Usvojen Zakon o robnim berzama

Narodna Skupština Republike Srbije donela je 22. jula 2019. godine Zakon o robnim berzama („Zakon“), objavljen u Službenom glasniku broj 52/2019, dana 22. jula 2019. godine. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, 30. jula 2019. godine

Ovo je Zakon kojim se utvrđuje institucionalni okvir i prvi put normira delatnost robne berze, shodno tome su predmet i cilj Zakona i značenje pojedinih pojmova formulisani i primenom drugih relevantnih propisa, a radi preciznog definisanja pojmova neophodnih za njegovo pravilno razumevanje i efikasnu primenu. Naročito se vodilo računa o odredbama zakona kojim se reguliše tržište kapitala. Robna berza je pravno lice koje obavlja delatnost u vezi sa trgovanjem na robnoj berzi. Zakon propisuje način osnivanja robne berze, te nalaže da se osniva kao akcionarsko društvo ukoliko poseduje dozvolu izdatu od strane Komisije za hartije od vrednosti („Komisija“). Poslove koje robna berza obavlja jesu organizovanje spot tržišta i terminskog tržišta. Nakon dobijanja dozvole robna berza je dužna da se u određenom roku upiše u Registar privrednih subjekata. Zakon određuje minimalan osnovni kapital robne berze na osnovu procene izloženosti riziku i obimu poslovanja, akte koje robna berza mora obavezno doneti, kao i upravu robne berze. Zakonom je propisano koji su to poslovi robne berze, kao i opšti uslovi za njihovo obavljanje, ali navodi da Komisija propisuje sadržinu i uslove za čuvanje i objavljivanje evidencije, kao i način izveštavanja. Zakon na izričit način predviđa koje poslove robne berza ne sme obavljati, te tako navodi da je u svoje ime i za svoj račun ne može trgovati tržišnim materijalom, ne može davati savete o trgovanju tržišnim materijalom, kao i da predmet trgovanja na robnoj berzi ne mogu biti devize, efektivni strani novac, plemeniti metali i električna energija. Za poslovanje robne berze Zakon određuje da mora imati najmanje pet zaposlenih sa dozvolom za obavljanje poslova brokera, dozvolu izdaje Komisija. Članovi robne berze mogu biti domaća i strana pravna lica, kao i poljoprivredna gazdinstva, koja za to ispunjavaju uslove predviđene Zakonom. Zakon predviđa poslove koji se obavljaju na spot tržištu, kao i poslove koji se obavljaju na terminskom tržištu, dok robna berza pravilima poslovanja uređuje vrstu robe i uslove trgovanja. Predviđena su i način obračuna i plaćanja koji se vrše otvaranjem posebnih, zbirnih, namenskih dinarskih i deviznih računa. Trgovina između rezidenata obavlja se isključivo preko dinarskih računa. Novčana sredstva na zbirnom namenskom računu ne ulaze u imovinu i stečajnu ili likvidacionu masu i ne mogu biti predmet prinudne naplate. Robna berza takođe otvara poseban, zbirni, namenski dinarski i devizni račun na koji se uplaćuju novčana sredstva u cilju garantovanja izvršenja berzanskih transakcija, ni ova sredstva ne ulaze u imovinu robne berze, ne čine stečajnu ili likvidacionu masu i ne mogu biti predmet prinudne naplate. Zakon zabranjuje vršenje manipulacije i predviđa koje se to radnje smatraju manipulacijama na robno-berzanskom tržištu. Takođe je zabranjena zloupotreba insajderskih informacija, gde se tačno definiše ovakva informacija, kao i radnje koje se zabranjuju. Nadzor nad sprovođenjem Zakona vrši Komisija.

Pre donošenja Zakona u Republici Srbiji nije postojao adekvatan pravni okvir za razvoj robnih berzi, njegovim donošenjem kao i jasnim definisanjem mera za njegovo sprovođenje doprinosi smanjivanju trenutne izloženosti privrede rizicima, gde se naročito vodi računa o malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima. Kao osnovni cilj donošenja Zakona istaknuto je uspostavljanje savremene robne berze, kao organizatora pravičnog, transparentnog i efikasnog tržišta nestandardizovanog i standardizovanog tržišta materijala. Formiranje robnih berzi olakšava zaključivanje trgovinskih poslova, formiranje tržišnih cena, pruža veću pravnu sigurnost, podstiče privredni razvoj što je svakako pozitivan efekat koje zakonodavac u Republici Srbiji želi da ostvari.