Vodič za poslodavce i zaposlene: Povreda na radu & naknada štete

Uvod  

Povreda na radu, iako česta pojava kako u teoriji tako i u praksi, i dalje predstavlja razlog velikom broju sporova između poslodavaca i zaposlenih. 

Iz tog razloga, u nastavku ovog vodiča nastojimo da relevantne aspekte ove teme približimo široj javnosti i time olakšamo razumevanje implikacija koje prate incidentni događaj kakav je povreda na radu.

U praksi, mnogi zaposleni, usled nerazumevanja svojih prava, propuštaju mogućnost naknade eventualno nastale štete, a poslodavci često iz neznanja prekršajno, pa čak i krivično odgovaraju usled nepravilnog postupanja u ovakvim slučajevima. 

Ovim tekstom ćemo se potruditi da pomognemo, sa jedne strane zaposlenom, upravo sa ciljem razumevanja situacije i propisa koji se primenjuju, a sa druge strane poslodavcu, na kog pada obaveza brige o zaposlenima u skladu sa pravnom regulativom.

Šta je povreda na radu?

Povreda na radu je povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla:

• po osnovu koga je zaposleni osiguran
• pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen
• povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto
• povreda koju zaposleni pretrpi na službenom putu 
• povreda koju zaposleni pretrpi na putu preduzetom radi stupanja na rad 

Šta je najčešći uzrok povrede na radu?

Uzrok povrede može biti:

• neposredno i kratkotrajno mehaničko, fizičko ili hemijsko dejstvo;
• nagle promene položaja tela;
• iznenadno opterećenje tela;
• druge promene fiziološkog stanja organizma.

Inače, povređivanje zaposlenih najčešće je prilikom obavljanja poslova sa povećanim rizikom, poput građevinskih poslova, rukovanja mašinama i opremom, rukovanja određenim opasnim supstancama (zapaljivim, hemijskim, otrovnim, i sl.), na poslovima koji iziskuju nošenje i upotrebu vatrenog oružja, nošenje velikog tereta, izlaganje pojačanom fizičkom naporu, rad u rudnicima, itd. 

Šta se još smatra povredom na radu?

Povredom na radu smatra se i oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na gore opisan način, koju zaposleni pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i povreda koju zaposleni pretrpi učestvujući:

• u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;
• u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom;
• na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);
• na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.

Ko se može smatrati zaposlenim? 

Pod zaposlenim se podrazumevaju lica koja su u radnom odnosu kod poslodavca, ali i lica koja su profesionalno angažovana od strane poslodavca po osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima i slično, sve dok ne steknu svojstvo osiguranika po osnovu radnog odnosa ili na drugi način. 

Šta kaže statistika?

Podaci Ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje pokazuju da je samo tokom 2018. godine zabeleženo 788 teških povreda na radu i 7 smrtnih povreda, dok se godišnje u proseku dogodi oko 800 teških povreda. Najveći broj povreda zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije, čak 27,17%, zdravstvene i socijalne zaštite 8,81%, trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala 8,67 %, itd. Prema prirodi povreda na radu, najčešće su prelomi, čak 65,66% i to ruke ili noge. Pored frakture kostiju i povrede leđa (usled pada sa velikih visina), česte povrede su i amputacija ekstremiteta i prstiju, opekotine, trovanje, povrede nastale udarom električne struje, nesrećama na putu, upotrebom vatrenog oružja, itd. 

Prema starosnoj dobi povređenog najveći broj povreda zabeležen je kod zaposlenih u starosnom dobu od 30 do 49 godina – 44,78% i kod starijih od 50 godina – 41,38%. Zanimljivo je da se muškarci značajno više povređuju, prema ovoj statistici 74,09% povređenih su bili muškog pola. Međutim, statistički podaci su samo deo realne slike zbog rada „na crno“, gde u slučaju povrede na radu, zaposleni ne prijavljuju incidente iz straha da će izgubiti posao.

Kako bi se skrenula posebna pažnja javnosti na važnost zaštite bezbednosti i zdravlja na radu, Vlada Republike Srbije donela je Odluku da se 2019. godina proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu, imajući u vidu da je ovo pitanje od opšteg društvenog značaja i u zajedničkom je interesu za sve zaposlene i poslodavce. 

Da li je povreda na radu moguća i prilikom rada od kuće?

Veoma aktualna tema u 2020.godini usled pandemije virusa Covid-19 je upravo i rad od kuće. 

U tom pogledu, često se postavlja pitanje kako tumačiti pravne propise ukoliko dođe do povrede na radu od kuće? 

O ovome se izjasnio Inspektorat za rad, navodeći da Zakon o radu prepoznaje obavljanje posla od kuće, ali je ostavljeno istrazi da u svakom konkretnom slučaju utvrdi da li je povreda nastala tokom radnog vremena i na koji način je povezana sa poslom. 

U svakom slučaju, obaveze poslodavca se ne menjaju — ukoliko do povrede dođe tokom radnog vremena, on je dužan da je prijavi nadležnim organima i podnese propisani obrazac izveštaja o povredi na radu, o čemu ćemo detaljnije govoriti u nastavku teksta. 

Dakle, pravno je ovo sasvim moguća situacija. 

Ipak, od proglašenja pandemije do danas nije podneta nijedna prijava povrede na radu. Razlog tome bi mogao biti činjenica da većina onih koji rade od kuće ne rade visoko rizične i teške fizičke poslove, poput radnika na građevini, rudara i slično.

„Bolje sprečiti nego lečiti“: Šta je poslodavac dužan da preduzme da spreči da do povrede na radu uopšte dođe?

Poslodavac je dužan da organizuje proces rada zaposlenih u radnoj okolini u kojoj su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da obezbedi preventivne mere radi  sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih, pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka. 

Ujedno, poslodavac je u obavezi da obezbedi finansijska sredstva potrebna za primenu mera zaštite. Koje konkretno mere će biti sprovedene kod određenog poslodavca određuje akt o proceni rizika, koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika, u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Dakle, obaveza poslodavca je da preduzme sledeće pravne i faktičke radnje:

• Da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini, kao i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje;
• Da utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, što će učiniti u okviru opšteg akta / kolektivnog ugovora, a ukoliko poslodavac ima do 10 zaposlenih, isto može utvrditi i u okviru ugovora o radu, bez obaveze donošenja posebnog opšteg akta; 
• Da aktom u pisanoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
• Da angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih ispitivanja uslova radne okoline;
• Da osigura zaposlene od povreda na radu; 
• Da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenih, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Šta je poslodavac dužan da preduzme u slučaju da do povrede zaposlenog na radu ipak dođe: 

Bez obzira na to da li su kod poslodavca primenjene sve utvrđene mere bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu ili ne, u slučaju nastupanja bilo kakve smrtne, kolektivne ili teške povrede na radu, ili povrede na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao u slučaju nastupanja opasne pojave koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih, poslodavac bi trebalo da preduzme sledeće korake:

U slučaju da poslodavac ne primeni proceduru opisanu u dijagramu, kao i u slučaju da ne donese / preduzme gore navedene akte, izlaže se riziku od prekršajne odgovornosti, a za ovaj prekršaj predviđena je novčana kazna u iznosu od 800.000 dinara do 1.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, odnosno u iznosu od 400.000 do 500.000 dinara za poslodavca koji je privatni preduzetnik, dok za direktora / drugo odgovorno lice kod poslodavca zaprećena novčana kazna iznosi od 40.000 do 50.000 dinara.  Prava zaposlenog u slučaju povrede na radu U zavisnosti od vrste i posledica same povrede,  zaposleni se u slučaju povrede na radu obraća poslodavcu, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.  U nastavku teksta dat je prikaz prava zaposlenog u slučaju povrede na radu sa naznakom kome se zaposleni obraća u svakom pojedinačnom slučaju radi ostvarenja konkretnog prava:  REPUBLIČKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE REPUBLIČKI PIO FOND POSLODAVAC 1. Pravo na zdravstvenu zaštitu (lekarske preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju, itd);  2. Pravo na naknadu troškova prevoza radi korišćenja zdravstvene zaštite – obezbeđuje se u slučaju upućivanja zaposlenog na lečenje / lekarski pregled kod davaoca zdravstvene usluge koji je udaljen najmanje 50 km od mesta stanovanja zaposlenog. Visina ove naknade određuje se prema najkraćoj relaciji i u visini cene karte autobusa ili drugog razreda voza, a izuzetno, ako je zbog prirode povrede neophodan drugi vid prevoza, ova naknada se obezbeđuje u visini troškova prevoza drugim prevoznim sredstvima. Ova naknada dospeva na naplatu danom završenog putovanja. Istu isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, nakon obraćanja zaposlenog istom povodom isplate ove naknade, uz prilaganje dokaza o nastanku ovih troškova.   Pravo na invalidsku penziju – u slučaju potpunog gubitka radne sposobnosti (tj. nastupanja invalidnosti), ova penzija se stiče bez obzira na dužinu penzijskog staža; Pravo na novčanu naknadu zbog telesnog oštećenja – ukoliko je stepen telesnog oštećenja zaposlenog najmanje 30%, bez obzira na to da li ovo telesno oštećenje prouzrokuje invalidnost ili ne;   Pravo na porodičnu penziju – koje uživaju članovi porodice preminulog zaposlenog, u slučaju da je povreda na radu imala za posledicu smrt;  Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica – ako je zbog prirode i težine stanja povrede utvrđena potreba za ovom pomoći i negom (kod nepokretnog lica, lica koje nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05);   Postupak ostvarivanja gore enumerisanih prava zaposlenog pokreće se kod Republičkog fonda za PIO, na zahtev zaposlenog, uz prilaganje odgovarajuće medicinske i ostale propisane dokumentacije, pošto stručno-medicinski organ utvrdi težinu povrede i njene posledice po telesnu sposobnost zaposlenog.  1. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (bolovanja):  Visina naknade: 100% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade u RS. Isplatilac naknade zarade je Poslodavac, za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog, a Republički fond za zdravstveno osiguranje, za zaposlenog kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade, od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog, za sve vreme trajanja njegove privremene sprečenosti za rad.  Naknada zarade se isplaćuje na osnovu zahteva zaposlenog uz podnošenje dokaza, a za njenu isplatu izabrani lekar izdaje izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka). Zaposlenom ne pripada pravo na naknadu zarade:  (i) ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad; (ii) ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili psihoaktivnih supstanci; (iii) ako je namerno sprečavao ozdravljenje / osposobljavanje za rad; (iv) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju; (v) ako se bez opravdanog razloga ne javi: izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad / prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara / stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ; (vi) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode; (vii) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa otputuje iz mesta prebivališta / boravišta ili ako ne postupa po lekarskom uputstvu; (viii) ako prima naknadu zarade po drugim propisima; (ix) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način; (x) ako je na izdržavanju kazne zatvora; (xi) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.  2. Pravo na naknadu štete uzrokovane povredom na radu Kako je i prikazano u tabeli, troškovi koji nastanu povodom uživanja prava na zdravstvenu zaštitu povređenog zaposlenog, naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, kao i naknada zarade u periodu privremene sprečenosti za rad kada je licu povređenom na radu u međuvremenu prestao radni odnos, pokrivaju se / obezbeđuju se iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje RS. Troškovi koji nastanu povodom uživanja prava u slučaju invalidnosti i telesnog oštećenja povređenog zaposlenog pokrivaju se / obezbeđuju se iz sredstava Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje RS. Međutim, ovi fondovi socijalnog osiguranja dužni su zahtevati naknadu štete od poslodavca, ukoliko je do povrede na radu njegovog zaposlenog došlo usled nepreduzimanja odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.  Po istom principu, fondovi osiguranja imaju pravo da zahtevaju naknadu pričinjene štete od lica koje je prouzrokovalo povredu, privremenu sprečenost za rad, invalidnost, telesno oštećenje ili smrt povređenog zaposlenog ako su, po tom osnovu, ostvarena prava iz socijalnog osiguranja. Ukoliko je povredu prouzrokovao zaposleni na radu ili u vezi sa radom, za štetu odgovara njegov poslodavac u trenutku prouzrokovanja ove štete. Međutim, ukoliko je zaposleni namerno prouzrokovao povredu ili smrt drugog lica, fond ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od zaposlenog.  Šta je moguće potraživati u pogledu naknade štete za povredu na radu? Povređeni zaposleni može potraživati od poslodavca naknadu celokupne štete koju je pretrpeo kao posledicu povrede na radu, i to:    Vrste štete: materijalna šteta: bilo koji vid direktnog umanjenja imovine zaposlenog (stvarna šteta) ili nemogućnost uvećanja imovine zaposlenog (izgubljena dobit) koji su uzrokovani povredom na radu, poput:  troškova lečenja i u vezi sa lečenjem – ukoliko isti nisu pokriveni iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje);  uobičajenih troškova sahrane (koji se isplaćuju članovima porodice preminulog zaposlenog, u slučaju da je povreda na radu imala fatalni ishod);  izgubljene dobiti – dobit koja se osnovano mogla očekivati, a koja nije ostvarena zbog povrede na radu;  novčane rente u visini određenoj od strane suda – ako zaposleni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene.  nematerijalna šteta šteta prouzrokovana pretrpljenim fizičkim bolovima i/ili duševnim bolovima zbog: umanjenja životne aktivnosti,  naruženosti,  straha; smrti i naročito teškog invaliditeta bliskog lica (povređenog zaposlenog) – naknada se dosuđuje njegovoj deci, supružniku/ vanbračnom partneru i roditeljima, a i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života. Naknadu štete isplaćuje poslodavac, bilo na dobrovoljnoj osnovi ili nakon što na naknadu celokupne štete koju je zaposleni pretrpeo bude obavezan sudskom presudom u parničnom postupku. Zakonski postupak povodom naknade štete Sporazum poslodavca i zaposlenog  Najbolje rešenje je sporazum o naknadi štete, a s obzirom da je reč o vansudskom sporazumu, prednosti su očigledne: nema odugovlačenja, sudskih troškova, kao ni neizvesnosti. Pomoć advokata je svakako poželjna i u ovom slučaju.   Sudski postupak Ukoliko zaposleni i poslodavac ne mogu da postignu dogovor,  zaposleni (članovi porodice zaposlenog) svoja prava može ostvariti pred sudom, podnošenjem tužbe. Kako je u pitanju tužba za naknadu štete, može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu.   Postupak za naknadu štete vodi se po pravilima opšteg parničnog postupka. Radi utvrđivanja stepena umanjenja opšte životne aktivnosti zaposlenog i pretrpljenih fizičkih bolova biće potrebno angažovanje veštaka (lekara specijalizovanog za oblast medicine zaduženu za lečenje posledica povrede zaposlenog), a radi procene intenziteta i dužine trajanja pretrpljenih duševnih bolova (usled naruženosti i/ili straha), biće potrebno angažovanje veštaka iz oblasti neuropsihijatrije. U postupku sud utvrđuje visinu celokupne materijalne štete koju su povređeni / članovi njegove porodice pretrpeli i procenjuje visinu pravične satisfakcije koja se isplaćuje za pretrpljenu nematerijalnu štetu, te donosi presudu kojom obavezuje tuženog poslodavca da istu nadoknadi oštećenom. Što se tiče troškova postupka, stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove. Naravno, treba imati u vidu da, ukoliko stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova.    Kada je moguće potraživati naknadu štete? Uslov da poslodavac bude obavezan na naknadu štete zaposlenom je da sud utvrdi njegovu odgovornost. Poslodavac neće biti odgovoran u slučaju da dokaže je povreda zaposlenog posledica više sile (uzroka koji se nalazio van stvari/delatnosti poslodavca, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti) ili ponašanja zaposlenog ili trećeg lica isključivo, a koje ponašanje poslodavac nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti, naročito ukoliko se zaposleni nije pridržavao pravila o bezbednosti i zaštite na radu kod poslodavca.  Povratak na rad nakon oporavka Sve je više poslodavaca koji su shvatili da prosperitet kompanije počiva na zaposlenima koji su zadovoljni uslovima rada. Rad u prijatnom, humanom i prijateljskom okruženju stvara zaposlene koji sa elanom idu na posao, a takvi zaposleni su efikasniji i produktivniji od zaposlenih kojima pomisao na njihov posao stvara neprijatnost, kvalitet njihovog rada je bolji, a ujedno su i lojalniji kompaniji. Bolji radni performans zaposlenih koji su lojalni svom poslodavcu rezultira boljim rezultatima same kompanije, dok lojalnost zaposlenih smanjuje troškove poslodavca time što poslodavac nema dodatne troškove obuke novih zaposlenih. Drugim rečima, zaposleni koji je, nekada i mesecima, obučavan za rad kod poslodavca, pa ubrzo nakon ove obuke prekine radni odnos nezadovoljan uslovima rada, predstavlja izgubljenu investiciju za poslodavca. Iz ovog razloga je izuzetno važno posvetiti pažnju psihičkom stanju zaposlenih. Ovo pitanje je od posebnog značaja u slučaju dugog odsustva zaposlenog sa rada koje je često rezultat povrede na radu, posebno ukoliko je ova povreda rezultirala umanjenom radnom sposobnošću i opštim životnim funkcijama zaposlenog.  Studije sprovedene u državama članicama Evropske unije pokazuju da je u slučaju 80% zaposlenih koji su bili odsutni sa rada u trajanju od šest nedelja ili duže bila potrebna pomoć i podrška kako bi se vratili na rad. Što je odsustvo duže, to je šansa da se zaposleni vrate na posao kod poslodavca nakon oporavka manja. Pa tako, ukoliko odsustvo zaposlenog traje circa 6 meseci, šanse za njegov povratak na rad su 50%, a ukoliko je zaposleni odsutan duže od godinu dana, šanse se smanjuju na manje od 20%.  Situacija u Srbiji ne može se izjednačiti sa onom koja postoji na nivou EU s obzirom na veći stepen nezaposlenosti, te manje šanse novog zaposlenja, ali to ne znači da zadovoljni zaposleni ne bi trebalo da budu prioritet i domaćim poslodavcima, a radi sopstvenog benefita.  Stoga bi poslodavac trebalo da se postara da zaposlenom bude pružena adekvatna zdravstvena zaštita, da povremeno kontaktira odsutnog zaposlenog kako se zaposleni ne bi osećao potpuno isključeno i „zaboravljeno“ od strane svojih kolega, i da u ovom kontaktu pokaže saosećanje i interesovanje za njegovo stanje i tok oporavka, kao i da pruži podršku njegovoj rehabilitaciji; po povratku na rad zaposlenog, poslodavac je u obavezi da mu omogući neometan pristup radnom prostoru i da prilagodi radne zadatke ovog zaposlenog njegovim fizičkim i psihičkim sposobnostima i mogućnostima, a sve do njegovog potpunog oporavka.  Uz to, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad sa nepunim radnim vremenom u slučaju kada lekarska komisija utvrdi da se zdravstveno stanje zaposlenog poboljšalo, te da bi rad zaposlenog bio koristan za brže uspostavljanje njegove pune radne sposobnosti.  Dužinu trajanja nepunog radnog vremena određuje ova komisija, a isto može trajati najmanje četiri časa dnevno, u periodu od najduže tri meseca neprekidno, ili sa prekidima u toku 12 meseci od dana početka ovog rada. U ovom slučaju, zaposlenom koji za vreme privremene sprečenosti za rad radi sa nepunim radnim vremenom naknada zarade pripada srazmerno vremenu provedenom van rada u odnosu na radno vreme za koje je zasnovan radni odnos.