Vodič za poslodavce u pogledu zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama

Uticaj zdravstvenih smetnji na radnu sposobnost zaposlenog i posledice gubitka radne sposobnosti

U slučaju da zdravstvene smetnje utiču na radni performans zaposlenog, primarna solucija koju bi poslodavac trebalo razmotriti je upućivanje ovog zaposlenog na drugi odgovarajući posao kod istog poslodavca – pod „odgovarajućim“ se smatra posao za koji je potrebna ista vrsta i stepen stručne spreme kao i za posao koji je zaposleni do sada obavljao, kao i na posao koji odgovara njegovoj (preostaloj) radnoj sposobnosti. Ali, kako bi se moglo ustanoviti koji bi posao bio adekvatan u konkretnom slučaju, neophodno je prethodno obaviti procenu radne sposobnosti. 

Procena radne sposobnosti

1. I) Podnošenje zahteva Nacionalnoj službi za zapošljavanje

Zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja podnosi se Nacionalnoj službi za zapošljavanje (filijali koja je prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev nadležna). Prema samom nazivu zahteva može se zaključiti da ga može podneti i nezaposleno lice, ali i lice koje se već nalazi u radnom odnosu, ukoliko je došlo određenih promena u zdravstvenom stanju koje bi mogle da utiču a radnu sposobnost zaposlenog. Radi ocene radne sposobnosti, odnosno mogućnosti zaposlenja ili održanja već postojećeg zaposlenja, uz zahtev se podnosi medicinska i druga neophodna dokumentacija.  Medicinsku dokumentaciju čine: predlog za utvrđivanje invalidnosti popunjen od strane izabranog lekara; otpusne liste; specijalistički nalazi odgovarajućih specijalnosti sa opisanim anatomskim i funkcionalnim promenama utvrđenim prilikom pregleda (ne stariji od 6 meseci) na propisanim obrascima; dijagnostički testovi; laboratorijski nalazi; nalaz psihologa, odnosno zaključak koji obuhvata ocenu mentalnih sposobnosti, ličnosti i ponašanja pojedinca. Drugu neophodnu dokumentaciju potrebnu za ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja čini uverenje o ostvarivanju prava po osnovu socijalne zaštite (ukoliko postoji), rešenje/dokaz o statusu osobe sa invaliditetom (ako je već izdato), dokaz o stručnoj spremi (overena fotokopija diplome) ili radnom iskustvu i za zaposlena lica opis posla koji lice obavlja, kao i predlog poslova koje bi lice moglo da obavlja kod poslodavca i socijalna anketa. Socijalna anketa sadrži osnovne podatke o licu, njegovom/njenom obrazovanju, bračnom i porodičnom stanju, prihodima, stanovanju, odnosu sa okruženjem, samostalnost i funkcionalnom statusu, socijalnu procenu. Socijalnu anketu popunjava stručni radnik Nacionalne službe. Pored navedene dokumentacije uz zahtev se dostavlja i dokaz o izmirenju troškova procene radne sposobnosti (uplatnica, nalog za prenos ili izvod iz banke) i drugi dokazi koji mogu biti od uticaja na ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja. Troškove ovog postupka u slučaju da je reč o nezaposlenom licu snosi Nacionalna služba za zapošljavanje, a kod lica u radnom odnosu zaposleno lice koje je podnelo zahtev ili poslodavac kod kojeg je lice zaposleno. 

Kada se zahtev kompletira sa svom pratećom dokumentacijom neophodnom za veštačenje radne sposobnosti, od strane Nacionalne službe za zapošljavanje podnosilac zahteva dobija informaciju o tačnom vremenu i mestu održavanja komisije za procenu radne sposobnosti. Procena se vrši u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje uz obavezno lično prisustvo podnosioca zahteva.

Nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja daje organ veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno komisija koju čine: lekar veštak Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik Nacionalne službe za zapošljavanje. Komisija sačinjava Nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti koji, između ostalog, sadrži i predlog poslova koje lice može da obavlja, ili primenu potrebnih tehničkih i tehnoloških pomagala ili službe podrške.

Ocena bolesti izražava se u stepenima: 

1) 0. stepen – ne postoje teškoće i prepreke u radu, odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost (ovo lice nema status osobe sa invaliditetom);

2) 1. stepen – ako su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima;

3) 2. stepen – ako su teškoće i prepreke umerene, odnosno znatne u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima;

4) 3. stepen – ako su teškoće i prepreke potpune ili višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove.

Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja. Po žalbi na rešenje rešava ministar nadležan za poslove zapošljavanja. 

Ako se u rešenju utvrdi da postoji određeni stepen teškoća i prepreka u radu, a nije ostvareno pravo na invalidsku penziju (nije nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti), zaposleni kod poslodavca više ne može da obavlja poslove koji bi izazvali dalje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu, već je poslodavac dužan da ovom zaposlenom obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova prema utvrđenoj preostaloj radnoj sposobnosti, a ukoliko zaposleni odbije premeštaj na poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.  

S druge strane, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao prema radnoj sposobnosti, zaposleni se smatra „viškom“, radni odnos mu prestaje uz isplatu otpremnine, a dalje prava na tržištu rada ostvaruje u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

1. II) Podnošenje zahteva Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje

Izuzetno, zahtev za procenu radne sposobnosti može se podneti i uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. U tom slučaju, ukoliko se ne ostvari pravo na invalidsku penziju (tj. ako je gubitak radne sposobnosti samo delimičan, ali ne potpun), zahtev sa pratećom dokumentacijom se prosleđuje Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde će se pokrenuti postupak utvrđivanja statusa i procenu radne sposobnosti.

Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Ukratko, suštinski uslovi za ostvarenje prava na invalidsku penziju su sledeći: 

1. Problem sa vidom nije moguće otkloniti (operacijom i sl.),

2. Gubitak radne sposobnosti treba da bude POTPUNI (delimični nije dovoljan; u kom stepenu je oštećenje vida dovelo do gubitka radne sposobnosti utvrđuje lekarska komisija),

3. Osoba koja konkuriše za invalidsku penziju kao u konkretnom slučaju (zbog bolesti koja je nastala van rada, tj. nije reč o profesionalnom oboljenju) treba da ima manje od 65 godina (pošto bi u suprotnom mogla da ostvari pravo na starosnu penziju) a minimum 5 godina staža osiguranja – pritom, taj staž ne mora biti vezan za samo jednog poslodavca, već može biti ostvaren na radu kod nekog drugog poslodavca (radni odnos), ili kroz obavljanje samostalne delatnosti (samozapošljavanje), 

4. lekarski pregled radi utvrđivanja da je bolest nemoguće izlečiti i da je dovela do potpunog gubitka radne sposobnosti (to utvrđuje gore pomenuta lekarska komisija).

5. Zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju se podnosi PIO fondu na osnovu lekarskog predloga za utvrđivanje invalidnosti. Postupak se vodi pred PIO fondom, koji je i zadužen za isplatu invalidske, kao i svake druge, penzije, te ovo pitanje, kao ni isplata penzije, nemaju veze sa poslodavcem, već u ovaj postupak ulazi zaposleni samoinicijativno (na privatnoj osnovi), zbog objektivnih okolnosti (zdravstvenih problema), koje su dovele do potpunog gubitka njegove radne sposobnosti, a što je samo za posledicu imalo, između ostalog, i prestanak njegovog radnog odnosa. 

Predlog rešenja slučaja zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama: 

Na osnovu navedenog, u cilju rešenja ovakvih slučajeva celishodno bi bilo preduzeti sledeće korake:  

Zaposleni može pokrenuti postupak za procenu njegove radne sposobnosti. 

Ukoliko se ispostavi da je gubitak radne sposobnosti: 

1. a) delimičan – ne omogućava mu invalidsku penziju, zaposleni može da nastavi da radi, samo na poslovima koji odgovaraju njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti: 

Komisija koja je vršila ocenu radne sposobnosti će predložiti odgovarajući posao kod poslodavca koji bi zaposleni mogao da obavlja. U tom slučaju je potrebno da poslodavac pošalje / uruči zaposlenom obaveštenje o razlogu za premeštaj na drugi odgovarajući posao, koji korespondira njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti, zajedno sa aneksom ugovora o radu. Ukoliko zaposleni ne prihvati da potpiše ovaj aneks, poslodavac mu iz ovog razloga može otkazati ugovor o radu. 

Ukoliko zaposleni prihvati da radi na drugim odgovarajućim poslovima, ali ova opcija ne da rezultate, to bi moglo značiti da poslodavac ipak više nema odgovarajući posao za ovog zaposlenog, odnosno, da ne može da mu obezbedi obavljanje poslova prema njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti, te da je zaposleni postao višak, a radni odnos prestaje po ovom osnovu (član 101. u vezi čl. 81. st. 2. i član 102. Zakona o radu, koji upućuje na čl. 179. st. 5. tač. 1. Zakona o radu – višak zaposlenih). Obavezu isplate otpremnine imaće poslodavac kod kojeg je zaposleni bio u radnom odnosu makar godinu dana. 

1. b) potpuni – u tom slučaju radni odnos prestaje zbog gubitka radne sposobnosti, mimo volje i poslodavca i zaposlenog, tj. ex lege. 

Kada kod zaposlenog dođe do gubitka radne sposobnosti, a što je neophodno da utvrdi Nacionalna služba za zapošljavanje u Rešenju (koje treba prvo steći svojstvo pravnosnažnosti),  u tom slučaju radni odnos zaposlenog prestaje po sili zakona danom kada poslodavcu bude dostavljeno ovo Rešenje.

A zaposleni će, ukoliko su svi gore navedeni uslovi za invalidsku penziju kumulativno realizovani, moći da ostvari pravo na istu.