Transfer novca iz Srbije u inostranstvo za nerezidente moguć je, ali u praksi često zahteva pribavljanje poreskog uverenja Poreske uprave. Banke obično traže dokaz o poreklu sredstava i potvrdu da su sve poreske obaveze u Srbiji izmirene pre nego što odobre međunarodni transfer sredstava.

Ukoliko želite da izvršite transfer novca iz Srbije u inostranstvo kao nerezident, potrebno je da prethodno pribavite poresko uverenje kojim se potvrđuje da su sve poreske obaveze u Republici Srbiji izmirene.

Dakle, nerezidentna lica često dolaze u posed finansijskih sredstava u Srbiji po osnovu različitih pravnih poslova, i to najčešće nasleđivanjem, prodajom nepokretnosti ili drugim transakcijama. Iako su zakoniti vlasnici novca, u praksi se često suočavaju sa pitanjem kako izvršiti transfer novca iz Srbije u inostranstvo.

Najčešća prepreka pojavljuje se u vidu zahteva banke da nerezident dostavi poresko uverenje Poreske uprave kao uslov za prenos sredstava na račun u inostranstvu.

Ovaj zahtev nije proizvoljan. Naime, obaveza pribavljanja poreskog uverenja proizlazi iz pravila deviznog poslovanja u Republici Srbiji, koja uređuju plaćanja i prenose između rezidenata i nerezidenata.

U nastavku objašnjavamo kako funkcioniše transfer novca iz Srbije u inostranstvo, koji su poreski preduslovi i koje korake nerezidenti treba da preduzmu.

Šta je transfer novca iz Srbije u inostranstvo?

Transfer novca iz Srbije u inostranstvo predstavlja međunarodni prenos finansijskih sredstava sa računa u Srbiji na račun u drugoj državi. Kada je reč o nerezidentima, banke često zahtevaju poresko uverenje kojim se potvrđuje da su sve poreske obaveze u Srbiji izmirene.

Zašto banka traži poresko uverenje za transfer novca iz Srbije u inostranstvo

Poresko uverenje služi kao dokaz da nerezident:

• nema neizmirene poreske obaveze u Republici Srbiji

• da su svi porezi povezani sa konkretnim prihodom plaćeni

U praksi to znači da država želi da proveri da li je prihod koji je ostvaren u Srbiji pravilno oporezovan pre nego što se izvrši transfer sredstava u inostranstvo.

Bez ovog uverenja banke obično neće izvršiti transfer sredstava sa nerezidentnog računa.

Prvi korak: pribavljanje PIB-a za nerezidenta

Pre nego što podnese zahtev za poresko uverenje, nerezident mora da dobije PIB (poreski identifikacioni broj) u Srbiji.

PIB omogućava Poreskoj upravi da:

• evidentira lice u poreskom sistemu

• proveri eventualne poreske obaveze

• prati poreski status u vezi sa konkretnim prihodom

Postupak dobijanja PIB-a je relativno jednostavan i podrazumeva podnošenje zahteva nadležnoj filijali Poreske uprave.

Dokazivanje porekla sredstava

Jedan od najvažnijih koraka u postupku za transfer sredstava iz Srbije u inostranstvo jeste dokazivanje porekla sredstava.

Dokumentacija zavisi od pravnog osnova na osnovu kojeg je novac stečen.

Nasleđivanje

Ako su sredstva stečena nasleđivanjem, potrebno je dostaviti:

• pravnosnažno rešenje o nasleđivanju

• rešenje o porezu na nasleđe

• potvrdu da je porez plaćen

Više o ovoj temi možete pročitati u našem vodiču:

Nasleđivanje u Srbiji
https://statt.rs/sr/sve-sto-treba-da-znate-o-nasledivanju-u-srbiji/

Prodaja nepokretnosti

Ukoliko je novac ostvaren prodajom nepokretnosti, Poreska uprava obično traži:

• kupoprodajni ugovor

• rešenje o porezu na prenos apsolutnih prava

• rešenje o porezu na kapitalnu dobit

• potvrdu o plaćenim porezima

• potvrdu o izmirenom porezu na imovinu

Dodatne informacije o pravnim aspektima prodaje nepokretnosti dostupne su ovde:

Nekretnine u Srbiji – pravni vodič
https://statt.rs/sr/kompletan-vodic-za-nekretnine-u-srbiji/

i

Pravo nekretnina – oblast rada
https://statt.rs/sr/oblasti-rada/nekretnine/

Druge vrste prihoda

U zavisnosti od situacije, može biti potrebno dostaviti:

• ugovore

• sudske odluke

• poreska rešenja

• potvrde o plaćenim porezima

Poreska uprava može zahtevati i dodatnu dokumentaciju kako bi utvrdila da li postoje neizmirene obaveze.

Dokumentacija koju zahteva banka

Pored poreske dokumentacije, banka obično zahteva:

• ugovor o otvaranju i vođenju računa

• potvrdu o stanju na računu

• izvod sa računa

• potvrdu o poreklu sredstava

Na osnovu ovih podataka popunjava se zahtev za izdavanje poreskog uverenja.

Podnošenje zahteva za poresko uverenje

Zahtev za izdavanje poreskog uverenja podnosi se filijali Poreske uprave koja je nadležna prema sedištu banke u kojoj je otvoren račun.

Uz zahtev se obično dostavljaju:

• kopija pasoša

• potvrda o PIB-u

• dokumentacija o poreklu sredstava

• dokumentacija banke

Ukoliko postupak vodi advokat ili drugi punomoćnik, potrebno je dostaviti i punomoćje.

Koliko traje postupak

U teoriji, poresko uverenje bi trebalo biti izdato u relativno kratkom roku. Međutim, u praksi postupak često traje duže zbog provere poreza i dodatne dokumentacije.

Zbog toga je važno pravilno pripremiti dokumentaciju pre podnošenja zahteva.

Koraci za transfer novca iz Srbije u inostranstvo

Postupak za nerezidente obično izgleda ovako:

1. pribavljanje PIB-a

2. otvaranje nerezidentnog računa u banci

3. prikupljanje dokumentacije o poreklu sredstava

4. podnošenje zahteva za poresko uverenje

5. eventualna dopuna dokumentacije

6. izdavanje poreskog uverenja

7. dostavljanje uverenja banci

8. izvršenje transfera sredstava u inostranstvo

Često postavljana pitanja

Da li nerezident može izvršiti transfer novca iz Srbije u inostranstvo?

Da. Devizni propisi Republike Srbije dozvoljavaju transfer novca iz Srbije u inostranstvo između rezidenata i nerezidenata. Međutim, u praksi banke obično zahtevaju poresko uverenje kojim se potvrđuje da su sve poreske obaveze u Srbiji izmirene.

Da li je PIB obavezan za transfer sredstava iz Srbije u inostranstvo?

Da. Nerezident mora imati PIB (poreski identifikacioni broj) kako bi Poreska uprava mogla proveriti poreski status i izdati uverenje potrebno za transfer sredstava u inostranstvo.

Koliko traje postupak transfera para iz Srbije u inostranstvo?

U praksi postupak može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Trajanje zavisi od vrste prihoda, dokumentacije o poreklu sredstava i brzine postupanja Poreske uprave i banke.

Koji dokumenti su potrebni za transfer novca iz Srbije u inostranstvo?

Za transfer novca iz Srbije u inostranstvo banke obično zahtevaju:

• poresko uverenje Poreske uprave

• dokumentaciju o poreklu sredstava

• izvod sa bankovnog računa

• identifikaciona dokumenta nerezidenta

U zavisnosti od slučaja, može biti potrebna i dodatna poreska ili pravna dokumentacija.

Pravna pomoć za transfer novca iz Srbije u inostranstvo

Transfer novca iz Srbije u inostranstvo za nerezidente u praksi često zahteva pažljivu pripremu dokumentacije i komunikaciju sa bankom i Poreskom upravom.

Postupak pribavljanja poreskog uverenja često zahteva koordinaciju između:

• banke

• Poreske uprave

• lokalnih poreskih organa

• drugih institucija

Zbog toga je pravna podrška često ključna za efikasno rešavanje ovog procesa.

Advokatska kancelarija Stojković Advokati (STATT) pruža pravnu podršku domaćim i stranim klijentima u oblastima:

• transfera sredstava u inostranstvo

• poreskog prava

• deviznog poslovanja

• nekretnina i nasleđivanja

Više informacija o poreskom savetovanju dostupno je ovde:
https://statt.rs/sr/oblasti-rada/poresko-planiranje/

📍 Cara Dušana 55/3, Beograd
📞 +381 11 328 19 14
✉ [email protected]

O autoru

Sofija Lekić

Pravni saradnik | Stojković Advokati

Sofija Lekić je pravni saradnik u advokatskoj kancelariji Stojković Advokati (STATT) u Beogradu. U okviru svoje prakse bavi se pitanjima građanskog i privrednog prava, međunarodnih pravnih odnosa, kao i pravnim pitanjima koja se odnose na strane državljane, uključujući imigraciju, boravak i državljanstvo u Republici Srbiji.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9.47, a paralelno je završila osnovne studije međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa master studije iz teorije i filozofije prava.

Profesionalnu karijeru započela je u Republičkom javnom pravobranilaštvu, gde je radila na predmetima zastupanja Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava. U tom periodu učestvovala je u pripremi pravnih podnesaka, analizi presuda i izradi akcionih planova za izvršenje odluka Suda.

U okviru tima Stojković Advokati učestvuje u radu na pravnim pitanjima sa međunarodnim elementom, posebno u oblastima:

• međunarodnih transfera sredstava

• imigracionog prava i statusa stranaca

• radnog prava

• građanskih i privrednih sporova

🔗 Profil autora:https://statt.rs/sr/ljudi/sofija-lekic/