STANARSKO PRAVO I STAMBENA PODRŠKA

I) Pojam, koncept i hronološki prikaz razvoja instituta stanarskog prava: 

Stanarsko pravo predstavlja pravo trajnog i nesmetanog  korišćenja stana radi zadovoljavanja ličnih i porodičnih stambenih potreba i pravo učešća u upravljanju stambenim zgradama.

Ovo pravo razvilo se iz ugovora o zakupu u periodu nakon Drugog svetskog rata, s obzirom da je tada vladajući politički i društveni sistem, koji je propagirao princip jednakosti svih društvenih staleža, ovaj princip manifestovao, između ostalog, i kroz oduzimanje viška stambenog prostora u društvenoj svojini, a do 1959. godine i u svojini građana, i njegovu raspodelu licima koja nisu posedovala „krov nad glavom“. Titulari stanarskog prava, iako nisu imali pravo svojine na stanu koji im je dat na korišćenje, nisu imali ni status običnih zakupaca, već su, kao slabija ugovorna strana, imali i još uvek imaju mnogobrojne beneficije poput propisanog zakonskog limita visine zakupnine, neograničenog trajanja zakupa i nemogućnosti otkaza ugovora o zakupu od strane zakupodavca, odnosno, mogućnosti prestanka zakupa i iseljenja zakupca samo pod striktno utvrđenim zakonskim uslovima. 

U  našem  pravu  razlikuju  se  stanarsko  pravo  na  stanovima  u  društvenoj, sada državnoj,  i   privatnoj svojini. Društvena svojina je ranije bila preovlađujući oblik svojine na stambenim zgradama, te  je ovaj vid instituta stanarskog prava bio značajniji. Stanarsko pravo na stanovima u privatnoj svojini nastalo je preinačenjem zakupa u stanarsko pravo ili prinudnom raspodelom viška stambenog prostora i dodeljivanjem onima kojima je bio potreban, a u skladu sa ranije važećim zakonima koji su regulisali ovo pitanje. Iako posle 1959. godine stanarsko pravo više nije moglo da se stiče na stanovima u privatnoj svojini na kojima do tada nije postojalo, u već nastala stanarska prava se nije moglo dirati.  Suštinska razlika između stanarskog prava na stanu u državnoj i privatnoj svojini je pravo otkupa, koje zakupci stana imaju samo u prvom slučaju.

Sa aspekta vlasnika stana, s obzirom da je ovaj zakupodavni odnos regulisan zakonom, te nije zavisio od volje zakupodavca, vlasniku stana je ostajala samo gola svojina na stanu, što je veliko opterećenje naročito u slučaju konstituisanja stanarskog prava na stanovima u privatnoj svojini građana. Naime, vlasnici ovih stanova isti ne mogu upotrebljavati (s obzirom da ga koristi zakupac), a ni raspolagati njime prodajom trećem licu (pošto ni novi vlasnik stana nije mogao otkazati zakup zaštićenom stanaru). Civilni plodovi od ovakvog stana (zakupnina) su zanemarljivi, jer je visina zakupnine propisana zakonom i ne odgovara tržišnim uslovima, dok bi vlasnik mogao da stekne punu svojinu na stanu tek ukoliko bi korisniku stanarskog prava obezbedio drugi odgovarajući stan po osnovu zakupa na neodređeno vreme. Rešavanje stambenih potreba zaštićenih stanara, kako bi se vlasnicima stanova obezbedila puna svojina na stanu predviđa se već godinama, ali u praksi ovo pitanje i dalje nije rešeno, te je stanarsko pravo je i dalje aktuelna tema.

II) Stanarsko pravo predviđeno Zakonom o stanovanju („Sl. glasnik“ RS br. 50/92, 76/92, 84/92 – ispr., 33/93, 67/93, 46/94, 47/94 – ispr., 48/94, 44/95 – dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 – dr. zakon, 99/2011 i 104/2016 – dr. zakon)

Stupanjem na snagu Zakona o stanovanju, prestala je mogućnost sticanja novog stanarskog prava, ali se isto i dalje može preneti sa korisnika stanarskog prava na člana njegovog porodičnog domaćinstva koji nastavlja da živi u predmetnom stanu, u koji spada sledeći krug lica, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče. Ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu.

a) zakup stana na neodređeno vreme: 

Prenos prava korišćenja stana može se izvršiti nakon smrti nosioca stanarskog prava, ili njegovog iseljenja iz stana, ukoliko novi korisnik stana obavesti zakupodavca o smrti / iseljenju nosioca stanarskog prava u roku od 60 dana od dana nastupanja konkretnog događaja, sa zahtevom da se sa njim, kao novim korisnikom, sada zaključi ugovor o zakupu stana. Rok za zaključenje ovog ugovora o zakupu je 30 dana od dana obaveštenja zakupodavca o smrti korisnika stanarskog prava. Ukoliko zakupodavac ne prihvati zaključenje ovog ugovora, novi korisnik stanarskog prava može pokrenuti vanparnični postupak sa zahtevom da sudsko rešenje zameni ugovor o zakupu stana. Zakup stana na neodređeno vreme vrši se pod suštinski istim uslovima kao stanarsko pravo.

Gore opisano pravo novog zakupca postoji bez obzira na to da li je stan na kojem postoji stanarsko pravo u javnoj ili privatnoj svojini. Međutim, pravo na otkup stana postoji samo na stanovima u javnoj svojini, ne i na stanovima u privatnom vlasništvu. S tim što je za ovaj korak prvenstveno neophodno da je novi korisnik stana legitimisan kao novi zakupac stana, pošto ugovor o zakupu prethodi ugovoru o otkupu stana.

b) otkup stana u javnom vlasništvu

Otkup ovih stanova vrši se pod beneficiranim uslovima i u zakonskom okviru:

Nosilac stanarskog prava obraća se nosiocu prava raspolaganja (vlasniku stana) pismenim zahtevom za otkup stana, uz prilaganje potrebne dokumentacije. Vlasnik je dužan, na osnovu čl. 16. st. 1. Zakona, da omogući nosiocu stanarskog prava da otkupi predmetni stan. Ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, nosilac stanarskog prava može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu stana. 

Nakon zaključenja ugovora o otkupu stana, prodavac stana dužan je da u roku od 30 dana podnese zahtev za upis prava svojine i hipoteke u katastar nepokretnosti. 

Na ovakav otkup stana ne plaća se porez na promet nepokretnosti.

Uslovi otkupa stana su:

  1. rok otplate iznosi 40 godina, s tim što uz saglasnost kupca rok može da bude i kraći; i
  2. na stan koji se otkupljuje do njegove otplate u celini, stavlja se hipoteka.

Stan se otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana. 

Otkupna cena stana utvrđuje se na osnovu prosečne mesečne zarade u Republici u mesecu koji prethodi danu podnošenja pismenog zahteva za otkup stana, kao i na osnovu starosti zgrade, opšte pogodnosti zgrade i stana u skladu sa propisima (kvalitet i spratnost zgrade, visinski položaj stana u zgradi, lokacija i dr.) i površine stana. Umanjenje po osnovu starosti zgrade obračunava se po stopi od 1,0% godišnje, a najviše do 50%. 

Ako se dug otplaćuje u mesečnim ratama, one se utvrđuju tako što se ukupan iznos duga podeli brojem meseci u kojima se dug otplaćuje. Mesečna otplatna rata se usklađuje za šestomesečne obračunske periode januar – jun, odnosno jul – decembar sa kretanjem potrošačkih cena u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici za obračunski period. Mesečna otplatna rata, utvrđena na osnovu zaključenog ugovora o otkupu stana u tekućem obračunskom periodu, usklađuje se od meseca zaključenja ugovora do kraja tog obračunskog perioda sa kretanjem rasta potrošačkih cena u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici.

Ako kupac zahteva izmenu ugovorenog načina otplate duga, izmenjeni uslovi plaćanja utvrdiće se prema uslovima koji važe na dan podnošenja ovog zahteva.

U slučaju jednokratne otplate više od jedne trećine duga, iznos duga koji se jednokratno otplaćuje umanjuje se za 15%, a u slučaju jednokratne otplate ukupne ugovorne cene umanjenje je 20%.

Ako lice koje otkupljuje stan ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima status ratnog vojnog invalida od I do V kategorije, ima pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana do 50%, srazmerno stepenu invalidnosti. Umanjenje za 50% imaju ratni vojni invalidi sa telesnim oštećenjem od 100%. Pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana od 50% imaju i lica čiji je član porodičnog domaćinstva poginuo kao borac u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine. 

Ako kupac stana iz opravdanih razloga ne može da otplaćuje dug, zbog gubitka redovnih prihoda koje je imao on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju, raskida se ugovor o otkupu stana, a kupac stiče susvojinu na delu stana srazmerno broju otplaćenih rata u odnosu na ukupan broj ugovorenih rata. U ovom slučaju, raniji kupac stana nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca stana u društvenoj svojini na neodređeno vreme na delu stana na kome nije stekao susvojinu.

III) Stambena podrška predviđena Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada („Sl. glasnik“ RS br. 104/2016, 9/2020 – dr. zakon): 

Stanarsko pravo se više ne može steći. Može se samo preneti na drugog člana porodičnog domaćinstva koji je sa korisnikom stanarskog prava živeo u predmetnom stanu do njegove smrti, pod uslovima i na način predviđen u odeljku II ovog teksta. Međutim, u savremenim okolnostima, s obzirom da potreba da se najugroženijim slojevima stanovništva obezbedi „krov nad glavom“ i dalje nije prestala, institut stanarskog prava zamenjen je vidovima stambene podrške. 

a) Uslovi za ostvarivanje stambene podrške: 

Korisnik stambene podrške može biti lice koje je državljanin Republike Srbije, a koje je bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana, i koje ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i svoje porodično domaćinstvo. 

Lice bez stana je lice koje nema u svojini stan, odnosno porodičnu kuću na teritoriji Republike Srbije. Lice bez odgovarajućeg stana je lice koje ima u svojini jedino stan ili porodičnu kuću koja ne zadovoljava najmanje jedan od sledećih uslova: 

a) prostorni uslov: 

    u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva, odgovarajući stan je:

1) za jednočlano domaćinstvo – garsonjera ili jednosoban stan, neto korisne stambene površine od 22 m2 do 30 m2;

2) za dvočlano domaćinstvo – jednosoban, jednoiposoban ili dvosoban stan, neto korisne stambene površine od 30 m2 do 48 m2;

3) za tročlano domaćinstvo – jednoiposoban, dvosoban ili dvoiposoban stan, neto korisne stambene površine od 40 m2 do 56 m2;

4) za četvoročlano domaćinstvo – dvosoban, dvoiposoban ili trosoban stan, neto korisne stambene površine od 50 m2 do 64 m2;

5) za petočlano domaćinstvo – dvoiposoban, trosoban ili troiposoban stan, neto korisne stambene površine od 56 m2 do 77 m2;

6) za šestočlano i veće domaćinstvo – trosoban, troiposoban ili četvorosoban stan, neto korisne stambene površine od 64 m2 do 86 m2.

Da bi lice ostvarilo pravo na stambenu podršku u odnosu na kriterijum prostornih uslova stana, jedini stan koji ima u svojini, u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva, mora biti manje površine od minimuma površina navedenih u prethodnom delu teksta.

b) uslov opremljenosti stana osnovnim vodovodnim, električnim i sanitarnim instalacijama, kojima se obezbeđuje snabdevanje vodom za piće, električnom energijom i odvođenje otpadnih voda;

c) uslov konstruktivne sigurnosti i bezbednosti stana – ovaj uslov je zadovoljen ukoliko stan ne predstavlja opasnost za život i zdravlje ljudi, odnosno nije sklon padu i nisu mu ugroženi konstruktivni elementi;

d) uslov zaštite od spoljnih klimatskih uticaja i zadovoljenja osnovnih higijenskih uslova stanovanja – ovaj uslov je zadovoljen ukoliko je stan zaštićen od uticaja hladnoće, kiše, vetra i drugih nepovoljnih klimatskih uticaja, kao i koji je snabdeven dotokom prirodne svetlosti i zaštićen od vlage.

U postupku utvrđivanja da li je lice bez stana, pored dokaznih sredstava predviđenih zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, dostavlja se i izjava da podnosilac zahteva za stambenu podršku kao i članovi njegovog domaćinstva nemaju u svojini stan na teritoriji Republike Srbije, koja se daje pod krivičnom i materijalnom odgovornošću i na kojoj se potpis podnosioca zahteva overava kod javnog beležnika. 

Dakle, ukoliko fizičko lice nema rešeno stambeno pitanje, i nije nosilac stanarskog prava, isto ima mogućnost da postane korisnik jednog od više vidova stambene podrške, ukoliko ispunjava i zakonski uslov koji se odnosi na nedostatak finansijskih sredstava da samostalno reši svoje stambeno pitanje. 

Finansijski uslov koji ovlašćuje korisnika na stambenu podršku predviđen je za svaki vid podrške pojedinačno i podrazumeva da pravo na rešavanje stambene potrebe ima jednočlano domaćinstvo čiji maksimalan prihod ne prelazi iznos od:

1) 0,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za unapređenje uslova stanovanja i pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće;

2) 1,2 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitni zakup ili dodelu stana ili porodične kuće;

3) 1,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitnu kupovinu;

4) 0,7 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave radi unapređenja energetskih svojstava stana.

Maksimalan prihod za višečlana domaćinstva obračunava se množenjem maksimalnog prihoda jednočlanog domaćinstvo za odgovarajuću vrstu stambene podrške sa koeficijentom (K) koji se izračunava po formuli K=1+Ox0,7+Dx0,5, gde je 1 – lice koje ostvaruje pravo na stambenu podršku, O – broj članova domaćinstva starosti preko 14 godina, a D – broj dece starosti do 14 godina (na primer: 1 odrasla osoba: K=1,0; 1 odrasla i 1 dete: K=1,5; 2 odrasle osobe: K=1,7; 2 odrasle osobe i 1 dete: K=2,2).

Prilikom utvrđivanja maksimalnih prihoda porodičnog domaćinstva osobama sa invaliditetom koeficijent se uvećava za dodatnih 0,5.

Pod prihodima se smatraju:

1) primanja i prihodi koji se ostvaruju u mesečnim iznosima i to zarada, odnosno plata ili naknada zarade, odnosno naknada plate, ugovora o delu, penzija;

2) prihod od registrovanog poljoprivrednog gazdinstva;

3) prihod po osnovu obavljanja registrovane preduzetničke delatnosti;

4) prihodi u vidu dobiti ili dividendi kroz članstvo u privrednom društvu;

5) drugi prihodi u skladu sa zakonom.

Pod prihodima se ne smatraju primanja koja se ostvaruju po osnovu invaliditeta.

Prilikom utvrđivanja granice prihoda kao uslova za ostvarivanje prava na stambenu podršku uzima se prosečan mesečni prihod porodičnog domaćinstva ostvaren u periodu od šest meseci koji prethode mesecu u kome je raspisan javni poziv za dodelu stambene podrške.

b) Vidovi stambene podrške:

Stambena podrška se ostvaruje kroz:

1) zakup stana;

2) kupovinu i drugi način sticanja prava svojine nad stanom ili porodičnom kućom;

3) unapređenje uslova stanovanja;

4) pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće;

5) stambeno zbrinjavanje.

Zakup stana:

Stambena podrška kroz zakup stana može se realizovati na jedan od sledećih načina: 

1) Davanje stana u javnoj svojini u zakup pod uslovima neprofitnog zakupa: 

Ugovor o neprofitnom zakupu podrazumeva davanje stana u javnoj svojini zakupcu na korišćenje, koji za uzvrat plaća neprofitnu zakupninu zakupodavcu. Neprofitnu zakupninu čine: troškovi održavanja stana i zajedničkih delova zgrade, troškovi upravljanja zgradom i amortizacija stana, kao i troškovi pribavljanja i izgradnje objekta u kome se stan nalazi, odnosno sredstava uloženih u stan i pripadajuće zajedničke delove, i troškovi zemljišta na kome je izgrađen taj objekat.

Za razliku od ugovora o zakupu predviđenom u prethodnom režimu stanarskog prava, regulisanom Zakonom o stanovanju („Sl. glasnik“ RS br. 50/92, 76/92 – ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 – ispr,. 48/94, 44/95 – dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 – dr. zakon, 99/2011 i 104/2016 – dr. zakon), u ovom slučaju stan koji je predmet neprofitnog zakupa ne može biti predmet otkupa od strane zakupca. Ugovor o neprofitnom zakupu zaključuje se u pisanoj formi na period od najviše 5 godina, uz mogućnost obnavljanja Ugovora na pisani zahtev zakupca, sa istim rokom i pod istim uslovima, osim ukoliko zakupac ili član njegovog porodičnog domaćinstva reši stambenu potrebu na drugi način, ili se prihodi domaćinstva povećaju iznad najvećih prihoda utvrđenih za neprofitni zakup. U drugom slučaju je moguće produžiti Ugovor o zakupu, s tim što se u tom slučaju više ne plaća neprofitna zakupnina, već se visina zakupnine dobija množenjem koeficijenta 0,00242 sa utvrđenom poreskom osnovicom za plaćanje poreza na imovinu na stan koji je predmet zakupa.

Zakupodavac će raskinuti Ugovor o neprofitnom zakupu u slučaju da zakupac prestane da ispunjava obaveze predviđene ovim Ugovorom. Rok za iseljenje zakupca iz stana mora biti najmanje 90 dana.

2) Subvencionisanje zakupnine stana, koji se nalazi u bilo kom obliku svojine: 

Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine predstavlja učešće u plaćanju zakupnine ili neprofitne zakupnine za zakup stana (stambeni dodatak), najviše do površine stana koji se u pogledu prostornih uslova i broja članova porodičnog domaćinstva smatra odgovarajućim u konkretnim okolnostima.

Uslov da bi se ostvarila subvencija na zakup stana u privatnoj svojini je da zakupnina ne prelazi najviši iznos neprofitne zakupnine.  

Za odobreni iznos stambenog dodatka zakupodavac stana (vlasnik stana u privatnoj svojini, odnosno neprofitna stambena organizacija) smanjuje iznos zakupnine zakupcu, a taj iznos se refundira iz budžeta jedinice lokalne samouprave.

Kupovina i drugi načini sticanja prava svojine nad stanom ili porodičnom kućom: 

a) Kupovina stana ili porodične kuće po neprofitnim uslovima: 

Fizičko lice koje ispunjava uslove za stambenu podršku može steći pravo svojine nad stanom ili porodičnom kućom kroz kupovinu stana ili porodične kuće po neprofitnim uslovima ili dodelu stana ili porodične kuće. Dodela porodične treba da bude prioritetan vid stambene podrške u seoskim područjima.

Kupoprodajna cena stana, odnosno porodične kuće utvrđuje se na osnovu cene izgradnje, odnosno pribavljanja stana ili porodične kuće, po metru kvadratnom (m2) neto korisne površine, uračunavanjem svih finansijskih i nefinansijskih učešća za izgradnju, odnosno pribavljanje stana ili porodične kuće. Za stanove ili porodične kuće za koje se ne može utvrditi kupoprodajna cena na prethodno opisani način, ova cena se određuje u visini tržišne vrednosti stana koju je utvrdila Poreska uprava, na način kako se utvrđuje osnovica za prenos apsolutnih prava u periodu koji prethodi zaključenju ugovora ne dužem od godinu dana, koju jedinica lokalne samouprave može umanjiti za 1,5% za svaku godinu starosti stana, a najviše do 30%.

Stan se kupuje po utvrđenoj ceni jednokratnom isplatom ili isplatom na rate. 

Ukoliko kupac stana ne plati tri uzastopne rate koje su dospele, odnosno ukupno četiri rate uopšte, od zaključivanja kupoprodajnog ugovora, ugovor se raskida, a kupac stiče susvojinu sa udelom koji je srazmeran udelu isplaćenog dela kupoprodajne cene stana. U tom slučaju, korisnik stambene podrške nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca dela stana na kojem nije stekao svojinu, o čemu se zaključuje ugovor o zakupu.

Stan ili porodična kuća stečen kupovinom pod neprofitnim uslovima ne može se otuđiti pre isteka roka od pet godina od dana konačne isplate kupoprodajne cene. O zabrani otuđenja stana upisuje se zabeležba u nadležni katastar nepokretnosti.

b) dodela stana ili porodične kuće bez naknade

Dodelom stana ili porodične kuće korisnik stambene podrške bez naknade stiče svojinu nad stanom ili porodičnom kućom sa jednim stanom, čija vrednost ne može biti veća od 50% prosečne tržišne vrednosti stana na republičkom nivou za stan koji je odgovarajući za domaćinstvo kojem se odobrava ovaj vid stambene podrške. Pored lica bez stana, ovaj vid stambene podrške moguće je dodeliti i licu bez odgovarajućeg stana u smislu gore pobrojanih minimalnih stambenih uslova potrebnih da bi se stan smatrao odgovarajućim, ali ukoliko to lice svoju nepokretnost koja ne ispunjava uslove za odgovarajući stan prenese u javnu svojinu.

Stan ili porodična kuća stečen dodelom ne može se otuđiti pre isteka roka od deset godina od dana sticanja prava svojine nad tom nepokretnošću.

O zabrani otuđenja stana ili porodične koji su stečeni dodelom bez naknade vrši se upis zabeležbe u teretni list nepokretnosti koji vodi registar nepokretnosti.

Unapređenje uslova stanovanja kao vid stambene podrške

Lice bez odgovarajućeg stana može ostvariti pravo na stambenu podršku za unapređenje uslova stanovanja dodelom građevinskog materijala i/ili stručne podrške za sanaciju, adaptaciju, rekonstrukciju ili dogradnju stana, odnosno porodične kuće, ukoliko njegovi prihodi ne prelaze 0,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave (gradu/opštini) gde se ovaj stan / kuća nalaze. Izuzetno, pravo na stambenu podršku za unapređenje energetskih svojstava stana, odnosno porodične kuće, može ostvariti i lice čiji prihodi ne prelaze 0,7 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave.

Izuzetno od gore pobrojanih finansijskih uslova, korisnik ovog vida stambene podrške može biti i vlasnik stana ili porodične kuće, bez obzira na visinu prihoda, ukoliko deo stambenog prostora izda u zakup licu koje ostvaruje pravo na stambenu podršku kroz zakup stana.

Pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće kao vid stambene podrške

Lice čiji maksimalni prihod ne prelazi 0,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave, a koje stanuje u stanu, odnosno porodičnoj kući na zemljištu u njegovoj svojini izgrađenoj suprotno zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata, može ostvariti pomoć za izradu tehničke i geodetske dokumentacije za ozakonjenje stana, odnosno porodične kuće. Ovo lice ne može ostvariti pomoć za ozakonjenje stana, odnosno porodične kuće, ukoliko on ili član njegovog porodičnog domaćinstva poseduje u svojini drugu nepokretnost čijom prodajom može ostvariti prihod u prosečnoj vrednosti odgovarajućeg stana na teritoriji lokalne samouprave u kojoj stanuje.

Ovo lice može u postupku ozakonjenja porodične kuće da ostvari i pravo na stambenu podršku kroz oslobađanje od plaćanja takse za ozakonjenje ukoliko:

1) je samac i stariji je od 60 godina;

2) živi u dvočlanom domaćinstvu čija oba člana imaju preko 60 godina;

3) je samohrani roditelj sa decom mlađom od 18 godina;

4) domaćinstvo ima člana koji je osoba sa invaliditetom, odnosno člana domaćinstva koji je trajno radno nesposoban;

5) živi u domaćinstvu čiji nijedan član nije zaposlen.

Stambeno zbrinjavanje kao vid stambene podrške

Stambeno zbrinjavanje predstavlja privremeni smeštaj lica koja ispunjava uslove za stambenu podršku do rešavanja njegove stambene potrebe, a naročito lica:

1) koje je beskućnik;

2) čiji je stan ili porodična kuća oštećena ili uništena usled elementarne i druge nepogode;

3) čijem je stanu ili porodičnoj kući usled dotrajalosti ili većeg oštećenja ugrožena stabilnost tako da predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja i koje iz ovih razloga ostvaruje pravo na nužni smeštaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata;

4) koje je kao žrtva porodičnog nasilja napustilo svoje porodično domaćinstvo i nema sredstava da samostalno reši svoju stambenu potrebu.

Stambeno zbrinjavanje vrši se po hitnom postupku, bez sprovođenja postupka za dodelu stambene podrške.

IV) Postupak dodele stambene podrške

Postupak dodele stambene podrške realizuje se na lokalnom nivou – u okviru organa jedinice lokalne samouprave. Isti sprovodi stambena komisija koju formira jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se stambena podrška dodeljuje, dok postupak dodele stambene podrške zaposlenom licu kod korisnika dobara u javnoj svojini sprovodi stambena komisija koju formira rukovodilac korisnika dobara u javnoj svojini koja dodeljuje stambenu podršku.

Postupak dodele stambene podrške licima koja imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi program stambene podrške pokreće se na osnovu javnog poziva za dodelu stambene podrške koji se objavljuje u lokalnom javnom glasilu i na zvaničnoj internet stranici jedinice lokalne samouprave. Postupak dodele stambene podrške zaposlenim licima kod korisnika dobara u javnoj svojini pokreće se na osnovu javnog poziva za dodelu stambene podrške, koji mora biti objavljen na način da bude dostupan svim zaposlenim licima kod korisnika dobara u javnoj svojini koji dodeljuje stambenu podršku. Ovim pozivom se zainteresovana lica upućuju da u roku propisanim javnim pozivom podnesu pisani zahtev i odgovarajuće dokaze predviđene uslovima javnog poziva koji su od značaja za utvrđivanje liste reda prvenstva za ostvarivanje stambene podrške.

Utvrđivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrške vrši se prvenstveno prema stambenom statusu (lice bez stana), odnosno uslovima stanovanja (lice bez odgovarajućeg stana), a potom i prema sledećim kriterijumima:

1) broj članova porodičnog domaćinstva korisnika stambene podrške;

2) zdravstveno stanje korisnika stambene podrške i članova njegovog domaćinstva;

3) invalidnost i telesno oštećenje korisnika stambene podrške i članova njegovog domaćinstva.

U određivanju reda prvenstva prednost imaju: lica sa dužim periodom stambene ugroženosti, odnosno lošijim uslovima stanovanja, dužim radnim stažom, porodice sa manjim brojem zaposlenih i većim brojem maloletnih lica i/ili sa članom domaćinstva koji je osoba sa invaliditetom, kao i korisnici usluga socijalne zaštite.

Na osnovu primljenih zahteva zainteresovanih lica i dokumentacije, stambena komisija utvrđuje predlog liste reda prvenstva, na koji podnosilac zahteva može uložiti prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od 15 dana od dana objavljivanja predloga liste reda prvenstva. U slučaju dodele stambene podrške zaposlenom licu kod korisnika dobara u javnoj svojini, prigovor na predlog liste prvenstva koji je utvrdila nadležna stambena komisija izjavljuje se komisiji Vlade zaduženoj za stambena pitanja u roku od 15 dana od dana objavljivanja predloga liste reda prvenstva.

Po donošenju odluke o svim prigovorima izjavljenim na predlog liste prvenstva, nadležna stambena komisija utvrđuje konačnu listu reda prvenstva koju dostavlja skupštini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se stambena podrška dodeljuje, koja donosi odluku o dodeli stambene podrške. Predlog liste reda prvenstva, konačna lista reda prvenstva i odluka o dodeli stambene podrške objavljuju se na isti način kao i javni poziv za dodelu stambene podrške. Protiv ove odluke može se izjaviti žalba opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke. U slučaju dodele stambene podrške zaposlenom licu kod korisnika dobara u javnoj svojini, žalba protiv odluke stambene komisije korisnika dobara u javnoj svojini može se izjaviti komisiji Vlade zaduženoj za stambena pitanja u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke.

Na osnovu pravnosnažne odluke, nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno korisnika stvari u javnoj, svojini zaključuje ugovor o dodeli odgovarajuće stambene podrške