Usvojene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Narodna Skupština Republike Srbije donela je 26. jula 2019. godine Zakon o izmenama i dopunama zakona o izvršenju i obezbeđenju („Zakon“), objavljen u Službenom glasniku broj 54/2019, dana 26. jula 2019. godine. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, 03. avgusta 2019. godine. Sa njegovom primenom počeće se 01. januara, 2020. godine.

Izmenama Zakona sada je jasno regulisano da odlučivanje o predlogu za izvršenje za namirivanje potraživanja iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti vrše javni izvršitelji. Javni izvršitelji sada takođe odlučuju u predlozima za izvršenje prema Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini ili lokalnoj samoupravi. Uvedeno je da se na rešenje kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika može izjaviti žalba, dok je do sada to rešenje bilo pravosnažno. Ono što je takođe značajna izmena jeste da kod dostave oglasnu tablu suda sada zamenjuje elektronska oglasna tabla. Novina je uvođenje još dva sredstva izvršenja, zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari i unovčenje drugih imovinskih prava izvršnog dužnika. Dodavanjem novog člana sada je predviđeno da se izvršenje na drugim imovinskim pravima može izvršiti na patentu, žigu i sličnim pravima. Jedna od bitnijih novina jeste da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirivanja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je iznos potraživanja manji od 5.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga za izvršenje. Zakonom je takođe obrisana odredba kojom se nalaže da se u parnici po tužbi izvršnog dužnika za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja primenjuju pravila parničnog postupka o sporovima male vrednosti, jer se u praksi ova odredba pokazala besmislenom. Ono što takođe predstavlja značajnu izmenu jeste da se rešenje o izvršenju može pobijati samo iz zakonom propisanih razloga, uz koji se u isto vreme prilažu i dokazu. Zakonom je izmenjeno i ograničenje izvršenja, te se tako izvršenje sada može sprovesti do polovine zarade umesto do dve trećine. Ovim se izvršni dužnik štiti  od situacije da izvršenje ugrozi njegove osnovne potrebe. Zakonom su pojačane i antikoruptivne mere, te je dopunjeno i pravilo ko ne može biti kupac u postupku izvršenja. A uvodi se i postupak elektronskog javnog nadmetanja kod prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika. Ova izmena je svakako jedna od najznačajnijih jer se na ovaj način stvara prostor za onemogućavanje dosadašnje zloupotrebe javnog nadmetanja u postupcima izvršenja, te se omogućava da nepokretnost koja je predmet javnog nadmetanja umesto po jako niskim cenama, koje su posledica zloupotrebe, bude prodata po realnijim cenama. Sam postupak javnog nametanja je sada izmenjen, odnosno vraćen je postupak predviđen zakonom iz 2011. godine, jer se u praksi pokazao kao mnogo bolji. Izmenama se javno nadmetanje smatra neuspelim ukoliko nijedan ponudilac ne prihvati cenu koja je jednaka početnoj ceni, a povećan je i iznos jemstva sa 10% na 15% procenjene vrednosti nepokretnosti, koje se mora uplatiti najkasnije 48 sati pre održavanja javnog nadmetanja. Uvedeno je i pravilo da se troškovi postupka ne mogu multiplikovati, te da ukoliko je izvršni poverilac pokrenuo više izvršnih postupaka po različitim osnovama koji su se mogli pokrenuti u jednom, u tom slučaju će mu biti nadoknađeni troškovi samo jednog postupka. Ova izmena je za zakonodavca značajna zbog smanjenja budžetskih troškova, u postupcima u kojima se kao izvršni dužnik javlja Republika Srbija, autonomna pokrajna i jedinica lokalne samouprave. Svakako jedna od zanimljivih novina jeste i obaveza izvršnog poverioca da ukoliko je izvršni dužnik indirektni korisnik budžetskih sredstava da o nameri da podnese predlog za izvršenje obavesti ministarstvo finansija, najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje. Jedna od većih izmena koja je uvedena jeste predviđanje skraćenog izvršnog postupka, a radi lakšeg i bržeg namirivanja izvršnog poverioca koji poseduje prema kvalifikovanom izvršnom dužniku određenu kvalifikovanu verodostojnu ispravu, ali to samo u slučajevima ako su izvršni poverilac i izvršni dužnik subjekti za čije rešavanje sporova je nadležan Privredni sud i samo na osnovu četiri propisane verodostojne isprave. Zakon osim toga novim izmenama produžava izvršnom dužniku rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze sa 8 na 30 dana od trenutka prijema rešenja o izvršenju.

Proširivanjem ovlašćenja izvršitelja u pogledu odlučivanja po predlozima za izvršenje zakonodavac je imao nameru da rastereti sudove u izvršnoj materiji, što treba da dovede do efikasnijeg odlučivanja sudova u drugim izvršnim postupcima. Ali za praksu bi najbitnija izmena mogla biti u pogledu javne prodaje nepokretnosti. Zakonodavac je uočivši da u praksi pojedine grupe na nasilan ili drugi zakonom nedozvoljen način drugim licima onemogućavaju da učestvuju u javnom nadmetanju, uveo elektronsko javno nadmetanja čime ovaj problem pokušava da reši. Na ovaj način se štite kako izvršni poverioci, tako i izvršni dužnici. Zakonodavac je izmene iskoristio i za pojašnjavanje pojedinih termina, kao i za usklađivanje pojedinih odredbi sa praksom, a ispravljeni su i pojedini propusti, kao što je obaveza da se za pravna lica kao identifikacioni podatak obavezno navodi i sedište pravnog lica. Ovim promenama se omogućava bolja primena Zakona u praksi. Pored toga cilj izmena je da se izvršni dužnik u postupku izvršenja zaštiti od izvršnog poverioca koji pokreće više izvršnih postupaka, za potraživanja za koja se mogao pokrenuti i samo jedan izvršan postupak, a sve radi dobijanja veće naknade na ime troškova. Pojačavanjem praktične primena načela srazmere kao jednog od najvažnijih načela postupka, Zakon na dodatan način štiti izvršnog dužnika. Pored toga različita tumačenja pojedinih odredbi u praksi su izmenama ovim Zakonom otklonjene, što će u postupku izvršenja znatno doprineti pravnoj sigurnosti. Kao posebnu antikoruptivnu meru zakonodavac je vrlo jasno predvideo da nijedan javni izvršitelj ne može učestvovati u javnom nadmetanju kod prodaje nepokretnosti, a takođe je precizno odredio krug lica koja takođe ne mogu učestvovati.

Izmene Zakona donete su nakon njegove trogodišnje primene tokom koje je utvrđeno da određene nejasnoće nisu mogle biti otklonjene tumačenjem normi, već je bilo neophodno te norme izmeniti. Zakonodavcu je cilj da ovim izmenama reši probleme koji su primenom Zakona nastajali u praksi, da norme dopuni, pojasni, a da kontradiktorne norme otkloni. Izmene zakona počinju da se primenjuju od 01. januara, 2020. godine. Ono što je takođe od značaja jeste da će postupci izvršenja i obezbeđenja započeti pre stupanja na snagu Zakona biti okončani prema pravilima trenutno važećih propisa.