Potpuni vodič: Sve što trebate znati o nasleđivanju u Srbiji

Osnovi i postupak nasleđivanja u Republici Srbiji

Uvod

Postoje dva načina nasleđivanja u srpskom pravu – nasleđivanje po osnovu zakona i po osnovu zaveštanja (testamenta). U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti oba osnova nasleđivanja, a ujedno ćemo se osvrnuti i na ugovore koji egzistiraju u naslednom pravu, kao i na postupak za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak).

1. I) Zakonsko nasleđivanje

Ovaj vid nasleđivanja regulisan je odredbama Zakona o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003 i 6/2015, u daljem tekstu: „Zakon“), dok je sam postupak nasleđivanja regulisan odredbama Zakona o vanparničnom postupku (“Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i “Sl. glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012, 45/2013 – dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 – dr. zakon, u daljem tekstu: „ZVP“).

Ko je ostavilac i su zakonski naslednici?

Ostavilac (de cuius) je osoba koja je preminula i čija imovina stečena za života u trenutku njegove smrti postaje njegova zaostavština. Ista predstavlja predmet nasleđivanja.

Ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleđuje se po naslednim redovima, tako što naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda, dok je Republika Srbija poslednji zakonski naslednik.

1. Prvi nasledni red

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Međutim, kada postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug. Ova situacija je moguća ukoliko sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je isto opravdano.

Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.

Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu, već u drugom naslednom redu.

2. Drugi nasledni red

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po istim pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci. Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima.

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva, a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

3. Treći nasledni red

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine na jednake delove, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza), takođe na jednake delove.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci. Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci.

4. Četvrti nasledni red

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe. Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev. Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze. Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.

5. Ostali nasledni redovi

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

6. Republika Srbija kao zakonski naslednik

Ukoliko ostavilac nema drugih zakonskih naslednika, istog nasleđuje Republika Srbija. Ista se ne može se odreći nasleđa. Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

1. II) Nasledno-pravni status bračnog druga ostavioca u određenim slučajevima:

1. a) Kada bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja:

Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja:

1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana;

2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka;

3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.

1. b) Povećanje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu

Kada je bračni drug ostavioca pozvan na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda, a nema nužnih sredstava za život, bračni drug može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici, a ako je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu. Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu, a ukoliko se promene prilike zbog kojih je bračnom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta, sud može doživotno uživanje ili rentu ukinuti, ukoliko to zahtevaju ostali naslednici.

1. c) Smanjenje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu

Kad je bračni drug pozvan na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog druga do četvrtine zaostavštine, ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vremena.

III) Nasledno-pravni status ostaviočevih roditelja u određenim slučajevima

1. a) Povećanje naslednog dela roditelja

Isto poput bračnog druga ostavioca, kada su roditelji ostavioca pozvani na nasleđe sa ostaviočevim bračnim drugom, a nemaju nužnih sredstava za život, ostaviočevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio bračni drug, a kada je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostaviočevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

1. IV) Može li se naslediti mimo volje ostavioca – pojam nužnih naslednika

Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život. Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.

Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara). Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nužnog dela.

Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Nužni deo može biti izražen u novčanoj protivvrednosti, što je pravilo, ali na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu. Ovo pravilo važi isključivo ukoliko ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela. Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili, ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona. Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri. Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

Ipak, od nužnosti nasleđivanja nužnih naslednika bez obzira na volju ostavioca postoji i izuzetak, koji nastupa kada su nužni naslednici razbaštinjeni, tj. testamentom zaveštaoca (ostavioca) isključeni iz nasleđa ili lišeni nasleđa.

1. a) Isključenje nužnih naslednika

Zaveštalac može potpuno ili delimično isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

Isključenje mora biti učinjeno testamentom, izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja. Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva. U slučaju isključenja, isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen, dok se prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.

1. b) Lišenje nužnih naslednika

Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga testamentom može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta, ili ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, a isti su nesposobni za privređivanje.

1. V) Nasleđivanje na osnovu testamenta (zaveštanja / poslednje volje)

Uopšte o zaveštanju (testamentu)

Testament je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku. Testament može sastaviti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje. Zainteresovano lice može postaviti ovaj zahtev u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, a namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna. Ključna stvar je ta što zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Iz ovog razloga se savetuje da, ukoliko je moguće, zaveštalac sastavi sudsko ili javnobeležničko zaveštanje, jer ista pružaju najveću sigurnost da je zakonska forma ispoštovana, a samim tim su šanse za poništaj ovog vida zaveštanja najmanje. Ipak, ukoliko okolnosti slučaja ili situacija koja nalaže hitno postupanje onemogućavaju sastav sudskog testamenta, ili testamenta u formi javnobeležničkog zapisa, važno je poznavati i pravila za sastav drugih vrsta zaveštanja, kako bi zaveštalac imao u vidu sve opcije koje mu Zakon pruža, a i kako bi i zaveštanja sastavljena u drugim okolnostima bila u skladu sa zakonom, tj. punovažna.

Oblici zaveštanja:

1. Svojeručno zaveštanje (olografski testament)

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno. Najvažnija stvar u slučaju ovog zaveštanja je da isto u celosti bude napisano rukom zaveštaoca, uz korišćenje jezičkih termina i stila pisanja koje zaveštalac inače koristi, a da na kraju isto zaveštalac i svojeručno potpiše, s obzirom da je osnovna stvar koja pruža određeni nivo verodostojnosti ovom zaveštanju upravo rukopis ostavioca, odnosno činjenica da je isto sam ostavilac svojom rukom napisao. Najčešća greška koja se javlja u ovom slučaju je da zaveštalac iskuca zaveštanje na pisaćoj mašini ili računaru, a da ga potom samo svojeručno potpiše. Ovakvo zaveštanje bi bilo ništavo, pošto isto nije „svojeručno“ zaveštanje. Ukoliko zaveštalac želi da iskuca svoje zaveštanje na računaru, radi lakše čitljivosti, u tom slučaju je neophodno da odabere drugu formu zaveštanja – pismeno zaveštanje pred svedocima.

2. Pismeno zaveštanje pred svedocima (alografski testament)

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. Dakle, u ovom slučaju nije relevantno na koji način je zaveštanje sačinjeno (da li ga je sam zaveštalac rukom pisao, ili kucao na računaru, ili je angažovao neko treće lice (najčešće advokata) da po kazivanju zaveštaoca sačini zaveštanje, ali je neophodno obaviti sve tri napred enumerisane radnje u prisustvu dva svedoka, koji će takođe svojeručno potpisati zaveštanje, i to nakon samog zaveštaoca, uz naznaku njihovog svojstva.

3. Sudsko zaveštanje

Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava. Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao. Kada zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, sudija ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak (otisak kažiprsta desne ruke). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene.

Čuvanje zaveštanja u sudu

Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

4. Konzularno zaveštanje

Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Republike Srbije koji obavlja konzularne poslove, a po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

5. Međunarodno zaveštanje

Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja na sledeći način:

Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati. Isto može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način.

Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su: sudija, konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Republike Srbije koji obavlja konzularne poslove, zapovednik broda, komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, ili javni beležnik.

U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom međunarodnog zaveštanja upozna svedoke, niti ovlašćeno lice.

U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj. Ako zaveštalac nije u stanju da potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju. Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje. Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja. Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice. Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem.

Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja. Kad je za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja potreban tumač, određuje ga ovlašćeno lice. Tumač mora ispuniti uslove predviđene za svedoke međunarodnog zaveštanja. Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju zaveštanja, ovlašćeno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o čuvanju zaveštanja, a mesto gde zaveštalac ima nameru da čuva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlašćeno lice.

Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom. Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi predaje zaveštaocu, kao dokaz da je isti sačinio međunarodno zaveštanje. Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dokle se ne dokaže suprotno.

Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema odredbama ovog Zakona.

Ukoliko međunarodno zaveštanje ne ispunjava zakonske kriterijume za njegovu punovažnost, ali ispunjava kriterijume za punovažnost nekog drugog vida zaveštanja, u tom slučaju će se zaveštanje smatrati punovažnim prema pravilima koja važe za taj drugi vid zaveštanja.

6. Brodsko zaveštanje

Zaveštaocu može na brodu u vlasništvu Republike Srbije zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja, a tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju.

7. Vojno zaveštanje

Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili kasnije demobilisan – po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

8. Usmeno zaveštanje

Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.

Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju. Međutim, izvršenje ove dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.

9. Javnobeležničko zaveštanje

Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.

Zaveštajni svedoci

Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni. Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno.

Ne može biti zaveštajni svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik. To ne važi za usmeno zaveštanje.

1. VI) Kada je testament nevažeći i postupak pobijanja testamenta:

Nevažeći testament može biti ništav ili rušljiv.

1. a) Ništavost zaveštanja

Ništavost zaveštanja postojaće u jednom od sledećih slučajeva:

1. ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima;
2. ako je zaveštalac lice koje nije navršilo petnaest godina života i lice koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti;
3. kada je zaveštanje falsifikovano.

Delimična ništavost zaveštanja

Ovo podrazumeva da je zaveštanje u delu (tj. u pogledu određenih odredbi), a ne u celosti ništavo. Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

Koje odredbe se smatraju ništavim?

Uopšte uzev, ništave su odredbe kojima se ograničava dalje raspolaganje imovinom od strane naslednika zaveštaoca, tzv. stvaranje „dobra mrtve ruke“, odnosno odredbe kojima se imovina ostavlja ovlašćenim licima za sastavljanje testamenta ili zaveštajnim svedocima ili njihovim članovima porodice, a konkretno sledeće odredbe:

1. kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu;
2. kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio;
3. kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva;
4. one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, javnom beležniku odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica.
5. one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.
6. one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica.

Isticanje ništavosti

Na ništavost sud pazi ex officio (po službenoj dužnosti) i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se, s tim što se time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja. Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno.

1. b) Rušljivost zaveštanja

Rušljivo je zaveštanje koje je sačinjeno:

1. od strane lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje (zaveštajna nesposobnost);
2. pod uticajem mana volje – prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje. Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sačinjene pod uticajem mana volje ne povlači rušljivost preostalog dela zaveštanja, ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.
3. koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom.

Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes i na isto sud ne pazi po službenoj dužnosti, već samo po prigovoru stranke u postupku. Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti (subjektivni rok), a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja (objektivni rok). Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja. Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. U svakom slučaju, subjektivni rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

VII) Šta se dešava u slučaju uništenja, gubitka ili skrivanja zaveštanja?

Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaočeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sačinjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja.

VIII) Može li se zaveštanje opozvati?

Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati zaveštanje, i to izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti, dok se pismeno zaveštanje može opozvati i samim uništenjem pismena. Kada zaveštalac kasnijim zaveštanjem izričito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama kasnijeg. Ako zaveštalac uništi kasnije zaveštanje, na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi nešto drugo.

1. IX) Ugovori u naslednom pravu
2. a) Sledeći ugovori su ništavi prema zakonodavstvu Republike Srbije:
3. Ugovor o nasleđivanju – predstavlja ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleđe svom saugovoraču ili nekom trećem.
4. Ugovor o budućem nasledstvu ili isporuci predstavlja ugovor kojim neko otuđuje nasledstvo kome se nada, kao i svaki ugovor o nasledstvu nekog trećeg ko je živ.
5. Ugovor o sadržini zaveštanja predstavlja ugovor kojim se zaveštalac obavezuje da unese ili ne unese kakvu odredbu u zaveštanje ili da kakvu odredbu iz svog zaveštanja opozove ili ne opozove.

Ništav ugovor neće proizvoditi pravno dejstvo ex tunc, tj. smatra se da nikada nije ni zaključen, te se samim tim ne može ni izvršiti prinudno (putem suda).

1. b) Dopušteni ugovori u naslednom pravu su sledeći:
2. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života;
3. Ugovor o doživotnom izdržavanju.

1. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života

Ovaj ugovor zaključuje se isključivo između pretka i njegovih potomaka, ne i trećih lica, a eventualno ustupilac imovine može ovim ugovorom obuhvatiti i svog bračnog druga, ako se bračni drug sa time saglasi, i tada on ima isti položaj kao i ustupiočevi potomci.

Preciznije, ugovorom se vrši ustupanje i raspodela imovine pretka, za života pretka, njegovim potomcima. Ugovor je punovažan samo ako su se sa ugovorenim ustupanjem i raspodelom imovine pretka saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede, a ako neki od njih nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, može je dati i naknadno. Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost umre pre ustupioca ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan za nasleđivanje, a ne ostavi potomstvo. Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon.

Ugovor mora biti zaključen pred javnim beležnikom, u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništav.

Ugovor može obuhvatiti samo ustupiočevu imovinu koja postoji u času ustupanja i raspodele, u celini ili delimično, dok je ništava odredba ugovora koja predviđa raspodelu budućih dobara koja će se zateći u ustupiočevoj zaostavštini. Kad predak umre, njegovu zaostavštinu čine dobra koja nisu obuhvaćena ugovorom o ustupanju i raspodeli, kao i dobra koja je naknadno stekao.

Pri ustupanju i raspodeli, ustupilac može za sebe ili svog bračnog druga, ili za oboje, ili za kog drugog zadržati pravo uživanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima, može ugovoriti doživotnu rentu u stvarima ili novcu, doživotno izdržavanje ili kakvu drugu naknadu. Kad su uživanje ili doživotna renta ugovoreni za ustupioca i njegovog bračnog druga zajedno, pa jedno od njih umre, uživanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti, ako što drugo nije ugovoreno ili ako što drugo ne proizlazi iz okolnosti.

Kao što smo već spomenuli, ustupilac može ugovorom obuhvatiti i svog bračnog druga, ako se bračni drug saglasi, i tada on ima isti položaj kao i ustupiočevi potomci. Kad bračni drug nije obuhvaćen ustupanjem i raspodelom, njegovo pravo na nužni deo ostaje nedirnuto, a delovi ustupiočeve imovine koji su razdeljeni njegovim potomcima smatraju se poklonom učinjenim ovim potomcima od strane ustupioca. U svakom slučaju, ugovor između potomaka ostaje na snazi.

Potomci između kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove ako šta drugo nije ugovoreno, dok ustupiočevi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja.

Opoziv ovog ugovora od strane ustupioca je moguć i dopušten – ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupiočeve dugove. U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodeći računa o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odlučuje da li ustupilac ima pravo na vraćanje datih dobara, ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta. Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo.

2. Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ovim ugovorom se primalac izdržavanja obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga.

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen pred javnim beležnikom, u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništav. Po zaključenju ugovora, davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi.

Poseban slučaj ništavosti ugovora postojaće u situaciji kada je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako za ovaj ugovor nije dobijena prethodna saglasnost nadležnog organa starateljstva (centra za socijalni rad).

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju:

1. a) zbog poremećenih odnosa

Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Ako sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.

1. b) zbog promenjenih okolnosti

Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice.

Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju

Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaočeve.

Šta se dešava kada primalac izdržavanja nadživi davaoca izdržavanja?

Ukoliko davalac izdržavanja premine pre primaoca izdržavanja, obaveze davaoca izdržavanja posle njegove smrti mogu preći na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako isti na to pristanu. Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Ako bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu u sudskom postupku zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja, a sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni, ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

1. X) Sticanje zaostavštine i nasledničke izjave

U trenutku smrti ostavioca, zaostavština prelazi po sili zakona na njegove naslednike. Istovremeno naslednici stiču i pravo na odricanje od nasleđa. Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva, s tim što se time ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.

1. a) Odricanje od nasleđa

Naslednik se može odreći nasleđa izjavom datom pred javnim beležnikom/sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime. Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik. Ako je izjava o odricanju od nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se izjavom koja je nepunovažna (kao da ista nije ni data). Odricanje od nasleđa ne može biti delimično i isto je neopozivo. Ipak, naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica mana volje (prinude, pretnje, prevare ili zablude). Nasleđa se ne može odreći naslednik koji se izričito ili prećutno već primio nasleđa. Uz to, ništavo je i odricanje od nasleđa koje nije otvoreno. Na kraju, kada naslednik umre pre okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine, a ne odrekne se nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.

Najčešće se odricanje od nasleđa vrši u korist drugog naslednika. Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.

1. b) Prijem nasleđa

Prijem nasleđa može biti prećutni i izričiti.

Prećutni prijem nasleđa postojaće u sledećim slučajevima:

1. do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik se nije odrekao nasleđa;
2. ako je naslednik već raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom. Pritom, mere koje jedan naslednik preduzme samo radi očuvanja zaostavštine i mere tekućeg upravljanja istom ne smatraju se prijemom nasleđa.

Izričiti prijem nasleđa predstavlja davanje nasledničke izjave (izjave o prijemu nasleđa). Ako je ova  izjava data pod uslovom ili rokom, smatraće se da uslov ili rok ne postoje. Prijem nasleđa ne može biti delimičan. Izjava o prijemu nasleđa je neopoziva. Ipak, naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj izjave o prijemu ako je ona posledica mana volje (prinude, pretnje, prevare ili zablude).

Forma nasledničke izjave prema ZVP:

Naslednička izjava kojom se naslednik primio ili odrekao nasleđa mora da ispunjava sledeće uslove:

1. mora biti potpisana od strane samog naslednika (davalac izjave) ili njegovog zastupnika;
2. potpis na izjavi, kao i na punomoćju (ukoliko izjavu u ime naslednika daje njegov zastupnik) mora biti overen pred javnim beležnikom;
3. u izjavi treba navesti po kom osnovu se naslednik prima, odnosno odriče nasleđa (tj. da li se izjava odnosi na deo koji nasledniku pripada po zakonu ili na osnovu testamenta, ili se izjava odnosi na nužni deo);
4. izjavu o odricanju od nasleđa naslednik može dati pred ostavinskim sudom i pred svakim drugim stvarno nadležnim sudom. Ovu izjavu sa istim pravnim dejstvom naslednik može dati i pred konzularnim predstavnikom ili diplomatskim predstavnikom Republike Srbije koji vrši konzularne poslove.

1. XI) Obim naslednikove odgovornosti za dugove

Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove. Kada je iza ostavioca ostalo više naslednika, sanaslednici solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva. I u slučaju zaveštajnog nasleđivanja, dugovi među sanaslednicima dele se srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

MA in Serbia

XII) Raspravljanje zaostavštine – Ostavinski postupak

Raspravom o zaostavštini ili ostavinskim postupkom utvrđuje se ko je ostavilac, ko su njegovi naslednici, imovina koja čini zaostavštinu, kao i dugovi preminulog. Da bi se ostavinski postupak mogao pokrenuti potrebno je da za određeno lice nastupi činjenica smrti. Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo. Ostavinski sud najčešće će saznati o smrti nekog lica prijemom izvoda iz matične knjige umrlih, javne isprave koja dokazuje smrt tog lica izdate od strane nadležnog matičara. Međutim, ostavinski postupak može se pokrenuti i na inicijativu zainteresovanih lica koja mogu obavestiti sud da je neko lice umrlo pa je za sud to dovoljno da postupak pokrene po službenoj dužnosti.

Postupak pokreće sud po službenoj dužnosti čim sazna da je neko umro na području njegove nadležnosti. Moguće je i da zainteresovana stranka, naslednik ili poverilac dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način predloži pokretanje ostavinskog postupka.

Matičar upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih i dužan je da u roku od 30 dana dostavi sudu umrlicu. Sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i preda je sudu u roku od 30 dana.

Po pozivu javnog beležnika srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na nasleđe.

Postupak u slučaju postojanja testamenta

Prilikom sastavljanja smrtovnice, javni beležnik će proveriti da li je posle umrlog ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testamentu, i, ukoliko je ostao, testament koji je zaveštalac ostavio dostaviće sudu zajedno sa smrtovnicom.

Kada sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglašeno za umrlo, otvoriće njegov testament bez povrede pečata, pročitaće ga i o tome sastaviti zapisnik. Ovako će se postupiti bez obzira da li je testament po zakonu punovažan i bez obzira da li ima više testamenata. Otvaranje i čitanje testamenta izvršiće se u prisustvu dva punoletna građanina, koji mogu biti i naslednici. Proglašenju testamenta mogu prisustvovati naslednici, legatari i druga zainteresovana lica i tražiti prepis (fotokopiju) testamenta. Sud kod koga se testament nađe ili kome bude podnesen otvoriće i pročitati testament iako je za raspravljanje zaostavštine nadležan drugi sud ili inostrani organ.

Sud o proglašenju testamenta sačinjava zapisnik. Ako je prilikom otvaranja testamenta primećeno da je pečat povređen ili da je u testamentu nešto brisano, precrtano i ispravljano, ili ako se što drugo sumnjivo nađe, mora se i to u zapisniku navesti. Zapisnik potpisuje sudija zapisničar i svedoci. Na proglašeni testament sud će staviti potvrdu o njegovom proglašenju sa naznačenjem datuma proglašenja, kao i broj i datume ostalih pronađenih testamenata, ukoliko isti postoje.

Ako je umrli napravio usmeni testament i o tome postoji isprava koju su svedoci svojeručno potpisali, sud će sadržinu ove isprave proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. Ako takve isprave nema, svedoci pred kojima je usmeni testament izjavljen, saslušaće se ponaosob o sadržini testamenta, a naročito o okolnostima od kojih zavisi njegova punovažnost, pa će se zapisnik o saslušanju ovih svedoka proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta.

Ako je pismeni testament nestao ili je uništen nezavisno od ostaviočeve volje, a među zainteresovanim licima nema spora o ranijem postojanju tog testamenta, o obliku u kome je sastavljen, o načinu nestanka ili uništenja, kao i o sadržini testamenta, ostavinski sud će saslušati sva zainteresovana lica i po njihovim predlozima izvesti potrebne dokaze, pa će taj zapisnik proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. Ako bi zaostavštinu ili njen deo, kada ne bi bilo testamenta nasledila Republika Srbija, sporazum zainteresovanih lica o ranijem postojanju testamenta, o njegovom obliku i sadržini važi samo uz saglasnost nadležnog javnog pravobranioca. Ako među zainteresovanim licima ima lica koja nisu sposobna sama da se staraju o svojim poslovima, ovakav sporazum će važiti samo uz saglasnost organa starateljstva.

Postupanje ostavinskog suda po prijemu smrtovnice

Ako po prijemu smrtovnice utvrdi da je za nasleđivanje merodavno pravo Republike Srbije, ostavinski sud može doneti rešenje kojim sprovođenje ostavinskog postupka poverava javnom beležniku, i to onom koji je sačinio smrtovnicu, ako za to ne postoje smetnje.

U praksi je ovo najčešći slučaj, stoga je celishodno upoznati se sa naknadom za usluge javnog beležnika. Iste se utvrđuju u skladu sa Javnobeležničkom tarifom javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine (u daljem tekstu: „JT“). Na osnovu ove JT, troškovi u postupku za raspravljanje zaostavštine utvrđuju se u fiksnom iznosu, u visini od 3 boda po svakoj stranci koja učestvuje u postupku. Vrednost boda iznosi 150 dinara bez PDV-a.

Za preduzimanje svih radnji u jednom postupku za raspravljanje zaostavštine javnom beležniku pripada jedna nagrada. Osnovica za obračun nagrade je vrednost zaostavštine.

Vrednost zaostavštine određuje se na osnovu procene tržišne vrednosti stvari i prava koja sačinjavaju zaostavštinu, umanjene za ostaviočeve dugove. Vrednost zaostavštine procenjuje javni beležnik, a izuzetno, sud, kada to zahtevaju naslednici, legatari ili poverioci umrlog, odnosno kada se ne zna za naslednike ili za njihovo boravište, kad su naslednici lica koja usled maloletstva, duševne bolesti ili drugih okolnosti nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima, kad zaostavštinu treba da nasledi Republika Srbija ili u drugim opravdanim slučajevima.

U članu 8. JT dat je tabelarni prikaz vrednosti nagrade u odnosu na vrednost zaostavštine:

Ako vrednost zaostavštine prelazi 10.000.000 dinara, nagrada od 300 bodova povećava se za 20 bodova za svakih započetih 1.000.000 dinara vrednosti zaostavštine, s tim što ukupna nagrada ne može biti veća od 400 bodova. Ako u postupku za raspravljanje zaostavštine učestvuje više od tri stranke, nagrada se povećava za 10 bodova za četvrtu i svaku narednu stranku, ali najviše do 50% nagrade obračunate na napred naveden način.

Šta se dešava kada iza preminulog nije ostala imovina?

Kada preminuli nije ostavio imovinu ili je ostavio samo pokretnu imovinu, ostavinski sud će obustaviti raspravljanje zaostavštine. U drugom slučaju će sud ovako postupiti samo ako ni jedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava.

Pozivanje zainteresovanih lica i ročište za raspravljanje zaostavštine

Za raspravljanje zaostavštine sud će odrediti ročište na koje se pozivaju sva zainteresovana lica, a sadržina ovog poziva izričito je određena ZVP. Ako se ne zna da li umrli ima naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu prava na nasleđe da se prijave sudu u roku od godine dana od objavljivanja oglasa. Ovaj oglas će se pribiti na oglasnu tablu suda, objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a po potrebi i na drugi način. Na isti način sud će postupiti ako je nasledniku postavljen privremeni staralac zbog toga što je boravište naslednika nepoznato, a naslednik nema punomoćnika, ili zbog toga što se naslednik ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika, nalazi u inostranstvu, tako da se dostavljanje poziva nije moglo izvršiti. Po isteku ovog roka, sud će raspraviti zaostavštinu na osnovu izjave postavljenog staraoca i podataka kojima sud raspolaže.

U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, a naročito o pravu na nasleđe, o veličini nasleđenog dela i o pravu na legat. O ovim pravima odlučuje sud, po pravilu, pošto od zainteresovanih lica uzme potrebne izjave, dok će o pravima lica koja nisu došla na ročište, a uredno su pozvana, sud odlučiti prema podacima kojima raspolaže, uzimajući u obzir njihove pismene izjave koje stignu do donošenja odluke. Prilikom raspravljanja zaostavštine zainteresovana lica mogu davati izjave bez prisustva drugih zainteresovanih lica i nije potrebno da se u svakom slučaju tim licima daje prilika da se izjasne o izjavama drugih zainteresovanih lica. Ako sud posumnja da je lice, koje po zakonu polaže pravo na nasleđe, jedini ili najbliži srodnik umrlog, saslušaće lica za koja smatra da bi mogla imati jednako ili jače pravo na nasleđe, a ta lica pozvaće i oglasom kao na napred opisan način.

Prekid raspravljanja zaostavštine i upućivanje na parnicu

Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, a naročito ako je sporno: pravo na nasleđe, a posebno punovažnost ili sadržina testamenta ili odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasleđuje; činjenice od kojih zavisi osnovanost zahteva nadživelog supružnika i potomaka ostaviočevih koji su živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti domaćinstva, koji služe za zadovoljavanje svakodnevnih potreba; činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela, naročito uračunavanje u nasledni deo; činjenice od kojih zavisi osnovanost isključenja nužnih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost; činjenica o tome da li se neko lice odreklo od nasleđa.

Ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama, već o primeni prava, ostavinski sud neće prekidati postupak, već će u okviru istog raspraviti pravna pitanja.

Međutim, ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava, sud će uvek prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom u ovim slučajevima: ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu; ako između naslednika postoji spor povodom zahteva potomaka ostaviočevih koji su sa njim živeli u zajednici da im se iz zaostavštine izdvoji deo koji odgovara njihovom doprinosu u povećanju vrednosti ostaviočeve imovine.

Rešenje o nasleđivanju

Kad sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe, oglasiće ta lica za naslednike rešenjem o nasleđivanju. Ako u postupku za raspravljanje zaostavštine svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, sud će ovaj sporazum uneti u rešenje o nasleđivanju. Rešenje o nasleđivanju dostaviće se svim naslednicima i legatarima, kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavštine, s obzirom na postojanje prava na žalbu na ovo rešenje (u slučaju da se naslednici nisu odrekli ovog prava izjavom na samom ročištu). Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju dostaviće se nadležnom organu uprave.

Nasledno-pravni zahtevi posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i postupanje suda

Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju:

1. pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju, a ako ranije nije raspravljena zaostavština, sud će raspraviti zaostavštinu samo ako se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti. Ako se pronađena imovina sastoji iz pokretne imovine, sud će raspraviti zaostavštinu samo na zahtev zainteresovanih lica. Sa tim u vezi, ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ovog naslednika pozvati radi davanja nasledničke izjave, i ako isti sada izjavi da se prima nasleđa na toj imovini, sud će postupiti kao u slučaju kada se pojavi novi naslednik.
2. pronađe testament, sud će ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadržaće njegov prepis. Ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će obavestiti zainteresovana lica o proglašenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.
3. pojavi novi naslednik koji nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.

Hvala vam što ste izdvojili vreme da pročitate naš sveobuhvatni vodič o nasleđivanju. Nadamo se da vam je pružio vredne informacije i dublje razumevanje procesa nasleđivanja u Srbiji. Ako imate bilo kakva dodatna pitanja ili vam je potrebna pravna pomoć, slobodno nas kontaktirajte. Naš tim je tu da vam pomogne i pruži podršku u rukovođenju nasleđivanjem, obezbeđujući vam najbolje iskustvo i potpune informacije radi donošenja informisane odluke.

Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj pravnoj, poreskoj ili poslovnoj temi, slobodno nam pišite na [email protected] u bilo koje vreme ili nam se javite na broj telefona +381113281914 svakog radnog dana od 08:30 do 16:30.

Informacije sadržane u ovoj objavi su za opšte obrazovanje i znanje naših čitalaca. Nije osmišljena da bude, i ne treba da se koristi kao jedini izvor informacija prilikom analize i rešavanja pravnog problema, i ne treba da bude zamena za pravni savet koji se oslanja na konkretnu činjeničnu analizu. Štaviše, zakoni svake jurisdikcije su različiti i stalno se menjaju. Ove informacije nemaju za cilj stvaranje, a njihovo primanje ne predstavlja odnos advokat-klijent. Ako imate konkretna pitanja u vezi sa određenom činjeničnom situacijom, imate pravo da se konsultujete sa autorima ove publikacije, vašim predstavnikom iz AK STATT ili drugim nadležnim pravnim savetnikom.