Usklađivanje opštih akata zdravstvenih ustanova sa novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti

Kratak osvrt

Dana 10. aprila 2019. godine, stupio je na snagu novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ br. 25/2019, u daljem tekstu: „ZZZ“). 

Shodno čl. 264. ZZZ, zdravstvene ustanove su u obavezi da svoje opšte akte usklade sa odredbama novog ZZZ. 

Rok za pomenuto usklađivanje je 12 meseci od stupanja ZZZ na snagu, tačnije do 11.04.2020. godine. 

Međutim, sa proglašenjem vanrednog stanja usled epidemije virusa COVID-19 u Republici Srbiji, ovaj rok je produžen za 30 dana počev od dana prestanka vanrednog stanja. 

Dok zdravstvene ustanove ne budu uskladile svoje opšte akte sa novim Zakonom i isto registrovale, primenjivaće se stari opšti akti, ali samo u pogledu onih odredbi koje su u skladu i sa sada važećim ZZZ. 

Neophodnost usklađivanja i registracije 

Dakle, neophodno je da zdravstvene ustanove ne samo usklade svoje opšte akte sa novim ZZZ, već i da ove promene registruju, kako bi se sa ovim promenama upoznala i treća lica. Shodno Zakonu o postupku za upis u sudski registar, zdravstvena ustanova je dužna da registruje promene u roku od 15 dana od dana njihovog nastanka.

Registar zdravstvenih ustanova pri APR-u biće oformljen do 11.10.2020. godine. Do tada se registracija promena zdravstvenih ustanova vrši kao i do sada, pri nadležnim privrednim sudovima, u skladu sa gore pomenutim Zakonom, kao i Uredbom i Pravilnikom, donetim na osnovu ovog Zakona.

Nakon što APR registar bude oformljen, isti će po službenoj dužnosti preuzeti iz registra privrednih sudova registrovane podatke o zdravstvenim ustanovama. Bez obzira na to, zdravstvene ustanove će biti u obavezi da svoje opšte akte podnesu i APR-u u roku od 3 meseca od dana oformljenja ovog registra zajedno sa prijavom za upis usklađivanja. 

Obavezna promena naziva 

Kada je reč o apotekama, usklađivanje sa novim ZZZ prevashodno podrazumeva izmenu naziva ovih ustanova. Naime, do sada su apoteke u svom nazivu sadržale termin „zdravstvena ustanova“, dok se sada, shodno članu 221. ZZZ, nazivaju apotekarskim ustanovama. 

Struktura organa upravljanja

Pored pomenute terminološke izmene, ključna novina predviđena ZZZ je pitanje organa upravljanja u zavisnosti od toga da li je zdravstvena ustanova u javnoj ili privatnoj svojini. 

Naime, stari Zakon o zdravstvenoj zaštiti nije pravio razliku po ovom pitanju, te su sve zdravstvene ustanove, bez obzira na njihovog titulara prava svojine, morale imati, kako osnivača i direktora, tako i upravni i nadzorni odbor u svojoj organizacionoj strukturi. Ovo je izričito predviđao član 130. starog Zakona. 

Za razliku od starog Zakona, novi ZZZ pravi razliku na osnovu titulara prava svojine, te predviđa obavezno postojanje upravnog i nadzornog odbora isključivo u slučaju zdravstvenih ustanova u javnoj svojini (čl. 113-123), dok pitanje organa zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini „prepušta“, shodno čl. 28. st. 4. ZZZ,  Zakonu o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019 – u daljem tekstu „ZPD“).

Drugim rečima, da je zakonodavac želeo da organi upravljanja u zdravstvenim ustanovama generalno, bez obzira na njihovog titulara prava svojine, budu upravni i nadzorni odbor, Zakon bi ovo pitanje regulisao na isti način kao što je regulisao pitanje stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi (čl. 126. Zakona: „Zdravstvena ustanova (dakle, sve zdravstvene ustanove, bez obzira da li su ustanove u javnoj ili u privatnoj svojini) dužna je da organizuje stručne organe u skladu sa ovim zakonom…“, odnosno, na isti način kao što je to učinio u starom Zakonu. 

Ukoliko je zdravstvena ustanova (što uključuje i apotekarsku ustanovu) u javnoj svojini, Zakon izričito predviđa postojanje upravnog i nadzornog odbora. Članovi 113-123. Zakona detaljno predviđaju organe upravljanja ovakvih ustanova (njihov broj članova, način imenovanja, delokrug poslova, itd.) – ali se isti odnose isključivo na zdravstvene ustanove u javnoj svojini. Na obavezno postojanje upravnog odbora kod zdravstvenih ustanova u javnoj svojini ukazuje i čl. 124. Zakona, koji predviđa da upravni odbor ustanove donosi njen statut, uz saglasnost osnivača. 

Nasuprot tome, u slučaju kada je zdravstvena ustanova u privatnoj svojini, Zakon predviđa da se na pitanje upravljanja ovakvom ustanovom primenjuje ZPD (čl. 28. st. 4. ZZZ). 

Neodređenost zakona 

Međutim, ZZZ je nedorečen po pitanju pravne forme zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini.

Naime, Zakon samo upućuje na primenu ZPD, ali nije precizirao koje forme privrednog društva će se primenjivati na zdravstvene ustanove (kada već ZPD ne predviđa posebne odredbe za ustanove). Po sistemu analogije, kapital apotekarske ustanove u privatnoj svojini nalazi se u formi uloga, te iz ovoga proizilazi zaključak da bi i na ovu formu zdravstvene ustanove trebalo primeniti odredbe ZPD koje regulišu organe društva sa ograničenom odgovornošću. 

Sa druge strane, određene nedoumice može, međutim, izazvati pitanja i zahtevi u pogledu opštih akata. Naime, zdravstvena ustanova, shodno ZZZ, ima i menja kako osnivački akt, tako i statut, dok društvo sa ograničenom odgovornošću ima isključivo osnivački akt. Za razliku od zdravstvene ustanove u privatnoj svojini o kojima je ovde reč, akcionarsko društvo ima i statut i osnivački akt, ali menja isključivo statut, dok osnivački akt ostaje nepromenjen. 

U svakom slučaju, ZPD, po pitanju organa upravljanja, kako kod društva sa ograničenom odgovornošću, tako i kod akcionarskog društva, predviđa samo 2 opcije – jednodomno ili dvodomno upravljanje. Dakle, i osnivač društva sa ograničenom odgovornošću, i osnivač akcionarskog društva, imaju slobodu da odaberu sistem upravljanja društvom shodno vlastitim interesima i potrebama, te je, analogno tome, volja osnivača zdravstvene ustanove u privatnoj svojini u odabiru organizacione strukture takođe slobodna. 

Dodatna argumentacija ovog stava proizilazi iz čl. 124. ZZZ: 

ZZZ predviđa da statut ustanove u privatnoj svojini, između ostalog, reguliše i pitanja unutrašnje organizacije i upravljanje u zdravstvenoj ustanovi, ne predviđajući, pritom, nikakva ograničenja osnivača prilikom uređenja gore navedenih pitanja. 

Uz to, isti član u stavu 5. predviđa da statut donosi sam osnivač, a ne upravni odbor kao u slučaju zdravstvene ustanove u javnoj svojini, te je, osnivač, koji sam i donosi odluku o osnivanju, isto tako slobodan da odluči i o ustrojstvu organa svoje ustanove, a rukovodeći se zakonskim okvirima ZPD. 

Prema tome, po pitanju organa upravljanja zdravstvenom ustanovom u privatnoj svojini, ZZZ ne nameće osnivaču bilo kakva ograničenja, već ga samo upućuje na ZPD, koji, nadalje, ne obavezuje osnivača da oformi upravni i nadzorni odbor, s obzirom da ovaj Zakon ostavlja i opciju jednodomog upravljanja. 

Sasvim drugačija situacija je sa stručnim organima –  iz formulacije čl. 126. Zakona proizilazi zaključak da su ovi organi obavezni za sve zdravstvene ustanove, pošto Zakon ne pravi razliku između ustanova u javnoj i privatnoj svojini, kao što to čini u slučaju organa upravljanja. 

Šta je sve predmet usklađivanja? 

ZZZ u članu 264. navodi potrebu usklađivanja „opštih akata“ sa ZZZ. Opšti akti su u ovom slučaju osnivački akt i statut zdravstvene ustanove. 

Iz sadržine samog ZZZ proizilazi da je potrebno uskladiti ne samo statut sa ZZZ, već i osnivački akt (odluku o osnivanju). Ovo može izazvati dilemu, s obzirom da se, shodno pravilima ZPD, menja samo statut, a ne i osnivački akt društva. 

Ali, prvo treba imati u vidu da je ZZZ lex specialis u ovom slučaju, te da, shodno pravilu lex specialis derogat legi generali, valja primeniti stav ZZZ, a drugo, ZZZ upućuje na ZPD u pogledu isključivo četiri stvari: organa, statusnih promena i promena pravne forme, i prestanka postojanja zdravstvene ustanove (čl. 28. st. 4. ZZZ). Tako da će se na pitanje potrebe usklađivanja opštih akata, te razrešenje gore pomenute dileme, ipak primenjivati odredbe ZZZ. 

Postupak registracije

Na kraju, zdravstvena ustanova podnosi prijavu promena u registru, zajedno sa prilozima (obrasci 1-7), u zavisnosti od toga koje se sve promene registrovanih podataka zdravstvene ustanove vrše. Uz prijavu se podnose i sve isprave i dokazi koji potvrđuju navode iz prijave, i to u originalu ili overenoj kopiji. Kada je reč o opštim aktima, ZZZ izričito predviđa javnobeležničku overu odluke o osnivanju, dok se statut ne overava. Zakon o postupku upisa u sudski registar nalaže da se svi obrasci podnesu u 2 primerka. Takođe, u okviru prijave i priloga uz istu, podnosi se i oglas, s obzirom da će se sve promene podataka objaviti i u Službenom glasniku RS. Oglas se podnosi u 3 primerka. Pobrojana dokumentacija podnosi se nadležnom privrednom sudu prema mestu sedišta zdravstvene ustanove. Prijavu može podneti ovlašćeno lice (zakonski zastupnik, shodno Zakonu) ili punomoćnik zdravstvene ustanove. Pre podnošenja prijave, neophodno je uplatiti sudsku taksu u iznosu od 1.570,00 dinara na tekući račun suda i naknadu za oglašavanje u Sl. glasniku RS u iznosu od 5.663,00 dinara na račun sudskog depozita.