tužioca, da mu dostavi izveštaj u roku od 15 dana ili u kraćem roku, ako je reč o postupku u kome je posebnim zakonom određeno hitno postupanje. Eventualno, predsednik suda može zahtevati da mu sudija dostavi i spise predmeta, ukoliko je potrebno da ih prouči. Izveštaj sadrži izjašnjenje o razvoju postupka u vremenu i predlog roka u kome postupak može da se okonča. Predsednik suda proučava izveštaj i spise predmeta i primenjuje merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, a potom rešenjem prigovor odbija ili ga usvaja i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Sudija i javni tužilac nemaju pravo na žalbu protiv rešenja kojim se prigovor usvaja.

U rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak. Istim rešenjem predsednik suda određuje i rok u kome je sudija dužan da preduzme naložene procesne radnje, a koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca, i primeren rok u kome ga sudija izveštava o preduzetim radnjama.

2. Podnošenje žalbe

Ukoliko prigovor bude odbijen, ili predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, stranka može da podnese žalbu. Žalba može da se podnese i ako, između ostalog, predsednik suda nije naložio sudiji koje procesne radnje da preduzme kako bi delotvorno ubrzao postupak, ili ako sudija nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen.

Ako je prigovor odbijen, žalba se podnosi u roku od osam dana od dana kada je stranka primila rešenje o odbijanju prigovora. Ako predsednik suda nije odlučio o prigovoru, žalba se podnosi u roku od osam dana od dana kada je istekao rok od dva meseca od dana prijema prigovora.

Ako je prigovor usvojen, a stranka ima pravo na žalbu iz gore navedenih razloga (treća opcija), u smislu člana 14. stav 2. Zakona, žalba se podnosi u roku od osam dana od dana kada je stranka primila rešenje – ako se žalba podnosi zato što predsednik suda nije sudiji naložio procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, odnosno, u roku od osam dana od dana isteka roka u kome je sudija bio dužan da preduzme naložene procesne radnje – ako se žalba podnosi zato što sudija nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen.

Žalba se podnosi predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru, a on odmah dostavlja predsedniku neposredno višeg suda žalbu i spise predmeta. Predsednik neposredno višeg suda vodi postupak po žalbi i odlučuje o njoj, u roku od 30 dana od dana prijema žalbe. Ako postupak u kome stranka smatra da je povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku vodi Vrhovni kasacioni sud, te u ovom slučaju nema neposredno više sudske instance, postupak po žalbi vodi i o žalbi odlučuje veće od tri sudije Vrhovnog kasacionog suda. Žalba se ne dostavlja na odgovor, a usmena rasprava se ne održava.

Predsednik neposredno višeg suda rešenjem odbacuje ili odbija žalbu bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak. Žalba se odbacuje ako je nepotpuna, ako ju je podnelo neovlašćeno lice, ako je preuranjena, neblagovremena, ako se lice odreklo prava na žalbu ili ako je povuklo žalbu, ili nema pravni interes za nju. Žalba je nepotpuna ako nije potpisana ili ako iz njene sadržine ne može da se utvrdi koje rešenje se pobija. Protiv rešenja o odbacivanju žalbe nije dozvoljena žalba. Žalba se odbija bez ispitnog postupka ako je, s obzirom na trajanje postupka koje je navedeno u žalbi, očigledno neosnovana.

U slučaju da žalba „prođe“ inicijalnu fazu ispitivanja, u ispitnom postupku je predsednik neposredno višeg suda može: odbiti i potvrditi prvostepeno rešenje, usvojiti žalbu i preinačiti prvostepeno rešenje, usvojiti žalbu i odlučiti o prigovoru, ili usvojiti žalbu i dostaviti je nadležnom javnom tužiocu. Protiv rešenja predsednika neposredno višeg suda o žalbi nije dozvoljena žalba.

Predsednik neposredno višeg suda može, u zavisnosti od okolnosti, a posebno ako je postupak hitan, odrediti prvenstvo u odlučivanju, zatim naložiti predsedniku suda kome je podnesen prigovor da oduzme predmet sudiji i dodeli ga drugom, ako je pravo stranke povređeno zbog preopterećenosti ili dužeg odsustva sudije. Ako je žalba podneta zato što predsednik suda nije odlučio o prigovoru, pri donošenju rešenja kojim odlučuje o prigovoru predsednik neposredno višeg suda ima ista prava i obaveze kao predsednik suda kome je podnet prigovor.

3. Mogućnost podnošenja novog prigovora: 

Stranka čiji je prigovor odbijen, a koja nije podnela žalbu, može da podnese novi prigovor kada isteknu četiri meseca od dana prijema rešenja o odbijanju prigovora; stranka čiji je prigovor odbijen, a koja je podnela žalbu koja je odbijena, može podneti novi prigovor kada isteknu četiri meseca od dana prijema rešenja o odbijanju žalbe; stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu – kada istekne pet meseci od dana prijema rešenja o usvajanju prigovora. Stranka čija je žalba usvojena, i stranka čiji je prigovor usvojen, a žalba odbijena, mogu da podnesu novi prigovor odmah posle isteka roka u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme delotvorne procesne radnje. Stranka čiji su prigovor ili žalba odbačeni može odmah podneti novi prigovor.

Ograničenja prava na podnošenje novog prigovora ne važe u postupku u kome su predloženi ili određeni pritvor ili privremena mera, u izvršnom postupku i u postupku protiv maloletnika.

4. Pravično zadovoljenje:

Pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora, i stranka čija je žalba usvojena. Stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu i stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora stiče pravo na pravično zadovoljenje kada istekne rok u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje, a stranka čija je žalba usvojena – kada primi rešenje o usvajanju žalbe.

Vrste pravičnog zadovoljenja su:

1) pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku;

2) pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva, kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku;

3) pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odgovornost Republike Srbije za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (bez obzira na krivicu).

Pri odlučivanju o pravičnom zadovoljenju, Pravobranilaštvo i sudovi vezani su rešenjima predsednika sudova kojima je utvrđena povreda prava stranke na suđenje u razumnom roku.

4.A. Podnošenje predloga za poravnanje sa Pravobranilaštvom:

U roku od šest meseci od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, stranka može da podnese Pravobranilaštvu predlog za poravnanje. Podnošenje ovog predloga je fakultativne prirode, te ukoliko stranka nema interesa da zaključi poravnanje, može odmah podneti tužbu protiv Republike Srbije. U predlogu za poravnanje stranka navodi da li traži isplatu novčanog obeštećenja ili izdavanje i objavljivanje pismene izjave Pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je bilo povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku, ili i jedno i drugo.

Pravobranilaštvo pokušava da postigne sporazum sa strankom u roku od dva meseca od dana prijema predloga za poravnanje. Stranka je slobodna da u svako doba pismeno odustane od pokušaja poravnanja. Ako sporazum bude postignut, ono zaključuje sa strankom vansudsko poravnanje koje predstavlja izvršnu ispravu.

4.B. Tužba za novčano obeštećenje 

Stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Tužba nije dozvoljena dok traje pokušaj poravnanja s Pravobranilaštvom, niti ako su stranka i Pravobranilaštvo zaključili poravnanje. Novčano obeštećenje priznaje se u visini od 300 evra do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije po predmetu, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja (pre svega, od složenosti predmeta suđenja ili istrage, postupanja nadležnog državnog organa i stranke tokom postupka i značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku).

U postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz Zakona o parničnom postupku. Revizija u ovim sporovima nije dozvoljena. Za odlučivanje po tužbi mesno je nadležan osnovni sud na čijem području tužilac ima prebivalište, boravište ili sedište.

Kod teže povrede prava na suđenje u razumnom roku sud može, na zahtev stranke, da donese i objavi presudu kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo, kao i da joj dosudi novčano obeštećenje. Sud objavljuje ovu pravnosnažnu presudu u “Službenom glasniku Republike Srbije” o svom trošku.

4.C. Tužba za naknadu imovinske štete

Stranka može da podnese tužbu za naknadu imovinske štete protiv Republike Srbije ukoliko je usled povrede prava na suđenje u razumnom roku pretrpela imovinsku štetu (stvarnu štetu i/ili izgubljenu dobit). Zakon derogira zakonski rok iz člana 376. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima za podnošenje ove vrste tužbe (3 godine od saznanja za štetu i učinioca), te je u ovom slučaju tužbu za naknadu štete moguće podneti u roku od jedne godine od dana kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje. Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

5. Isplata novčanog obeštećenja i naknade imovinske štete

Novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku, iz Državnog budžeta RS.