Radna Praksa Postaje Zakonski Regulisana

ZAKON O RADNOJ PRAKSI PRVI PUT U PRAVNOM SISTEMU SRBIJE

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je Nacrt Zakona o radnoj praksi kao jednu novinu u pravnom životu Republike Srbije. Dokument je upućen na javnu raspravu koja traje do 23. decembra 2021. godine.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ono što mlade u Srbiji karakteriše jeste visoka stopa nezaposlenosti što je bio slučaj i tokom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6%, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8%. Mlade u Srbiji takođe karakteriše i relativno nizak nivo aktivnosti na tržištu rada pri čemu je svega 28,3% bilo aktivno u 2020. godini.

Sve su ovo pokazatelji koji su primorali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da reaguje kako bi se, putem normativnog uređenja radne prakse obezbedilo sticanje specifičnih znanja, određenih veština i praktičnog iskustva i na taj način unaprede mogućnost zapošljavanja na tržištu rada.

ŠTA ZAKON UREĐUJE?

Zakon, pre svega, definiše izraz „praktikant“ i to tako što njime obuhvata fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca kako bi stekao praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine za rad u određenom zanimanju.

Dodatno, novi zakon urediće angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju.

Urediće se i način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, ali i prava, obaveze i odgovornosti i poslodavca i praktikanta.

Zakon, između ostalog, propisuje i pravo na naknadu za obavljanje prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.

Dalje, praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom imaće pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na praksi, a uz to će imati i prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Zakon obuhvata i lica mlađa od 18 godina života. Naime, predlaže se da lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje radne prakse i da obavljanje radne prakse nije štetno za njegovo zdravlje.

Zakonom je predviđena i donja starosna granica za obavljanje radne prakse. Naime, radnu praksu može obavljati nezaposleno lice koje ima najmanje 15 godina i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu, a nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih.

PRAVNI ODNOS IZMEĐU POSLODAVCA I PRAKTIKANTA

Između poslodavca i praktikanta se neće zasnivati radni odnos, a poslodavac će praktikanta, prema predlogu u nacrtu, angažovati na osnovu ugovora o radnoj praksi.

Što se tiče radnog vremena, ono ne može da bude duže od 40 sati nedeljno, a poslodavac ne sme da zahteva da praktikant obavlja radne zadatke koji nisu predviđeni planom obavljanja radne prakse i za koje nije zaključen ugovor o radnoj praksi.

ŠTA SE NE SMATRA RADNOM PRAKSOM?

Praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca ne smatra se radnom praksom.

Radnom praksom se neće smatrati ni učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, kao ni studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija.

U radnu praksu neće spadati ni pripravnički staž, volontiranje, ni učenje kroz rad kod poslodavca koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju.