Srbija: Izvode iz lista nepokretnosti od sada zvanično izdaju notari i geodetske organizacije

Dana 4. jula 2020.godine stupila je na snagu Uredba o uslovima izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista voda iz geodetskog katastarskog informacionog sistema, od strane javnih beležnika i geodetskih organizacija (“Sl. glasnik RS”, br. 91/2020 – dalje: Uredba), kojom su predviđeni uslovi pod kojima, pored Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i javni beležnici i geodetske organizacije mogu na zahtev da izdaju građanima izvode iz lista nepokretnosti u papirnoj formi, a sve u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Sl. glasnik RS” br.41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020 – dalje: Zakon).

Prema toj Uredbi, javni beležnik izvod izdaje tako što putem aplikacije koju obezbeđuje Ministarstvo pravde, preuzima podatke iz centralnog registra katastra nepokretnosti i štampa istovetni vizuelni prikaz, koji sadrži naznaku datuma ažurnosti tih podataka. Ovi izvodi se, međutim, kod javnih beležnika izdaju samo kada ih građani traže radi nekog drugog posla koji ne može da bude obavljen kod beležnika. Beležnici od građana inače ne traže papirne izvode iz lista nepokretnosti kada se kod njih obavlja bilo koji pravni posao u vezi sa prometom nekretnina, već uvidom u eKatastar, preko Pravosudnog informacionog sistema (PIS), proveravaju status određene nekretnine, što im je službena obaveza. Javni beležnik ne samo da štampa prikaz iz baze podataka RGZ-a već i pomenuti izvod overava svojim potpisom i pečatom, odnosno uz isti prilaže klauzulu o overi izvoda u zakonom propisanoj formi, koja predstavlja javnu ispravu.

Na taj način javni beležnik izdaje pomenuti izvod iz evidencije kojoj ima pristup, uz garantovanje istovetnosti podataka iz izvoda sa podacima kojima ima pristup preko PIS-a.

Osim regulisanja načina pribavljanja izvoda iz lista nepokretnosti, svakako da je javnost zainteresovana i za cenu izdavanja istih. Poznato je da je pribavljanje izvoda i prepisa listova nepokretnosti u RGZ-u do sada iznosilo 1.250,00 dinara za svaku nepokretnost (taksa od 320 din + 930 din), za prepise do 50 strana. Uredbom je sada propisano da za izdavanje overenih izvoda u štampanom obliku javni beležnik, odnosno geodetska organizacija naplaćuju isključivo naknadu troškova, koja ne može biti viša od 540,00 dinara, dok se za izvod u elektronskom obliku ne naplaćuje ni ta naknada, ali on se još uvek ne izdaje zbog nepostojanja elektronskog pečata.

Za pribavljanje podataka i uverenja radi korišćenja u konkretnom postupku pred javnim beležnikom, koji se pritom ne izdaju strankama, javni beležnik nema pravo na nagradu i naknadu troškova. Iako bi se na prvi pogled moglo reći da je pitanje naknade, takse ili bilo kog novčanog troška za dobijanje tog dokumenta u potpunosti regulisano, mora se napomenuti da u praksi ipak nije sve tako jednostavno. Naime, kao što se iz samog teksta članova 52. i 53. Zakona i teksta Uredbe vidi, njima se reguliše postupak izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista voda, ali ne i postupak izdavanja prepisa lista nepokretnosti. Mada se donekle opravdano može braniti stav da tu nema nikakvog problema i da se radi samo o terminološkom označavanju jedne iste stvari, u dosadašnjoj praksi pribavljanja podataka iz katastra nepokretnosti jasno se razlikovao izvod iz lista od prepisa lista nepokretnosti.

Naime, kako u jednom listu nepokretnosti može biti upisano više nepokretnosti (katastarske parcele, objekti ili posebni delovi objekata), to je strankama najčešće potrebno da pribave podatke samo o nekim nepokretnostima upisanim u određeni list nepokretnosti, a ne o svima pa je samim tim i jeftinije pribaviti podatke samo o toj nepokretnosti. Iz tog razloga podaci iz evidencije katastra nepokretnosti mogu biti izdati u formi izvoda iz lista nepokretnosti (samo jedna ili više nepokretnosti upisanih u određeni list nepokretnosti) ili u formi prepisa lista nepokretnosti (kada se pribavljaju podaci za sve nepokretnosti upisane u jedan list nepokretnosti).

U vezi sa pomenutim terminološkim i suštinskim razlikama i u skladu sa dosadašnjom praksom razlikovanja izvoda iz lista nepokretnosti i prepisa listova nepokretnosti, može se očekivati da će, u skladu sa pomenutim Zakonom i Uredbom, kod javih beležnika i geodetskih organizacija ipak moći da se pribave samo izvodi iz listova nepokretnosti, ali ne i prepisi listova nepokretnosti. To praktično znači da, ukoliko stranka želi da pribavi podatke iz katastarskog operata za više katastarskih parcela i objekata koji su upisani u isti list nepokretnosti kod javnog beležnika, moraće da podnese zahtev za dobijanje pojedinačnih izvoda iz lista nepokretnosti za svaku od navedenih parcela i objekata ponaosob, što na kraju može biti dosta skuplje od dosadašnjih 1.250,00 dinara, koliko iznosi taksa u RGZ-u.

Na kraju, možemo zaključiti da priča o pravilnoj primeni i tumačenju Zakona još uvek nije dovršena, kao i da se mogu očekivati njegove dalje izmene, dopune, preciziranje kroz podzakonske akte i autentična tumačenja, sve dok se ne dođe do ujednačenog tumačenja njegovih normi u onoj meri koja podrazumeva primenu zakona u skladu sa načelima pravne sigurnosti.