Zakon o digitalnoj imovini do kraja godine

Zakon o digitalnoj imovini do kraja godine

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici održanoj dana 27.11.2020. godine Predlog zakona o digitalnoj imovini u cilju regulisanja, unapređenja i razvoja ovog tržišta i sprečavanje zloupotrebe te vrste imovine u kriminalne svrhe.

 

U saopštenju Vlade se, između ostalog, navodi da će usvajanjem ovog zakona biti omogućeno finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređenje i razvoj tržišta kapitala, korišćenje digitalne tehnologije i obezbeđivanje okvira za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma.

 

Zakonska rešenja trebalo bi da unaprede poslovno okruženje i doprinesu daljoj digitalizaciji usluga u privredi, uz adekvatno upravljanje bezbednosnim i finansijskim rizicima koji proističu iz prirode ovog oblika imovine.

 

Na ovaj način nastoji se da se ide u korak sa savremenim tendencijama globalnog, digitalnog i elektronskog poslovanja, ali i da se kroz ovaj vid pružanja usluga i poslovanja dodatno podstakne domaće IT preduzetništvo u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija na standardizovan i kontrolisan način.

 

Po usvajanju zakona, biće ostvarena pravna sigurnost i u zakonskim okvirima obezbeđena predvidljivost u poslovanju sa digitalnom imovinom.

 

U nastavku teksta ukratko predstavljamo sadržinu akta Predloga zakona o digitalnoj imovini.

 

Ustavni osnov za donošenje zakona

 

Ustavni osnov za donošenje Zakona o digitalnoj imovini sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 6. i 7. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, kao i svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

 

Razlozi za donošenje zakona

 

Najvažniji razlozi za donošenje ovog zakona su: (1) regulisanje tržišta digitalne imovine, u cilju njegovog unapređenja i razvoja, s jedne strane, i sprečavanja zloupotreba digitalne imovine u kriminalne svrhe, s druge strane, (2) omogućavanje finansiranja pomoću investicionih tokena, (3) unapređenje i razvoj tržišta kapitala korišćenjem digitalne tehnologije i (4) jačanje okvira za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma.

 

Cilj ovog zakona jeste i unapređenje poslovnog okruženja i doprinos daljoj digitalizaciji usluga u privredi u Republici Srbiji, uz adekvatno upravljanje bezbednosnim i finansijskim rizicima koji proističu iz prirode ovog oblika imovine.

 

Na ovaj način nastoji se da se ide u korak sa savremenim tendencijama globalnog digitalnog i elektronskog poslovanja, ali i da se kroz ovaj vid pružanja usluga i poslovanja dodatno podstakne naše IT preduzetništvo u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, na standarizovan i kontrolisan način, pre svega saglasno međunarodnim standardima u oblastima borbe protiv kriminala i sprečavanja pranja novca.

 

Trenutno stanje

 

U ovom trenutku digitalna imovina (i to pre svega tzv. virtuelne valute) je uređena izričito samo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 113/2017 i 91/2019), i to isključivo radi prevencije zloupotrebe virtuelnih valuta.

 

Od 2017. godine uređeno je da su obveznici tog zakona i lica koja pružaju usluge u vezi s virtuelnim valutama (poput kripto-menjačnica), što znači da su ta lica u obavezi i da izvrše potpuno utvrđivanje i verifikaciju identiteta stranke koja trguje virtuelnim valutama, da utvrđuju stvarne vlasnike tih stranaka, prate transakcije, blagovremeno obaveštavaju Narodnu banku Srbije i Upravu za sprečavanje pranja novca o svim nepravilnostima i sl.

 

Uveden je i nadzor Narodne banke Srbije nad poslovanjem novih obveznika u delu koji se odnosi na primenu propisa iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

 

Ove obaveze uvedene su i pre stupanja na snagu tzv. Pete direktive EU o sprečavanju pranja novca čime je naša zemlja postala jedna od vodećih zemalja u doslednoj primeni standarda u ovoj oblasti.

 

S druge strane, tim zakonom nisu uređena pitanja uslova i načina na koji posluju navedena lica, kapitalnih zahteva, da li je potrebna licenca ili dozvola za rad i sl.

 

Stoga se predloženim zakonskim rešenjima stvara pravna sigurnost i, u zakonskim okvirima, obezbeđuje predvidljivost u poslovanju s digitalnom imovinom, i to počevši od definisanja digitalne imovine (instituta koji se prvi put uvodi u naše pravo), virtuelne valute, digitalnih tokena, zatim uslova za obavljanje poslova sa ovom imovinom preko licenciranih pružalaca usluga, nadzora nad njihovim poslovanjem i uređenja drugih relevantnih pitanja, izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji, pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini, nadzor nad primenom ovog zakona, a sadrži i odredbe čija je svrha da se smanje zloupotrebe na tržištu digitalne imovine.

 

Radi sveobuhvatnijeg regulisanja digitalne imovine s aspekta sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, te usklađivanja s međunarodnim standardima, ovaj zakon sadrži i nekoliko odredaba o primeni propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma na pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom. Istovremeno sa ovim zakonom predložene su i izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kojima će se uskladiti odredbe tog zakona sa Zakonom o digitalnoj imovini i utvrditi posebne radnje i mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u vezi sa digitalnom imovinom (kojima se uvažavaju specifičnosti poslovanja s digitalnom imovinom, ali i prepoznaju posebni rizici koje to poslovanje nosi).

 

Nakon usvajanja Zakona o digitalnoj imovini stvoriće se uslovi da se i postojeći propisi kojima se uređuje imovina u Republici Srbiji primenjuju, u određenoj meri, i na digitalnu imovinu (npr. propisi o svojinskopravnim i obligacionim odnosima, krivični zakonik i sl.), a pojedina pitanja (poput založnog prava) će biti prilagođena specifičnostima digitalne imovine i uređena u ovom zakonu, čime će se smanjiti nedoumice u primeni postojećih propisa koje su trenutno prisutne zbog odsustva regulative o digitalnoj imovini.

 

Prema pojedinim podacima na globalnom nivou, ukupna tržišna kapitalizacija kripto-valuta u 2019. godini iznosila je 237,1 milijardu američkih dolara, u odnosu na 128,78 milijardi u 2018. godini. Poređenja radi, do 2016. godine ukupna tržišna kapitalizacija bila je ispod 18 milijardi američkih dolara.

 

Prema informacijama prikupljenim prilikom konsultacija sa učesnicima na tržištu digitalne imovine u Republici Srbiji, trenutno postoji nekoliko kompanija koje posluju na tom tržištu. Ove kompanije su većim delom neregulisane što im samo po sebi stvara praktične probleme, poput poteškoća prilikom otvaranja računa u banci ili prilikom primene privrednopravnih, poreskih, računovodstvenih i drugih propisa.

 

Takođe, poverenje dela investitorske javnosti u kompanije koje bi se bavile ovim poslovima moglo bi biti unapređeno donošenjem zakona jer se otklanjaju brojna pitanja koja su proizlazila iz činjenice da u ovom trenutku tržište digitalne imovine nije regulatorno prepoznato, a poznato je po inherentnim rizicima.

 

Šta se očekuje?

 

Iz tog razloga bi usvajanje ovog zakona doprinelo mogućnosti unapređenja poslovanja pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom koji imaju razvojne projekte i kvalitetne ideje u IT preduzetništvu i samim tim pospešilo razvoj ove privredne grane, a otvorilo bi i mogućnosti za olakšano finansiranje inovativnih startap kompanija i malih i srednjih pravnih lica.

 

Očekuje se da će se, zbog prirode digitalne imovine i njene prekogranične prenosivosti, privući i strani investitori.

 

Jedna od ključnih novina koje donosi ovaj zakon jeste mogućnost da se učesnici na tržištu kapitala, pre svega brokersko-dilerska društva i berza, uključe na tržište digitalne imovine.

 

Na ovaj način se postiže da lica koja imaju višedecenijsko iskustvo u poslovanju s finansijskim instrumentima to iskustvo, kao i svoje resurse, upotrebe i za razvoj tržišta digitalne imovine, što će dovesti do toga da od samog početka primene zakona na tržištu postoji odgovarajući nivo kvaliteta usluga, odnosno obezbedi zdrava konkurencija i pouzdanost pružalaca ovih usluga.

 

Usvajanje ovog zakona će dovesti i do unapređenja tržišta kapitala, budući da se omogućava izdavanje finansijskih instrumenata u obliku digitalne imovine, korišćenjem digitalne tehnologije, pod određenim uslovima, bez primene pravila koja propisuje Zakon o tržištu kapitala.

 

Da bi potpala pod ovaj olakšani režim, digitalna imovina koja ima sve odlike finansijskih instrumenata mora da ispuni sledeće uslove: (1) da nema odlike akcija, (2) da nije zamenljiva za akcije i da (3) ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan izdavanja, odnosno tokom primarne prodaje.

 

Može se očekivati da će predmetna novina dovesti do značajnog povećanja broja inicijalnih javnih ponuda finansijskih instrumenata, pre svega obveznica, kao i da će te inicijalne javne ponude poteći i od malih i srednjih preduzeća – budući da je postupak izdavanja finansijskih instrumenata u obliku digitalne imovine u skladu sa ovim zakonom značajno jeftiniji i jednostavniji od postupka izdavanja finansijskih instrumenata u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala.

 

Zakon obuhvata mehanizme za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, konkretno protiv manipulacija i insajderskog trgovanja. Ovi mehanizmi su nalik na mehanizme koji se koriste na tržištu kapitala, a sprovodiće ih Narodna banka Srbije (kada su u pitanju virtuelne valute) i Komisija za hartije od vrednosti (kada su u pitanju digitalni tokeni). Očekuje se da će uvođenje ovog vida nadzora tržišta povećati sigurnost i izvesnost poslovanja na tržištu digitalne imovine.

 

Zakon o digitalnoj imovini počiva i na principu tehnološke neutralnosti, te iako je usmeren u velikoj meri na blockchain tehnologiju, njime se ne preferira, niti ograničava nijedna tehnologija, čime se potencijalno obuhvataju i informacionokomunikacione tehnologije („IKT“) koje će se razvijati u budućnosti.

 

Kada je u pitanju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, ovim zakonom se u sistem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma na nesumnjiv način uvode svi oblici digitalne imovine, i određuje se ko je sve obveznik primene predmetnih propisa – budući da je za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom neophodno pribaviti odgovarajuću dozvolu. Na taj način se postiže puna usklađenost domaćih propisa sa Petom direktivom o sprečavanju pranja novca i međunarodnim standardima za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma koji su definisani FATF (Financial Action Task Force) preporukama (Preporuka 15), koji zahtevaju licenciranje ili registraciju lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnom imovinom (eng. virtual property service providers).

 

Nadležnost za licenciranje i nadzor nad poslovanjem pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom podeljena je između Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije, pri čemu je Komisija nadležna za sva pitanja koja se odnose na investicione tokene (odobravanje belog papira, sekundarnog trgovanja, licenciranje i nadzor nad pružaocima usluga povezanih s tim tokenima, davanje mišljenja o primeni ovog zakona), a Narodna banka Srbije za sva navedena pitanja koja se odnose na virtuelne valute. Predloženim odredbama predviđeno je i uspostavljanje posebnog veb portala za komunikaciju između nadzornih organa i pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom, posebno u slučaju onih privrednih društava koji pružaju i usluge povezane s digitalnim tokenima, i usluge povezane s virtuelnim valutama, budući da se na ovaj način obezbeđuje podnošenje celokupne dokumentacije vezane za njihovo poslovanje putem jedinstvene kontakt tačke i bez dupliranja troškova.

 

Pri razmatranju drugih mogućnosti za rešavanje problema u vezi s razvojem tržišta digitalne imovine utvrđeno je da ove probleme nije moguće rešiti bez propisivanja sveobuhvatnog zakonskog okvira budući da važeći zakoni ne pružaju osnova nadležnim institucijama da urede ovu oblast podzakonskim aktima, niti bi tim aktima bilo pravno moguće urediti predmetnu materiju.

 

Donošenje zakona je najbolje rešenje problema jer se na sistematičan i celovit način, uz poštovanje načela pravne sigurnosti i vladavine prava, uređuje materija koju samo zakonodavac može urediti: uvođenje novih privrednih subjekata i uređivanje njihovog poslovanja, ugovorni odnosi između pružalaca i korisnika usluga povezanih s digitalnom imovinom, uvođenje instituta digitalne imovine, izdavanje i trgovanje investicionim tokenima, nadzor nad učesnicima na tržištu digitalne imovine Republike Srbije, kaznene odredbe i dr.

 

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

 

Pre svega, postavlja se pitanje koji pokazatelji se prate u oblasti? Zatim, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

 

Uzimajući u obzir uvođenje novih instituta i mogućnosti za IKT industriju Republike Srbije, pokazatelji u ovoj oblasti odnosiće se na sledeće: Broj izdatih belih papira u roku od tri godine od stupanja propisa na snagu; Broj izdatih dozvola za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom u roku od tri godine od stupanja propisa na snagu; Rast broja privrednih društava čija je delatnost pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom u roku od tri godine od stupanja propisa na snagu.

 

Izvor čine evidencije institucija nadležnih za sprovođenje predmetnog propisa – Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije. Bazna vrednost za navedene pokazatelje je 0.

 

Uvođenjem instituta kao što je beli papir i licenci za obavljanje delatnosti iz oblasti digitalne imovine, Republika Srbija reguliše i unapređuje okvire poslovanja privrednih društva u oblasti digitalne imovine.

 

Beli papir, kao takav, predstavlja svojevrstan „prospekt“ u cilju izdavanja digitalne imovine, sa čijom sadržinom investitor može da upozna prednosti i rizike digitalne imovine koja se izdaje kao i više informacija o tehnologiji kao i licima koja su učestovala u dizajniranju digitalne imovine. Informacije navedene u belom papiru moraju da budu sažete, pregledne i razumljive i moraju biti prikazane na način koji omogućava njihovu jednostavnu analizu. Broj izdatih belih papira bi predstavljao jasan pokazatelj broja novostvorenih vrsta digitalne imovine u Republici Srbiji i time bi se dao jasan odgovor na pitanje da li predmetni propis stvara povoljne uslove za razvoj takve imovine u Republici Srbiji i da li privredna društva koja se bave delatnošću iz oblast digitalne imovine imaju podstreka da razvijaju nova tehnološka rešenja u vidu virtuelnih valuta i digitalnih tokena. Sa druge strane, broj izdatih licenci bi ukazao na jasan broj privrednih društava koji se bave oblašću digitalne imovine i da li je ta oblast u povoju u Republici Srbiji kroz praćenje godišnjih indikatora. Posredno, analizirajući privredna društva koja nisu novoosnovana, a koja su dostavila zahtev za izdavanje predmetne dozvole, Republika Srbija biće u mogućnosti da ima u uvid broj privrednih društava koja su se potencijalno bavila ovom oblašću u sivoj zoni. Shodno uvođenju novog sistemskog zakona od interesa Republike Srbije je da prati kvantitativne pokazatelje za prethodno navedene tačke i da prati da li izabrana opcija podstiče rast IKT industrije u oblasti digitalne imovine.

 

Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis?

 

Regulativa u ovoj oblasti je u svetskim okvirima tek u razvoju, kao i na nivou Evropske unije. Republika Srbija prepoznala je globalne trendove i sledeći primere pojedinih jurisdikcija, kao npr. Francuske i Malte, odlučila da na sistemski način pristupi regulativi oblasti kroz donošenje zakona. U ovom trenutku digitalna imovina (i to pre svega tzv. virtuelne valute) je uređena izričito samo pomenutim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, i to isključivo radi sprečavanja zloupotrebe virtuelne valute.

 

Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

 

Donošenjem predmetnog zakona, Republika Srbija bi postala novi član kluba država koja su pioniri u stvaranju regulatornog okvira za oblast digitalne imovine, i da bi time obezbedila jasne okvire i pravnu sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine. Prevashodni cilj donošenja ovog zakona je pružanje privrednicima većih mogućnosti u poslovanju, kako bi lakše finansirali svoje inovativne ideje, unapredili likvidnost i uključili se u tržište digitalne imovine čija se globalna vrednost trenutno procenjuje na više od 300 milijardi dolara, uprkos svim izazovima sa kojima se danas svetska ekonomija suočava.

 

Republika Srbija prepoznata je kao zemlja tehnološkog razvoja od strane vodećih svetskih izdanja kao što je britanski The Economist, a izradom zakona o digitalnoj imovini, Republika Srbija šalje jasan signal da nastavlja svoju lidersku poziciju u jugoistočnoj Evropi u finansijskim tehnologijama (na eng. „Fintech“) i digitalizaciji usluga u korist građana Republike Srbije i njene privrede.

 

Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose?

 

Donošenjem novog zakona, privrednici će imati na raspolaganju više inovativnih mogućnosti za razvoj svog poslovanja, kao što je izdavanje investicionih tokena u cilju prikupljanja kapitala ili pokretanja platformi za razmenu digitalne imovine. Donošenje zakona predstavljalo bi krupan korak ka povećanju pravne sigurnosti, razvoju digitalnih tehnologija i konkurentnosti srpske privrede na globalnoj sceni.

Ovo je naročito važno u kontekstu situacije sa korona virusom koja je samo ubrzala sveopštu digitalizaciju društva i poslovanja, a u kojoj važno mesto ima i digitalna imovina. Do sada privreda (ali ni fizička lica) nisu imala nikakav okvir za poslovanje digitalnom imovinom pa su posledice bile: povećana pravna nesigurnost, izbegavanje plaćanja poreskih obaveza, poslovanje u sivoj zoni itd. Akteri na tržištu su do sada, izbegavajući neuređeno lokalno tržište, prijavljivali poslovne aktivnosti na stranim tržištima, što je dalje prouzrokovalo neopravdan izliv velikog dela prihoda iz Republike Srbije. Dalje, lokalni akteri nisu motivisani da razvijaju nove blokčejn tehnologije na domaćem tržištu usled pravne neizvesnosti na koji način će se tretirati njihov proizvod i na koji način će se naplatiti pružene usluge.

 

Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena?

 

Ciljne grupe na koje će uticati predložene promene jesu privreda, industrija i fizička lica. Ovakav novi regulatorni okvir će uticati i na veće zapošljavanje građana kao i na celokupan razvoj industrije. Bitno je napomenuti da je IKT industrija jedan od industrija koja se najbrže razvija u Republici Srbiji i da je samo u 2019. godini osnovano više od 200 privrednih društava koje se bave izradom softverskih rešenja, a kroz uvođenje novog sistemskog zakona, taj broj će biti još veći.

 

Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

 

Ne, jer kao što je pomenuto, postojeći zakonski okvir ne prepoznaje mogućnosti za poslovanje digitalnom imovinom niti prepoznaje pravne institute koje se uvode novim propisom. Ukoliko se odustane od intervencije, šteta po Republiku Srbiju će biti obimna.

 

U tom smislu, očekivao bi se odlazak određenog broja talenata iz Republike Srbije u jurisdikcije koje imaju prijateljski i uobličen okvir za poslovanje digitalnom imovinom, došlo bi do umanjenog razvoja IKT industrije i podstakao bi se nastavak poslovanja u sivoj zoni kad su u pitanju virtuelne valute.

 

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

 

Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva?

 

Pre svega, odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj.

 

Naime, usvajanjem zakona o digitalnoj imovini, Republika Srbija uvodi u svoj pravni i privredni sistem nove institute, kao što su virtuelne valute i digitalne tokene koji će omogućavati dalji razvoj IKT sektora.

 

U tom smislu, opšti cilj ovog Predloga zakona jeste: Uređenje nove oblasti uvođenjem novih pravnih instituta u privredni sistem Republike Srbije i unapređivanje konkurentnosti i inovativnosti IKT industrije.

 

Šta se predmetnom promenom želi postići?

 

Pre svega, odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja.

 

U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje.

 

• Podsticaj ulaganjima iz inostranstva u IKT industriju Republike Srbije;
• Rast broja privrednih subjekata koji se osnivaju u cilju pružanja usluga iz oblasti digitalne imovine;
• Rast izvoza proizvoda i usluga iz IKT industrije;
• Podsticaj zapošljavanju građana Republike Srbije u IKT industriji;
• Sprečavanje zloupotreba digitalne imovine i korišćenja digitalne imovine u kriminalne svrhe;
• Uređivanje oblasti digitalne imovine na sistemski i sveobuhvatan način, i u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji.

 

Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

 

• Stvaranjem tržišne infrastrukture za izdavanje i trgovanje digitalnom imovinom koja bi se izdavala u Republici Srbiji, uključujući prvenstveno platforme za trgovanje i razmenu digitalne imovine u periodu od devet meseci od početka primene zakona;
• Broj objavljenih belih papira;
• Broj izdatih dozvola za pružanje usluga iz oblasti digitalne imovine;
• Broj investicija u blokčejn tehnologiju i Veb privrednih društava u Republici Srbiji.
• Broj preseljenih privrednih društava za razvoj blokčejn rešenja u Republici Srbiji.

 

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

 

Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih? Izabrane opcija zahtevaće minimalne finansijske resurse. U skladu sa razgovorima između institucija nadležnih za sprovođenje izabrane opcije, biće potrebno uspostaviti portal na internet mreži preko kojeg će zainteresovana lica iz privrednog sektora moći da komuniciraju sa nadzornim organima i da dostavljaju dokumenta i podatke propisane Predlogom zakona o digitalnoj imovini. Model za dostavljanje potrebne dokumentacije nije tehnološki zahtevan i kao takav zahtevaće nisku vrednost finansijskih resursa da bi bio uspostavljen.

 

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

 

Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

 

Izabrana opcija prouzrokovaće ograničene materijalne i nematerijalne troškove. U tom smislu, troškovi koje će morati da podnesu pružaoci usluga odnosiće se na administrativne troškove kao i na troškove koji se odnose na poslovanje (pravni troškovi, troškovi revizije i slično). Kada je reč o koristima, izabrana opcija će doneti veću pravnu sigurnost, kao i uređen pravni okvir u kojem će lica koja nude usluge povezane sa digitalnom imovinom moći da posluju na transparentan način sa umanjenim rizicima, kako finansijskim tako pravnim. Poseban benefit za privredu biće uvođenje i prepoznavanje novih instituta od strane pravnog sistema Republike Srbije, a to su virtuelne valute i digitalni tokeni, koji će biti korišćeni u korist privlačenja stranih investicija u domaći IKT sektor, prikupljanja kapitala kao i izrade naprednih softverskih rešenja za klijente, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu. Napominjemo da se odredbe zakona koje se odnose na isključenja oblasti primene ovog zakona, u odnosu na tzv. „mrežu lica“ radi o licima koja posluju shodno unutrašnjim pravilima predmetne mreže i čija se digitalna imovina ne koristi u komercijalne svrhe van okvira te mreže (npr. unutar video-igara). U pogledu „rudarenja“ digitalne imovine, napominjemo da takva delatnost predmetnim propisom nije zabranjena, već da je isključena iz primene ovog propisa, jer se „rudarenjem“ ne stvara obligacioni odnos između lica niti to predstavlja određenu uslugu.

 

Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

 

Izabrana opcija pozitivno će uticati na konkurentnost privrednih subjekata kako na domaćem, kako i na inostranom tržištu. Izdavanje digitalne imovine predstavlja jedno od ključnih delatnosti iz predmetne oblasti, i kao takvo dozvoljava se shodno Predlogu zakona o digitalnoj imovini. Pre izdavanja digitalne imovine, izdavalac može sačiniti beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji, s obzirom na posebne karakteristike izdavaoca i digitalne imovine koja se nudi, omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu, i koji ispunjava sve druge uslove propisane za beli papir u skladu sa ovim zakonom. U cilju promovisanja razvoja digitalne imovine i šire upotrebe inovacija na domaćem tržištu u smislu tehnologije distribuirane knjige i blokčejn infrastrukture, potrebno je urediti pravni okvir koji će dodatno podstaći konkurentnost domaće IKT industrije. Izabrana opcija obezbeđuje nove mogućnosti IKT industriji da razvija i unapredi tehnološku podlogu za izdavanje i trgovanje digitalnom imovinom, ali i mogućnost pristupa novim sredstvima finansiranja.

 

Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

 

Izabrana opcija obezbeđuje nove mogućnosti ITK industriji da razvija i unapredi tehnološku podlogu za izdavanje i trgovanje digitalnom imovinom, ali i mogućnost pristupa novim sredstvima finansiranja za startap i male tehnološke kompanije koje još uvek nemaju uslove za pribavljanje sredstava preko tržišta kapitala ili tradicionalnih finansijskih institucija.

 

Ključna pitanja za analizu društvenih efekata

 

Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

 

Izabrana opcija utiče na tržište rade i zapošljavanja i to sektorski na IKT industriju. Uz povećanu pravnu sigurnost i uređeni regulatorni okvir, izabrana opcija dovodi većeg stepena  zapošljavanja stručnih lica iz oblasti IKT. Izabrana opcija ne utiče na propise iz oblasti radnog prava, međutim, regulisanje oblasti digitalne imovine neposredno će uticati na to da lica, pravna ili fizička, izađu iz okvira sivog poslovanja u legalne tokove, time obezbeđujući prava i obaveze zaposlenih lica.

 

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

 

Po pitanju zaloge i registra, zaloga na digitalnoj imovini najsličnija je po svojim odlikama zalozi na finansijskim instrumentima, uzimajući u obzir da se radi o nematerijalnim imovinskim pravima.

 

Međutim, iako se finansijski instrumenti vode na centralizovan način, te se nalaze na računima Centralnog registra hartija od vrednosti, osobina digitalne imovine jeste da se ona nalazi u tzv. digitalnim novčanicima (eng. wallet). Specifičnost digitalnih novčanika, kao takvih, jeste da njima upravljaju sami pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Uzimajući u obzir elemente ove vrste imovine: (i) laka prenosivost i (ii) mogućnost za nanošenje štete poveriocima, predloženim rešenjem se onemogućava registru zaloge dodatno raspolaganje imovinom pod zalogom.

 

Kako bi se navedeno raspolaganje onemogućilo, neophodno je poveriti pružaocima usluga povezanih s digitalnom imovinom upravljanje digitalnim novčanicima, jer Agencija za privredne registre ne upravlja adresama digitalne imovine i trenutno nije tehnički osposobljena za preuzimanje ovakve vrste nadležnosti. Predloženim rešenjem se međutim ne isključuje mogućnost da se u budućnosti steknu uslovi za obavljanje navedenih poslova od strane Agencije za privredne registre.

 

Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta? Postojeća javna uprava ima kapacitete za sprovođenje izabrane opcije. Nadležne institucije, u smislu Predloga zakona o digitalnoj imovinu, jesu Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti. Prema raspoloživim podacima predmetne institucije imaju dovoljno kapaciteta da sprovedu obaveze koje proističu iz nadležnosti utvrđenih Predlogom zakona o digitalnoj imovini.

 

Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

 

Izabrana opcija jeste u saglasnosti sa važećim propisima i međunarodnim sporazumima i stoga se paralelno sa ovim zakonom predlaže i usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kako bi se izvršilo i usklađivanje tog zakona sa Zakonom o digitalnoj imovini i međunarodnim standardima u ovoj oblasti koji su definisani FATF preporukama.

 

Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

 

Izabrana opcija ne utiče neposredno na vladavinu prava i bezbednost. Izabrana opcija ne predstavlja bezbednosni rizik za Republiku Srbiju. Kad su u pitanju platforme distributivne knjige, one se oslanjaju na korišćenje informacionih i tehnoloških infrastruktura, i kao takve mogu da budu izložene sajber napadima, infrastrukturnim kvarovima i prevarama. U centralizovanim sistemima, kao što je primer kod bankarskog sistema, evidencija transakcija vodi se od strane jedne institucije – banke. Banke u tom smislu imaju ulogu posrednika i garanta podataka povezanih sa transakcijama.

 

Sa druge strane, tehnologija platformi distributivnih knjiga je drugačije organizovana jer ne postoji centralna institucija koja reguliše odnose, već postoji više učesnika koji dele platformu. Zapisi transakcija su transparentni za sve učesnike na platformi, i na njoj se može vršiti više vrsta transakcija kod kojih nije potreban posrednik. Predmetni model distributivne knjige može da olakša i ubrza transakcije na tržištu, ali istovremeno takav model je izložen i rizicima sajber bezbednosti. Digitalna imovina, naročito ona koja je decentralizovana i koja posluje bez utvrđenog sistema i strukture upravljanja, predstavlja posebne tehnološke i operativne rizike. Uzimajući u obzir da je primena distributivne knjige nova tehnologija, ona još uvek može biti podložna greškama i ograničenjima. U tom smislu, mogu se pojaviti problemi sa upravljanjem same platforme, a platforme za trgovanje digitalnom imovinom često su predmet napada hakera, prevara i drugih krivičnih dela. Uzimajući u obzir prethodno navedeno, propisi koji budu uređivali oblast digitalne imovine moraju da zaštite investitore od svih potencijalnih rizika.

 

Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

 

Zbog uređenja jedne nove sistemske oblasti nije moguće trenutno predvideti vremenski okvir da bi se obezbedilo dosledno sprovođenje ili održivost uzimajući u obzir karakteristike tehnološke industrije koja se bazira na inovativnosti i čestim izmenama i poboljšanjima svojstava proizvoda. Uzimajući u obzir prethodno navedeno, održivost će biti obezbeđena donošenjem odgovarajućih podzakonskih akata od strane nadležnih institucija u cilju poboljšanja regulatornog okvira, uređivanja određenih pitanja kao i obezbeđivanja pravne sigurnosti svih grupa na koje se odnosi izabrana opcija.

 

Podaci o obavljenim konsultacijama

 

Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa?

 

Da. Zainteresovane strane i ciljne grupe imale su mogućnost da učestvuju u izradi Nacrta zakona o digitalnoj imovini kroz rad Radne grupe za izradu Nacrta kriptoimovinskog regulatornog okvira u Republici Srbiji i tokom postupka javnih konsultacija.

 

Donošenje Zakona o digitalnoj imovini očekuje se do kraja decembra 2020. godine.