U Pripremi Zakon o Kriptovalutama

U Srbiji posluje sve veći broj IT kompanija koje svoje transakcije umesto preko banke vrše u kriptovalutama u okviru blokčejn („Blockchain“) sistema, iako nacionalno zakonodavstvo još uvek ne prepoznaje ovaj savremeni način plaćanja. 

U cilju digitalnog unapređenja privrednog ambijenta započeto je sa radom na nacrtu zakona koji uređuje ovu oblast, a lica koja obavljaju poslove s virtuelnom imovinom se nadaju da će im poslovanje biti znatno olakšano nakon donošenja legislative. 

Predstavnici blokčejn industrije u Srbiji kažu da je važno pravno regulisati ovu oblast, jer će to omogućiti našim kompanijama da ostanu u zemlji, odnosno da ne otvaraju svoja predstavništva u drugim državama. 

Inače, srpska blokčejn inicijativa je nastala kao udruženje firmi, koje se bave blokčejn-om, ali članice su i firme iz drugih oblasti poslovanja. 

Blokčejn je, naime, nova tehnologija koja je omogućila da se bez posrednika poveže mnogo igrača na tržištu, a izvesnost takvom poslovanju doneće upravo nova regulativa. 

Donošenjem pomenutog zakona kriptovalute bi bile prepoznate kao finansijski instrument koji se može koristiti u poslovanju, a poznato je da je u Srbiji solidan broj preduzetnika koji su spremni da prodaju svoja dobra i usluge za kriptovalute kao što su bitkoin, lajtkoin, sejfeks, a ovim zakonom oni bi samo mogli da budu ohrabreni za takvu vrstu poslovanja. 

U Narodnoj banci Srbije (NBS), u izradi zakonskog okvira, učestvuju predstavnici Vlade Srbije, NBS, Ministarstva finansija, Komisije za hartije od vrednosti, Uprave za sprečavanje pranja novca, Ministarstva privrede, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Beogradske berze, kao i predstavnici privrede i akademske javnosti. 

Cilj donošenja ovog zakona je unapređenje pravne sigurnosti u transakcijama sa kripto imovinom, zaštita investiranja u kripto imovinu i bolja pozicija Srbije u međunarodnim okvirima u smislu atraktivnosti poslovnog ambijenta vezanog za trgovinu kripto imovinom.

Šta su kriptovalute i blokčejn?

Kriptovalute su digitalne valute koje u realnom svetu nemaju fizički oblik kao što su novčanice ili kovanice. Kod kriptovaluta ne postoji izdavalac, to jest institucija, firma niti čovek koji stoji iza određene kriptovalute, već njima upravljaju sami njeni korisnici. Najpoznatija kriptovaluta je bitkoin, koja je od puštanja u opticaj 2008. godine do danas nekoliko puta imala eksplozivni rast vrednosti. Jednako tako beležila je i vrtoglav pad, pa je u januaru 2018. godine izgubila četvrtinu vrednosti za samo jedan dan. Prema podacima portala Cointelegraph, koji prati vesti o kripto sektoru, 6. avgusta je vrednost bitkoina iznosila 11,818 američkih dolara. Bitkoin je samo jedna od kriptovaluta, a sve one vezane su za blokčejn sistem transakcija. 

Krajnje pojednostavljeno, blokčejn se često predstavlja kao virtuelna knjiga koja se nalazi na internetu, i u kojoj su zapisane informacije o sprovedenim transakcijama. Svaka stranica knjige je povezana sa sledećom, a svaki korisnik mreže ima pristup toj knjizi. Blokčejn u ovom trenutku ima primenu svuda gde se nalazi bilo koja vrsta transakcija, a služi i kao alat za praćenje robe. Na primer, kada se u lancu prometa određene robe upiše određeni podatak na svakoj od “stanica” u okviru blokčejn “putanje”, svi podaci i transakcije koje su obrađene u tom trenutku se ažuriraju na svim računarima odakle su ti podaci ubačeni. To znači da su sve transakcije zauvek zapisane u toj knjizi i da se one nikada ne mogu izbrisati niti im se redosled može poremetiti. To znači da je blokčejn praktično neuništiv.

Nije nelegalno, ali nije ni u zakonu

Poslovanje povezano sa virtuelnim valutama trenutno je u Srbiji uređeno samo sa aspekta primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a nadzor nad primenom ovog zakona vrši Narodna banka Srbije.

Privrednici koji se bave virtuelnim transakcijama su prema navodima NBS dužni da, između ostalog, “vrše identifikaciju stranke na propisan način (kod fizičkih lica uvidom u lični identifikacioni dokument sa fotografijom), da prate njeno poslovanje, da izrade spisak pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, da izrade odgovarajuće unutrašnje akte, vode odgovarajuće evidencije, dostavljaju informacije, podatke i dokumentaciju Upravi za sprečavanje pranja novca i drugo“.

Međutim, još uvek ne postoji poseban zakon koji uređuje ovu oblast, pa vršenje transakcije blokčejn tehnologijom nije nezakonito, ali nije ni prepoznato u legislativi. To za ljude koji se u Srbiji bave „finthech“ industrijom – kombinacija finansija i tehnologije, otvara niz problema. 

Veliki problem za lica koja posluju uz pomoć blokčejn tehnologije je nalaženje knjigovodstvene agencije koja bi umela da zavede ove transakcije u knjigama, a to bi trebalo da se promeni kad bude doneta pravna regulativa. 

Sa druge strane, nije jasno definisana ni klasifikacija kriptovaluta, pa ih neki vide kao novac, neki kao digitalnu imovinu, neki kao špekulativni instrument. Dakle, ako bi neka firma trebalo da na stanju prikaže kriptovalute, trenutno nije jasno u kojoj računovodstvenoj kategoriji treba da ih prikaže.

Plaćati ili ne bitkoinom?

Kriptovalutama je moguće trgovati na berzama, pa se, svakodnevno dešava da ljudi iz Srbije prodaju kriptovalute za dinare i zatim novac podižu sa računa u banci. Svi srpski državljani koji se prijave na berzu moraju da se pridržavaju Zakona o sprečavanju pranja novca. Iako ovo stanje može da se nazove sivom zonom, novi zakon će još dodatno da olakša i unapredi poslovanje, ukoliko ne bude isuviše restriktivan.

Zemlje sa dobrom legislativom

Brojne su evropske zemlje na koje Srbija može da se ugleda kada je reč o pravnom regulisanju blokčejn tehnologije kao npr. Francuska, Portugal i Estonija. Estonija čak pokušava da kroz regulativu bude centar Evrope u smislu da pokušavaju da motivišu firme koje se bave kriptovalutama i blokčejnom da se tamo registruju i da odande rade. To rade kroz sistem licenciranja koji je dosta jeftiniji i jednostavniji nego, na primer na Malti, koja takođe pokušava da se izbori za svoje mesto. Van Evrope Japan je jedna od prvih zemalja koja je donela regulativu u toj oblasti.

Državne uprave u svetu koriste blokčejn tehnologiju za praćenje toka dokumenata i novca. 

Za Srbiju je važno, da je blokčejn, posle gejming industrije, najbrže rastući i najznačajniji deo IT industrije. Prema jednom međunarodnom istraživanju, od 10.000 developera koji se u svetu bave blokčejnom, njih 400 je u Srbiji. Kada se broj od samo tih 20 kompanija iz Srbije uporedi sa Nemačkom, odnosno Berlinom koji važi za jedan od centara blokčejn tehnologije i u kojem je 70 takvih kompanija, naša zemlja se dobro kotira.

Blokčejn video samit Srbije, UAE i Indije u oktobru

U međuvremenu, iz Privredne komore Srbije (PKS) najavljuju da će u oktobru biti održan blokčejn video samit Srbije, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Indije, na kojem će učestvovati veliki broj predstavnika kompanija i eksperata iz Srbije, UAE i Indije. Kako se navodi na zvaničnom sajtu PKS samit će biti održan sa ciljem povezivanja i unapređenja saradnje firmi u inovativnim i brzo rastućim tehnologijama.

Kako se objašnjava, UAE su jedna od najinovativnijih ekonomija sveta, sa izuzetno širokim spektrom primene blokčejn tehnologija u raznim sferama života i poslovanja, a uz uključivanje Indije, kao jednog od globalnih lidera u domenu IT industrije, virtuelni samit otvoriće priliku za poslovno povezivanje kompanija Srbije, UAE i Indije.

Zanimljivo je znati

Vlada Srbije prepoznala je blokčejn tehnologiju kao najbrže rastuću granu IT sektora u Srbiji i novom regulativom biće omogućen dodatni podsticaj investiranju u blokčejn kompanije, što će doprineti njihovom razvoju i konkurentnosti na svetskom tržištu.

Upravo je otkup u kriptovalutama bio zahtev za otkup ličnih podataka građana Novog Sada, koji su hakeri uputili nakon što su napali informacioni sistem tog grada, 90 kilometara udaljenog od Beograda. Kako je tada objasnio gradonačelnik Novog Sada, hakeri su od gradskih vlasti tražili za otkup 50 bitkoina, što iznosi oko 400.000 evra. Gradske vlasti nisu pristale i pokrenule su, nakon višenedeljnih poteškoća u funkcionisanju gradske administracije, novi sistem.

U prethodnom periodu, u procesu digitalizacije, NBS je implementirala niz međunarodnih preporuka. Na predlog guvernera NBS, ta oblast je delimično već i regulisana u našoj zemlji, odnosno još 2017. godine u naš pravni okvir su implementirane međunarodne preporuke FATF-a u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranjem terorizma, od tada su i kripto-menjačnice i platforme za trgovinu virtuelnim valutama pod nadzorom NBS.

Srbija je, dakle, bila jedna od zemalja pionira u primeni blokčein tehnologije, zbog čega se predstavnici ove zajednice nadaju da će buduća zakonska rešenja doneti jasna pravila u ovom delu IT industrije.