Najbolji Vodič za Porodično Pravo u Srbiji
BRAK, DEJSTVA BRAKA, PRESTANAK BRAKA I POSLEDICE PRESTANKA BRAKA
I) Uopšte o braku
Duško Radović je rekao: „Brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.“
Ipak, kako pravo i pravna regulativa prožimaju svaki aspekt svakodnevnog života, za odgovore na pitanja poput da li se brak između dva konkretna pojedinca može zaključiti, kako se uređuju imovinsko – pravni odnosi u braku, na koji način brak može prestati, koje su posledice prestanka braka po zajedničku decu supružnika i njihovu bračnu tekovinu, itd., moramo konsultovati zakonodavca.
Sva ova pitanja uređena su Porodičnim zakonom Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015, u daljem tekstu: „Zakon“).
Ovaj Zakon definiše brak kao zakonom uređenu zajednicu života žene i muškarca, koja se može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Da bi dodatno istakao činjenicu da je zaključenje istopolnih brakova u Republici Srbiji zabranjeno, Zakon navodi i da brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem, radi ostvarivanja zajednice života supružnika, kao i to, da su supružnici ravnopravni u braku.
II) Da li je izbor budućeg supružnika zaista potpuno slobodan ili ne?
Generalno, svako je slobodan, u granicama prinudnih propisa, da izabere osobu sa kojom će zaključiti brak. Već smo naveli da brak u Republici Srbiji mogu zaključiti samo lica različitog pola. Pored ovog uslova, Zakon je predvideo i sledeća ograničenja u izboru supružnika koja, ako ne budu ispoštovana, dovode do ništavosti braka.
Smetnje za zaključenje braka su:
a) Bračnost – brak ne može sklopiti lice koje je već u braku;
b) Nesposobnost za rasuđivanje – brak ne može sklopiti lice koje je nesposobno za rasuđivanje;
c) Krvno srodstvo – brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci;
d) Adoptivno srodstvo – srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti način kao i krvno srodstvo;
e) Tazbinsko srodstvo – brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak. Ipak, sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka između tazbinskih srodnika;
f) Starateljstvo – brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik;
g) Maloletstvo – brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života. Ipak, sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku;
h) Sloboda volje – brak ne može sklopiti lice čija volja nije slobodna, što podrazumeva prinudu, tj. ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom, koja podrazumeva da je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika, pa je on zbog toga pristao na sklapanje braka. Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika, odnosno trećeg lica.
III) Dejstva braka
U ovoj sferi reči Duška Radovića poprimaju pravi smisao, tako da međusobne odnose supružnika Zakon pretežno prepustio njima samima, dok samo načelno predviđa sledeće: Supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu. Supružnici su nezavisni u izboru rada i zanimanja. Supružnici sporazumno određuju mesto stanovanja i odlučuju o vođenju zajedničkog domaćinstva. Supružnici su dužni da se uzajamno izdržavaju.
IV) Imovinski odnosi supružnika u braku
Posebna imovina
Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. Takođe, imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu. Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.
Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu, tj. da bude isplaćen srazmerno svom doprinosu. Ali, ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini, tj. da postane suvlasnik iste srazmerno svom doprinosu.
Zajednička imovina
Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose.
Zajedničku imovinu supružnika čini imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu, kao i imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku.
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika. Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima, s obzirom da su udeli supružnika kao zajedničara u zajedničkoj imovini neodređeni.
Ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu, odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.
Smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima. Sa druge strane, smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, koji su evidentirani u katastru nepokretnosti, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.
V) Odgovornost za obaveze
Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini.
Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom. Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.
VI) Ugovori supružnika
- Bračni ugovor
Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor). Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.
- Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom
Supružnici mogu zaključiti ugovor na osnovu koga će jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajedničkom imovinom ili nekim njenim delovima. Ovaj ugovor može se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako nije drugačije ugovoreno. Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Ovaj ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
- Ugovor o poklonu
Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se. Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.
VII) Imovinsko – pravni odnosi vanbračnih partnera
Kada je o vanbračnim partnerima reč, vanbračna zajednica je u svim aspektima izjednačena sa bračnom, pa se movina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici smatra njihovom zajedničkom imovinom. Ipak, jedina razlika između bračnih i vanabračnih partnera je u tome što se, za razliku od bračnih drugova, vanbračni partneri ne mogu međusobno nasleđivati po samom zakonu.
VIII) Prestanak braka
Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom. Brak prestaje poništenjem i razvodom na dan pravnosnažnosti presude o poništenju odnosno razvodu.
Brak prestaje poništenjem ako je ništav ili rušljiv, a razvodom ako je punovažan.
Šta podrazumeva ništavost braka?
a) Apsolutna ništavost braka
Brak je apsolutno ništav u sledećim slučajevima:
- ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matičarem;
- ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika. Međutim, ovakav brak neće se poništiti ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena;
- ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika. Ipak, novi brak neće se poništiti ako je raniji brak u međuvremenu prestao;
- ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje. Ali, ako ovo lice naknadno postane sposobno za rasuđivanje, brak je rušljiv;
- ako su ga međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. Ipak, brak između ovih tazbinskih srodnika ne mora se poništiti ako postoje opravdani razlozi;
- ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik.
Tužba za poništenje apsolutno ništavog braka
U slučaju da su brak sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matičarem; ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika, a zajednica života supružnika nije naknadno uspostavljena; ako je brak sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika; ako je brak sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje; ako su brak međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka, a ne postoje opravdani razlozi za sklapanje braka između istih; ako su brak međusobno sklopili staratelj i štićenik, tužbu za poništenje braka mogu podneti supružnici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poništen i javni tužilac.
Apsolutno ništav brak se može poništiti i posle njegovog prestanka, a pravo na podizanje tužbe za poništenje ništavog braka ne zastareva.
Dokazivanje ništavosti u slučaju dvobračnosti
U postupku za poništenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika, postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matične knjige venčanih. Ako tužilac postojanje ranijeg braka ne može dokazati izvodom iz matične knjige venčanih, sud će mu naložiti da u određenom roku pokrene parnicu radi utvrđivanja da raniji brak postoji, a ako on to ne učini, smatraće se da je tužba povučena. Ako tuženi osporava punovažnost ranijeg braka koji je upisan u matičnu knjigu venčanih, sud će mu naložiti da u određenom roku pokrene parnicu za poništenje ranijeg braka, a ako on to ne učini, smatraće se da je od svoje tvrdnje odustao. Sud će odbiti tužbeni zahtev za poništenje braka ako je raniji brak prestao do zaključenja glavne rasprave.
b) Rušljivost braka
Brak je rušljiv u sledećim slučajevima:
- ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda. Ipak, sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku
- ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom. Prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka. Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika odnosno trećeg lica;
- kada je na njegovo sklapanje supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Zabluda o ličnosti postoji kada je supružnik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizičkoj ličnosti), odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je želeo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o građanskoj ličnosti), a supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao. Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao, tj. kada je zabluda odlučujuće prirode.
Za razliku od apsolutno ništavog braka koji se ne može konvalidirati naknadnim otklanjanjem uzroka ništavosti, rušljiv brak može opstati i postati punovažan, ukoliko se otklone uzroci njegove ništavosti.
Tužba za poništenje rušljivog braka
Rušljiv brak može se poništiti iz sledećih razloga:
a) Maloletstvo – supružnik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan može podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva. Roditelji maloletnog supružnika, odnosno njegov staratelj, mogu podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supružnika.
b) Prinuda i zabluda – supružnik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uočena.
c) Nesposobnost za rasuđivanje – supružnik koji nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sklapanja braka, a naknadno postane sposoban za rasuđivanje, može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuđivanje, odnosno od dana pravnosnažnosti sudske odluke o vraćanju poslovne sposobnosti.
Pravo na tužbu za poništenje braka ne prelazi na naslednike supružnika. Ipak, naslednici supružnika mogu samo nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za poništenje braka. Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.
IX) Razvod braka
Punovažno zaključen brak prestaje smrću supružnika ili razvodom, koji može biti sporazumni ili razvod po tužbi.
Do sporazumnog razvoda dolazi kada su supružnici zaključili sporazum o razvodu i njime uredili pitanje podele bračne tekovine i pitanje vršenja roditeljskog prava nad zajedničkom decom, kao i pitanje njihovog izdržavanja i načina održavanja ličnih odnosa između dece i roditelja koji neće vršiti roditeljsko pravo, i to samo ukoliko sud ovaj sporazum o vršenju roditeljskog prava prihvati kao sporazum u najboljem interesu deteta.
U suprotnom, ukoliko supružnici nisu zaključili sporazum o razvodu, ili, kako se to kolokvijalno često definiše, jedan od supružnika drugome „ne da razvod“, supružnik koji želi da se razvede podnosi sudu tužbu za razvod braka. Dakle, ukoliko makar jedan od supružnika želi da se razvede, isto može učiniti podnošenjem tužbe za razvod braka, za šta mu svakako nije potrebna saglasnost drugog supružnika, čak i da je isti protiv razvoda braka.
A) Sporazum o razvodu
Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Takođe je ovim sporazumom neophodno predvideti i iznos alimentacije sa kojim će roditelj koji ne živi sa decom učestvovati u njihovom izdržavanju, kao i način održavanja ličnih odnosa između dece i roditelja sa kojim ista ne žive. Deo ovog sporazuma koji reguliše pitanje podele zajedničke imovine supružnika sud prihvata automatski, bez ispitivanja da li je bračna tekovina u konkretnom slučaju podeljena na pošten i pravedan način. Ali, deo ovog sporazuma koji reguliše alimentaciju, vršenje roditeljskog prava i održavanje ličnih odnosa između dece i roditelja koji neće vršiti roditeljsko pravo, sud prihvata samo ako je ovaj deo sporazuma sačinjen u najboljem interesu deteta.
Zbog toga ćemo svaki od napred navedenih elemenata sporazuma o razvodu u nastavku teksta detaljno objasniti:
I. Roditeljsko pravo i vršenje roditeljskog prava
Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu, što obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.
Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.
- Zajedničko vršenje roditeljskog prava
Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno kada vode zajednički život. Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava
Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta. Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.
- Samostalno vršenje roditeljskog prava
Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo u sledećim slučajevima:
- kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti;
- kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava;
- na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava;
- na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta.
- na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava
Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Sporazumom o samostalnom vršenju roditeljskog prava prenosi se vršenje roditeljskog prava na onog roditelja kome je dete povereno. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Pitanjima koja bitno utiču na život deteta smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.
II. Izdržavanje
Iako je sa aspekta sporazuma o razvodu braka primarno urediti izdržavanje dece davaoca izdržavanja, postoje i slučajevi u kojima i supružnik ima pravo na izdržavanje i nakon prestanka braka (u trajanju od najduže pet godina od prestanka braka, a izuzetno, i posle isteka ovog roka ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi), kao i mogućnost da majka deteta zahteva izdržavanje od oca deteta, te ćemo u ovom delu teksta i ove slučajeve obraditi:
- Izdržavanje supružnika:
Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Nema pravo na izdržavanje supružnik koji je u vreme sklapanja ništavog ili rušljivog braka znao za uzrok ništavosti odnosno rušljivosti. Nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
Po istom principu, vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima.
- Izdržavanje majke deteta:
Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdržavanje ima pravo na izdržavanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja. Nema pravo na izdržavanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za oca.
- Izdržavanje maloletnog deteta
Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Dužnost maloletnog deteta da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dužnost roditelja i krvnih srodnika.
- Izdržavanje punoletnog deteta
Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. Punoletno dete u napred opisanim slučajevima ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.
Kriterijumi određivanja izdržavanja
Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.
Način određivanja izdržavanja
Izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu, s tim što se isto može odrediti i na drugi način, ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju. Sporazumi o zakonskom izdržavanju zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa.
Visina izdržavanja
Poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja. Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.
Trajanje izdržavanja
Izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme. Izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina. Izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.
Promena visine izdržavanja
Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.
Pravo na regres
Lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po Zakonu bilo dužno da daje izdržavanje. Ako je više lica istovremeno bilo dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je solidarna.
Redosled u izdržavanju
Supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika. Krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje redosledom kojim nasleđuju na osnovu Zakona o nasleđivanju. Ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena.
Prestanak izdržavanja
Izdržavanje prestaje u svakom slučaju:
- kada istekne vreme trajanja izdržavanja;
- smrću poverioca ili dužnika izdržavanja.
Izdržavanje može prestati:
- kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete;
- kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.
- izdržavanje supružnika prestaje i kada poverilac izdržavanja sklopi novi brak odnosno vanbračnu zajednicu. Supružnik čije je pravo na izdržavanje jednom prestalo ne može ponovo ostvariti pravo na izdržavanje od istog supružnika.
III. Pravo stanovanja (habitatio)
U slučaju da dete i roditelj sa kojim dete živi nakon razvoda braka nemaju rešeno stambeno pitanje, važno je ukazati na pravo stanovanja koje podrazumeva da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta, ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu. Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. Ipak, ovo pravo nemaju dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja.
IV. Imovinski odnosi supružnika u slučaju razvoda braka (deoba bračne tekovine)
Deoba zajedničke imovine
Deobom zajedničke imovine smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.
Sporazumna deoba
Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba). Sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Sudska deoba
Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba). Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života u braku. Veći udeo jednog supružnika u sticanju pojedinog prava iz zajedničke imovine može se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, a supružnik je u sticanju tog prava učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.
Pravo na deobu zajedničke imovine imaju: supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.
Deoba stvari:
- Stvari za ličnu upotrebu supružnika
Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za ličnu upotrebu drugog supružnika. Ako je vrednost ovih stvari nesrazmerno velika, one pripadaju u isključivu svojinu supružniku sa uračunavanjem u njegov udeo.
- Stvari namenjene detetu
Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo, a ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine.
- Stvari za vršenje zanata ili zanimanja
Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.
- Predmeti domaćinstva
Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.
B) Razvod po tužbi
Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika, podnošenjem tužbe za razvod braka sudu.
X) Pravila postupka u porodičnim odnosima uopšte
Na postupak suda koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), koji je u ovom slučaju lex generalis, tj. primenjuje se ako Zakonom određeno pitanje nije drugačije određeno.
Sudije koje sude u prvom i drugom stepenu u parničnom postupku u vezi sa porodičnim odnosima moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta.
Postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo, što podrazumeva da će sud, po pravilu, sprovesti ovaj postupak na najviše dva ročišta. U postupku u vezi sa porodičnim odnosima tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor, a prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu. Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena žalba. U praksi se zbog preopterećenosti sudova u Republici Srbiji ova zakonska pravila uglavnom ne poštuju.
U postupku u vezi sa porodičnim odnosima sud može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela. U ovim postupcima je javnost isključena, a podaci iz sudskih spisa spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. O naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, osim ako Zakonom nije drugačije određeno.
XI) Pravila postupka u bračnom sporu
Za suđenje u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništenja braka ili razvoda braka (bračni sporovi), pored suda opšte mesne nadležnosti (koji se određuje prema prebivalištu tuženog), nadležan je i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.
Ako je za bračne sporove domaći sud nadležan zato što su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište u Republici Srbiji, odnosno zato što tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem su području supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište, odnosno sud na čijem području tužilac ima prebivalište.
Ako je u sporovima o imovinskim odnosima supružnika domaći sud nadležan zato što se imovina supružnika nalazi u Republici Srbiji ili zato što tužilac u vreme podnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem području tužilac ima prebivalište ili boravište u vreme podnošenja tužbe.
Bračni spor pokreće se tužbom, dok se isključivo postupak za razvod braka pokreće tužbom ili predlogom za sporazumni razvod braka.
Tužba za razvod braka
Tužbu za razvod braka mogu podneti oba supružnika. Pravo na tužbu za razvod braka ne prelazi na naslednike supružnika, ali naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka. Takođe, naslednici supružnika koji su pokrenuli bračni spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka. Staratelj poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.
Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu. Punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe. U bračnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supružnike ne može zastupati isti punomoćnik.
Odricanje od tužbenog zahteva
U bračnom sporu odricanje od tužbenog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlačenje tužbe.
Povlačenje tužbe i predloga za sporazumni razvod braka
U bračnom sporu tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije pravnosnažno završen. Predlog za sporazumni razvod braka mogu povući jedan ili oba supružnika dok postupak nije pravnosnažno završen. Ako je do povlačenja tužbe ili predloga došlo posle donošenja prvostepene presude, sud će rešenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.
Postupak posredovanja u bračnom sporu
Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za pokušaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora (u daljem tekstu: nagodba).
Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika.
Isto se ne sprovodi:
- ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje;
- ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje;
- ako je boravište jednog od supružnika nepoznato;
- ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.
Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud. Uz poziv na ročište za posredovanje dostavlja se i tužba za poništenje ili razvod braka. Sudija koji rukovodi posredovanjem ne može učestvovati u donošenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.
Po prijemu tužbe za poništenje ili razvod braka, sud zakazuje ročište za posredovanje koje se održava samo pred sudijom pojedincem. Sudija koji rukovodi posredovanjem dužan je da preporuči supružnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju. Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud će na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima. Poveravanje se vrši dostavljanjem tužbe za poništenje ili razvod braka.
Mirenje
Mirenje se sprovodi samo u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za razvod braka. Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka. Na mirenje se pozivaju oba supružnika, dok punomoćnici ne mogu zastupati supružnike niti mogu prisustvovati mirenju. Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena. Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe. Ako ne dođe do pomirenja, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenja dođe, sa mirenjem se može nastaviti. O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadrži izjave supružnika o tome da su se pomirili odnosno da mirenje nije uspelo. Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da o rezultatu mirenja obavesti sud kojem je podneta tužba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mirenju. Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tužbe sudu odnosno ustanovi. Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tužba za razvod braka, postupak mirenja će sprovesti sud. Ročište za mirenje sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok od dva meseca od dana dostavljanja tužbe sudu odnosno ustanovi.
Nagodba
Nagodba se sprovodi u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za poništenje braka, odnosno tužbom za razvod braka a mirenje supružnika nije uspelo. Svrha nagodbe jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka. Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.
Na nagodbu se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici. Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba uspela. Ako supružnici postignu samo sporazum o vršenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba delimično uspela. Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka. Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na nagodbu, smatraće se da nagodba nije uspela i nastaviće se postupak po tužbi za poništenje ili razvod braka. Ako ne dođe do nagodbe, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba postigne, sa nagodbom se može nastaviti.
O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadrži sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine, odnosno izjave supružnika da nagodba nije uspela. Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da o rezultatu nagodbe obavesti sud kojem je podneta tužba za poništenje ili razvod braka i dostavi mu zapisnik o nagodbi.
Sud je dužan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tužba za poništenje braka. Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka. Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka, postupak nagodbe će sprovesti sud. Ročište za nagodbu sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok od tri meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka.
Presuda i sudsko poravnanje
U bračnom sporu ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. Isto tako, u bračnom sporu stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.
Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu
Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka isključivo ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta, dok se sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi u izreku presude kojom se brak razvodi po automatizmu, tj. na osnovu sporazuma o razvodu braka, bez upuštanja suda u ocenu pravičnosti ili opravdanosti ove deobe.
Presuda u bračnom sporu
Sud je dužan da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju roditeljskog prava. Ujedno, sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava i/ili odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.
Pobijanje presude
Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu može se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je sporazum o razvodu zaključen pod prinudom ili u zabludi. Pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.
Smrt stranaka
Ako u toku bračnog spora umre jedan ili umru oba supružnika, prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja, što ne dira u pravo naslednika da nastave postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.
Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj pravnoj, poreskoj ili poslovnoj temi, slobodno pišite zateve, predloge, sugestije ili pitanja na [email protected] u bilo koje vreme ili nam se javite na broj telefona +381113281914 svakog radnog dana od 08:30 do 16:30