Za digitalne tokene u Srbiji potrebna dozvola

Kako do dozvole za pružanje usluga povezanih sa digitalnim tokenima?

Narodna skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 17. decembra 2020. godine usvojila Zakon o  digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020, „Zakon“). Zakon je stupio na snagu 29. decembra 2020. godine, a njegova primena počela je 29. juna 2021. godine.

Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina kako je Zakon definiše, predstavlja digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.

Iz pojma digitalne imovine zakonodavac isključuje one digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, kao i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima.

Digitalna imovina se javlja u 2 osnovna oblika:

• virtuelna valuta se definiše kao vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski;

• digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije („Komsija“) je na sednici održanoj 17. juna 2021. godine donela Pravilnik o sprovođenju odredaba Zakona o digitalnoj imovini koje se odnose na davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnim tokenima i saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti („Sl. glasnike RS“, broj 69/2021, „Pravilnik“);

Ovim Pravilnikom uređuju se:

1. način sprovođenja odredaba Zakona na osnovu kojih Komisija daje dozvolu za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom u delu koji se odnosi na digitalne tokene (u daljem tekstu: dozvola), kao i dokazi koji se dostavljaju Komisiji uz zahtev za davanje dozvole,
2. bliži uslovi koje moraju ispuniti član uprave pružaoca usluga povezanih s digitalnim tokenima (u daljem tekstu: rukovodilac pružaoca usluga), kao i dokazi koji se dostavljaju Komisiji uz zahtev za davanje saglasnosti na izbor člana uprave i rukovodioca pružaoca usluga,
3. bliži uslovi u vezi s kadrovskom i organizacionom osposobljenošću, kao i tehničkom i informacionom opremljenošću pružaoca usluga, uzimajući u obzir, pre svega, konkretne okolnosti tržišta, značajne rizike, potencijalne sukobe interesa, finansijske resurse i neophodnu stručnu i tehničku informacionu osposobljenost, kao i dokazi koji se dostavljaju Komisiji radi ocene ispunjenosti ovih uslova;
4. bliži uslovi podobnosti koje mora ispuniti lice s kvalifikovanim učešćem u pružaocu usluga, kao i dokazi koji se dostavljaju Komisiji uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje, odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća u pružaocu usluga.

Prema Pravilniku privredno društvo koje namerava da pruža usluge povezane sa digitalnim tokenima podnosi zahtev Komisiji.

Uz zahtev se prilaže sledeća dokumentacija:

1. rešenje o upisu u registar privrednih subjekata
2. opšte akte podnosioca zahteva (statut, odnosno osnivački akt i pravila poslovanja društva);
3. program aktivnosti kojim se bliže uređuju način i uslovi pružanja usluga povezanih s digitalnim tokenima;
4. poslovni plan s projekcijom prihoda i rashoda za prve tri godine poslovanja na osnovu kojeg se može zaključiti da će podnosilac zahteva biti u stanju da obezbedi ispunjenost odgovarajućih organizacionih, kadrovskih, tehničkih i drugih uslova za kontinuirano, stabilno i sigurno poslovanje, uključujući i broj i vrstu očekivanih korisnika digitalnih tokena, kao i očekivani obim i iznos transakcija s digitalnim tokenima, i to za svaku vrstu usluge koju namerava da pruža;
5. opis planiranih mera za zaštitu novčanih sredstava korisnika digitalnih tokena u skladu s članom 78. Zakona
6. opis sistema upravljanja i sistema unutrašnjih kontrola u skladu s članom 92. Zakona;
7. opis mera unutrašnje kontrole koje se uspostavljaju radi ispunjavanja obaveza utvrđenih propisima kojima se uređuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma
8. opis planiranih mera obuke zaposlenih u vezi sa obavljanjem transakcija s digitalnim tokenima;
9. opis organizacione strukture, uključujući i podatke o planiranom poveravanju pojedinih operativnih poslova povezanih s pružanjem usluga povezanih s digitalnim tokenima;
10. opis planiranih mera za upravljanje bezbednošću informaciono-komunikacionog sistema
11. podatke o članovima uprave podnosioca zahteva i rukovodiocu pružaoca usluga, s podacima i dokazima o tome da ova lica imaju dobru poslovnu reputaciju u skladu s članom 60. Zakona;
12. podatke o licima s kvalifikovanim učešćem u podnosiocu zahteva, visini njihovog učešća, kao i dokaze o podobnosti tih lica u skladu s članom 65. Zakona;
13. podatke o spoljnom revizoru koji obavlja reviziju finansijskih izveštaja podnosioca zahteva u godini u kojoj se podnosi zahtev, ako je za podnosioca zahteva obavezna revizija finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom;
14. podatke o licima blisko povezanim s podnosiocem zahteva i opis te povezanosti;
15. dokaz o posedovanju minimalnog kapitala iz člana 54. stav 1. Zakona;
16. dokaz da podnosilac zahteva nije osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo, kao i da se protiv njega ne vodi krivični postupak, u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, kao i da nije osuđen pravnosnažnom presudom za privredni prestup koji ga čini nepodobnim za pružanje usluga povezanih s digitalnim tokenima, u smislu zakona kojim se uređuju privredni prestupi;
17. podatke o uplaćenoj naknadi u skladu s tarifom Komisije.

Podacima o licima naročito se smatraju:

• za fizička lica:

• ime i prezime fizičkog lica,
• adresu prebivališta, odnosno boravišta fizičkog lica (mesto, ulica i broj), a za fizičko lice koje nema državljanstvo Republike Srbije i naziv države,
• jedinstveni matični broj građana, odnosno druga odgovarajuća identifikaciona oznaka za fizičko lice koje nema državljanstvo Republike Srbije (npr. broj pasoša ili evidencioni broj koji određuje nadležni državni organ);

• za pravna lica:

• poslovno ime ili skraćeno poslovno ime pravnog lica,
• adresa sedišta pravnog lica (mesto, ulica i broj), a za pravno lice koje nema sedište u Republici Srbiji i naziv države,
• matični broj pravnog lica, odnosno druga odgovarajuća identifikaciona oznaka za pravno lice koje nema sedište u Republici Srbiji (npr. evidencioni broj koji određuje nadležni državni organ),
• poreski identifikacioni broj pravnog lica.

Komisija odlučuje o zahtevu u formi rešenja u roku od 60 dana od prijema zahteva.