Usvojen novi Zakon o otvorenim investicionim fondovima

Narodna skupština Republike Srbije donela je 10. oktobra 2019. godine Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom („Zakon“), objavljen u Službenom glasniku broj 73/2019, dana 11. oktobra 2019. godine, koji je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, 18. oktobra 2019. godine.

Novim Zakonom pre svega izvršeno terminološko usklađivanje pojmova prvenstveno sa novodonetim Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, ali i sa direktivama Evropske unije.  Usklađivanje sa pravom Evropske unije je i pokrenulo čitav postupak, prvo izmena i dopuna već postojećeg, a zatim donošenja odluke da se ipak donese novi Zakon. Pored toga usklađene su i odredbe, pre svega ovog Zakona i Zakona o alternativnim investicionim fondovima, koje uređuju sličnu ili makar približno sličnu materiju. U skladu sa propisima Evropske unije izmenjena je definicija pojma investicione jedince, te je umesto kao srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini investicionog fonda, sada definisana kao prenosivi dematerijalizovani finansijski instrumenti u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala. Pojedini termini su takođe usklađeni sa direktivom Evropske unije, a koji su zamenili termine prethodnog Zakona o investicionim fondovima, koje pravo Evropske unije ne poznaje. Precizirane su i usluge koje može obavljati depozitar, kao i nadležnosti i uslovi za pružanje usluge depozitara. Zakonom je produžen i rok za koji se donosi rešenje za izdavanje dozvole, rok je sa 30 dana produžen na 60, a rešenje donosi Komisija za hartije od vrednosti. I ovaj rok je izmenjen radi usklađivanja sa propisima Evropske unije. Prilikom predviđanja novih rešenja u Zakonu, pored regulative evropske unije zakonodavac je u obzir uzeo i komentare iz privatnog sektora, uzimajući u obzir i uslove domaćeg tržišta kapitala. Izmenama koje su došle na ovaj način proširuje se mogućnost ulaganja imovine, a omogućava se i veća zaštita investitora. U skladu sa pravilima Evropske unije više ne postoji ograničenje da član otvorenog investicionog fonda ne može steći više od 20%neto vrednosti investicionog fonda. Podzakonski akti za sprovođenje ovog Zakona moraju se doneti u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu. Postupci koji do dana početka primene ovog Zakona nisu okončani okončaće se po pravilima Zakona o investicionim fondovima. Zakon stupa na snagu osmog dana od njegovog objavljivanja.

Nakon velike finansijske krize iz 2008. godine posledice na učesnike na tržištu su bile takve da se njihovo poverenje u potencijal investicionih fondova kao oblik ulaganja poljuljalo. Iz tog razloga je zakonodavac Zakon o investicionim fondovima donet 2006. godine čak tri puta menjao, što radi ublažavanja negativnih efekata globalne finansijske krize što radi usklađivanja sa propisima Evropske unije. Izmenama iz 2009. i 2011. godine učinile su da poslovanje investicionih fondova bude stabilnije i sigurnije. Međutim, kako je Republika Srbija u procesu pristupanja Evropskoj uniji, preuzela je obavezu da Zakon o investicionim fondovima do kraja 2021. godine u potpunosti uskladi sa direktivama Evropske unije. Ideja izmena bila je osim usklađivanja sa propisima Evropske unije i unapređenje zakonodavnog okvira investicionih fondova, a sve radi razvoja industrije fondova i tržišta kapitala. U okviru preuzete obaveze usklađivanja propisa odlučeno da je da se izvrši izmena i dopuna Zakona o investicionim fondovima, koji bi nakon obuhvatao samo otvorene investicione fondove sa javnom ponudom i da se donese novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Kako su izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima bile prevelike i sveobuhvatne odlučeno je da se ipak donese novi Zakon. Zajedno sa usvajanjem ovog Zakona Narodna skupština Republike Srbije usvojila je i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, o kojem smo nešto više pisali u trenutku objavljivanja Predloga ovog zakona.