Šta je potrebno da znate o preduzetniku u Srbiji?

Preduzetnik – pojam i osobine, promena pravne forme preduzetnika u DOO

1. Pojam i osobine pravne forme preduzetnik

„Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.“ – član 83. Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021), „Zakon o privrednim društvima“. Ova pravna forma obavljanja privredne delatnosti je krajnje jednostavna kako za osnivanje, tako i za funkcionisanje, što su ujedno i njene najveće prednosti.

• Osnivanje

Postupak osnivanja se ogleda u podnošenju obavezne dokumentacije za registraciju preduzetnika Agenciji za privredne registre („APR“):

1. jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika;
2. dokaz o identitetu preduzetnika (za domaće fizičko lice – fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša/strane lične karte, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu);
3. dokaz o uplati naknade za registraciju preduzetnika;
4. dozvola, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa, ako je to posebnim zakonom propisano kao uslov za registraciju.

Nakon provere ispunjenosti uslova za registraciju, APR donosi rešenje kojim usvaja prijavu, te preduzetniku dodeljuje matični broj, a poreska uprava dodeljuje PIB po službenoj dužnosti.

• Porez

Razlikuju se dva načina oporezivanja preduzetnika. Najčešće, preduzetnik plaća porez paušalno. To znači da poreska uprava po podnetoj poreskoj prijavi donosi rešenje kojim određuje fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji je preduzetnik u obavezi da plati.

Preduzetnik može biti paušalno oporezovan, ali postoje određeni uslovi za paušalno oporezivanje, definisani u Zakonu o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 – usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 – usklađeni din. izn., 6/2021 – usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 – usklađeni din. izn. i 10/2022 – usklađeni din. izn., „Zakon o porezu na dohodak građana“), pa tako:

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

1. koji obavlja delatnost iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta;
2. koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
3. u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4. čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
5. koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Izuzeci od pravila pod brojem 2:

• Izuzetak su preduzetnici koji vrše proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.
• Izuzetak je preduzetnik koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu. Tim preduzetnicima se na njegov zahtev može odobriti da porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod.

Preduzetnik koji ne ispunjava uslove za paušalno oporezivanje, odnosno preduzetnik koji odluči da ne želi paušalno da plaća porez, plaća sledeće poreze i to na način:

1. porez na dobit (poreska stopa je 10% na osnovicu koja predstavlja razliku između prihoda i rashoda preduzetnika na godišnjem nivou);
2. doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za PIO, doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti);
3. godišnji porez na dohodak građana (ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom o porezu na dohodak građana u članovima 87-89a).

• Knjigovodstvo

Posle oporezivanja, knjigovodstvo se javlja kao logičan sled u objašnjenju funkcionisanja jednog preduzetnika. Suština je opet u razlici između preduzetnika paušalca i preduzetnika koji nije paušalac.

Preduzetnik paušalac u najvećem broju slučajeva nema potrebe da angažuje knjigovođu, jer svu  dokumentaciju veoma jednostavno može sam da vodi. Preduzetniku paušalcu je knjigovođa jedino potreban u slučaju kada ima zaposlene, pa je potrebno da knjigovođa svakog meseca uradi obračun zarada.

Preduzetnik koji nije paušalac, mora voditi dvojno knjigovodstvo. Preduzetnici najčešče angažuju eksterne knjigovodstvene agencije radi vođenja knjiga.

• Boravišna / Radna dozvola

Stranac koji registruje preduzetnika u Republici Srbiji mora da dobije odobrenje privremenog boravka, a zatim i radnu dozvolu, da bi mogao da obavlja delatnost u skladu sa nadležnim propisima u Republici Srbiji.

• Prekid obavljanja delatnosti

Preduzetnik može registrovati mirovanje, koje se stručno naziva privremeni prekid obavljanja delatnosti. Prekid može trajati neograničeno, i za to vreme miruju i obaveze preduzetnika po pitanju poreza i doprinosa.

Preduzetnik ima pravo (i obavezu) da registruje prekid obavljanja delatnosti. Preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost. Tokom trajanja perioda prestanka obavljanja delatnosti preduzetnik ne može da obavlja delatnost, a ne može ni da sprovodi poslovne aktivnosti – da pruža usluge i isporučuje dobra, ali je u mogućnosti da prima uplate za ranije pružene usluge i isporučenu robu ukoliko mu je tekući račun aktivan. Preduzetnik nije u obavezi da ugasi račun u banci tokom perioda prestanka obavljanja delatnosti, ali je u obavezi da o nastaloj promeni obavesti sve banke u kojima ima račune tako što će im dostaviti rešenje APR-a kojim se konstatuje prekid obavljanja delatnosti.

Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 – usklađeni din. izn., 153/2020, 6/2021 – usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021 i 10/2022 – usklađeni din. izn.), preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, obaveze plaćanja doprinosa miruju u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Međutim, preduzetnik može da nastavi plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Ukoliko preduzetnik odluči da iskoristi prvu mogućnost i ne vrši plaćanje doprinosa, period mirovanja neće se evidentirati u ukupan radni staž, a preduzetnik u ovom periodu neće imati zdravstveno osiguranje.

Za vreme prekida obavljanja delatnosti, preduzetniku miruju i poreske obaveze, ali je u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, preduzetnik koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti, dužan da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza za period od početka poreskog perioda do dana prestanka, u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige dužan je da u ovoj poreskoj prijavi iskaže i iznos obračunatog i plaćenog poreza u poreskom periodu do dana prekida, odnosno prestanka obavljanja samostalne delatnosti, kao i da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans.

U slučaju da preduzetnik poseduje fiskalnu kasu, potrebno je sprovesti defiskalizaciju.

• Brisanje / Likvidacija

Brisanje preduzetnika traje onoliko dugo koliko je potrebno da se pribave uverenja Poreske uprave i Lokalne poreske administracije da je preduzetnik izmirio sve obaveze za poreze i doprinose.

• Odgovornost za obaveze

Za sve obaveze koje ima u poslovanju, preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom, u šta se uključuje i imovina koju je stekao u toku poslovanja. Činjenica koju je potrebno istaći je da odgovornost preduzetnika za obaveze koje su nastale u toku obavljanja delatnosti ne prestaju čak ni nakon brisanja, tj. njegovi poverioci se mogu naplatiti iz lične imovine i nakon brisanja preduzetnika.

• Test samostalnosti

Preduzetnik, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana podleže testu samostalnosti, što znači da u određenim slučajevima može biti oporezovan po drugačijim uslovima od onih koji su prethodno objašnjeni.

2. Promena pravne forme preduzetnik u pravnu formu DOO

„Društvo s ograničenom odgovornošću je društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva osim u slučajevima predviđenim članom 18. i članom 548. ovog zakona.“ – član 139. Zakona o privrednim društvima. Društvo s ograničenom odgovornošću ili skraćeno DOO je pravna forma obavljanja privredne delatnosti u kojoj članovi po pravilu ne odgovaraju sopstvenom imovinom za obaveze DOO, već DOO odgovara svojom imovinom. Od tog pravila postoje izuzeci propisani Zakonom o privrednim društvima, te članovi odgovaraju sopstvenom imovinom za obaveze DOO u slučaju probijanja pravne ličnosti  i nakon sprovođenja postupka prinudne likvidacije.

Promena pravne forme iz preduzetnika u DOO je dozvoljena, s tim da ovaj „prelaz“ nije direktan već dolazi do gašenja preduzetnika i nastavljanja delatnosti u formi DOO.

• Razlozi za promenu pravne forme

Najčešći razlog za promenu pravne forme preduzetnika u DOO jeste rast i razvoj poslovanja koji se meri godišnjim prometom preduzetnika u iznosu od preko 6 miliona dinara, što je, kako je već naznačeno na početku teksta, limit za paušalno oporezivanje. Preduzetnik koji prekorači ovaj limit više ne može da bude paušalno oporezovan, te preostaje opcija prelaska na preduzetnika koji vodi knjige ili promene pravne forme u DOO.

Drugi razlog za promenu pravne forme bi mogao biti slučaj u kom preduzetnik namerava da uvede partnera koji želi da bude suvlasnik u firmi. Kako preduzetnik ne može imati više vlasnika, ovo je jedan od momenata kada preduzetnik treba da razmotri prelazak u pravnu formu DOO u kom broj vlasnika – članova nije ograničen.

Treći razlog za promenu pravne forme preduzetnika u DOO može biti potreba da se odgovornost poslovanja prebaci sa ličnosti preduzetnika na samu firmu tj. DOO. Preduzetnik odgovara svom svojom imovinom za obaveze iz poslovanja, dok vlasnik (član) DOO poseduje firmu koja samostalno odgovara za svoje obaveze sopstvenom imovinom.

• Kakva je procedura prelaska?

Kao i sve ostale promene u vezi sa firmom, činjenica prelaska preduzetnika u DOO registruje se u APR-u. Sastoji se iz brisanja preduzetnika i osnivanja DOO. Pošto se DOO formalno otvara, potrebno je pripremiti svu dokumentaciju kao i kod bilo kojeg drugog otvaranja DOO-a.

Za brisanje preduzetnika i nastavak delatnosti u formi privrednog društva potrebno je podneti:

1. registracionu prijavu brisanja preduzetnika;
2. dokaz o uplati naknade za registraciju DOO RSD 4.900,00;
3. dokaz o uplati naknade za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta RSD 1.000,00;
4. odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi DOO;
5. jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika;
6. dokumentaciju za osnivanje DOO;
7. uverenje/potvrdu nadležne organizacione jedinice Poreske uprave kojom se potvrđuje da preduzetnik nema neizmirene poreske obaveze na dan izdavanje uverenja;
8. uverenje/potvrdu poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave kojom se potvrđuje da na dan izdavanja uverenja preduzetnik nema neizmirene obaveze po osnovu lokalnih komunalnih taksi i koje nije starije od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

Nakon dobijanja PIB i registracije DOO potrebno je otvoriti račun u banci, podneti poresku prijavu i prijaviti na socijalno i zdravstveno osiguranje. Ukoliko firma poseduje fiskalnu kasu takođe je potrebno defiskalizovati kasu sa preduzetnika i ponovo je fiskalizovati na DOO. Time je postupak preregistracije završen, te se može nastaviti sa redovnim poslovanjem.

DOO koji je registrovan dobija novi PIB i matični broj i praktično je nova firma, ali u rešenju stoji da je pravni naslednik preduzetnika koji je ugašen zbog preregistracije.

Postavlja se logično pitanje šta je sa ugovorima i drugim pravnim poslovima koje je sklopio preduzetnik? U rešenju APR-a kojim se registruje osnivanje DOO-a jasno će stajati da je DOO pravni sledbenik preduzetnika koji je ugašen, tj. da taj DOO nastavlja delatnost preduzetnika. Ovo znači da je DOO praktično pravni sledbenik preduzetnika te može da se nadoveže na sve postojeće pravne poslove.

• Razlike u poslovanju

Kada dođe do promene pravne forme iz preduzetnika u DOO, javljaju se neki noviteti u odnosu na prethodno poslovanje.

• Porez

Porez koji plaća DOO je porez na dobit pravnih lica i iznosi 15% od osnovice (oporezivi prihod) u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021). Ukoliko član (fizičko lice, vlasnik) DOO želi da podigne dobit u obavezi je da plati porez na dividendu, još 15% od osnovice utvrđene u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Ova dobit ne ulazi u osnovicu za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana.

• Knjigovodstvo

DOO mora voditi knjige o svom poslovanju. Za novoosnovane firme najčešće je najisplativije rešenje je da im eksterna knjigovodstvena agencija vodi knjigovodstvo.

• Boravišna / Radna dozvola

Strani državljanin koji je osnivač i/ili direktor DOO-a, nema obavezu da ima boravišnu niti radnu dozvolu u Srbiji, u slučaju da njegov boravak u Srbiji ne traje duže od 90 dana u periodu od 6 meseci.

• Prekid obavljanja delatnosti

DOO ne može registrovati prekid obavljanja delatnosti, te dokle god je DOO aktivan (odnosno nije pokrenuta likvidacija) odgovara za poreske i druge obaveze. Dakle ove obaveze ne mogu biti jednake nuli kao što je to moguće u slučaju preduzetnika u periodu „mirovanja“.

• Brisanje / Likvidacija

Likvidacija DOO traje minimum 4 meseca i ne postoji zakonska mogućnost da traje kraće.

• Zaključak

O promeni pravne forme iz preduzetnika u DOO je bitno prethodno dobro razmisliti iz svih navedenih razloga. Kada jednom dođe do promene pravne forme nije moguć obrnut proces, već se mora sprovoditi gašenje DOO u postupku likvidacije ili stečaja. Nakon gašenja moguće je da se opet registrovati preduzetnika, ali nema nikakvog pravnog kontinuiteta između navedenih entiteta.