RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE OPCIJA NA UDELE

S obzirom na određene nedoumice koje su se javile u praksi u pogledu naslovne teme, u nastavku je tekst koji je pripremljen sa ciljem da pojasni računovodstveno obuhvatanje opcija na udele u skladu sa važećim računovodstvenim propisima u Srbiji, odnosno u skladu sa MSFI 2 „Plaćanje akcijama“ i Zakona o Privrednim Društvima (ZPD).

UVOD

Izmenama ZPD iz decembra 2019. godine, ustanovljen je finansijski instrument „pravo na sticanje udela“, odnosno opcije na udele. U nastavku se fokusiramo na društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o. ili udele), mada su zakonom ove mogućnosti propisane i za akcionarska društva.

Opcije za sticanje udela predstavljaju pravo nosioca finansijskog instrumenta da stekne udeo u privrednom društvu nakon određenog perioda za pružene usluge ili dobra pod određenim uslovima.

One mogu biti izdate ne samo zaposlenima već i dobavljačima, poslovnim partnerima i ostalim licima u zamenu za dobra ili pružene usluge.

Ipak, u praksi se opcije na udele najčešće pojavljuju kao stimulans, odnosno sistem nagrađivanja zaposlenih u zamenu za njihove usluge koje pružaju u tom privrednom društvu tokom određenog perioda.

Iz tog razloga, ovde ćemo se osvrnuti na nagrađivanje zaposlenih kroz pravo na sticanje udela po unapred određenoj ceni, bez ulaženja u gotovinske isplate zaposlenima na osnovu vrednosti udela ili akcija privrednog društva (što takođe potpada pod MSFI 2), već isključivo opcije za sticanje tih udela ili akcija po određenoj ceni.

S obzirom da je zakonom predviđena i registracija izdatih opcija na udele u CRHOV, potrebno je izdati opcije na udele sa obaveznom novčanom kompenzacijom, odnosno sa obaveznom cenom koju zaposleni plaća privrednom društvu ukoliko želi da izvrši odnosno realizuje opcije na udele na datum dospelosti.

Posebno je zanimljivo što je ovaj pravni institut „opcija na udele“ oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene kao i činjenica da se uslovi sticanja mogu pregovarati pre potpisivanja ugovora. Dakle, opcije na udele mogu biti interesantno rešenje za motivaciju zaposlenih da ostvare zacrtane poslovne rezultate.

RAČUNOVODSTVO ZA OPCIJE NA UDELE

A) FER VREDNOST I POČETNO PRIZNAVANJE:

Da bi se pravilno računovodstveno obuhvatile opcije na udele, potrebno je odrediti fer vrednost izdatih opcija na udele u momentu dospelosti, tj. kod datuma realizacije. To je fer vrednost pruženih usluga od strane zaposlenog tokom ugovorenog perioda. Često je to vrlo teško ili nemoguće proceniti.

Ukoliko se ne može utvrditi fer vrednost pruženih usluga, za vrednovanje opcija se koristi fer vrednost izdatog finansijskog instrumenta, tj. izdatih opcija na udele u zamenu za pružanje usluga. Npr., ako je zaposlenom izdato 100 opcija sa fer vrednošću od 10 dinara što predstavlja 1% osnovnog kapitala, onda je fer vrednost ukupnih izdatih opcija 1.000 dinara.

Kada su u pitanju društva d.o.o., to može predstavljati problem jer ne postoji organizovano tržište koje određuje cenu kao što je to slučaj sa akcionarskim (a.d.) privrednim društvima koje su kotirane na berzi. Npr. ako zaposleni ima opciju da kupi 1% udela po 900 dinara, a za te udele je fer vrednost 1.000 dinara, onda bi fer vrednost te opcije bila razlika u ceni, odnosno 100 dinara.

Pri prvom priznavanju treba proceniti i kolika je verovatnoća da će izdate opcije na udele biti realizovane. Iz prethodnog primera, ako je 100 opcija podeljeno na 4 zaposlena ali se očekuje da 1 od 4 zaposlena neće biti tu u naredne 4 godine, onda se priznavanje vrši proporcionalno očekivanoj realizaciji udela na kraju perioda.

Fer vrednost opcija na udele na zavisi od kretanja u procenjenoj fer vrednosti udela tokom ugovorenog i inicijalna fer vrednost se priznaje u bilansu stanja do kraja isteka perioda izdatih opcija. Jedina korekcija koja se vrši na datum bilansa stanja jeste u vezi dodatnih procena o očekivanom broju realizacije udela na isteku perioda, tj. broja zaposlenih za koje se očekuje da realizuju ili ne realizuju svoje opcije na udele.

B) PRIZNAVANJE RASHODA:

Privredno društvo treba da prizna proporcionalno rashode tokom perioda od momenta izdavanja opcija do momenta isteka perioda, tj. realizacije. Dakle, u našem primeru za nagrađivanje zaposlenih je sa zaposlenima dogovoren određen period pružanja usluga kao i uslovi za sticanje udela.

Ako je period pružanja usluga po ugovoru o izdatim opcijama 4 godine, to bi značilo da se 250 dinara godišnje treba priznati kao rashod u bilansu uspeha te godine.

C) BILANS STANJA

U isto vreme tokom knjiženja rashoda potrebno je proknjižiti i na potražnoj strani uvećanje komponenti kapitala kao „izdate opcije dodatni udeli“ odnosno „opcije na udele“.

D) DATUM ISTEKA PERIODA

Do datuma iz ugovora je moguće ili realizovati opciju i izvršiti transakciju ili odustati od opcije. Ukoliko se odustane od realizacije opcija potrebno je poništiti izdate opcije i preklasifikovati stavke unutar komponenti kapitala kao „istekle opcije“.

Ukoliko se opcije realizuju, zaposleni uplaćuju unapred dogovorenu sumu (iz našeg primera 900 dinara za 1% udela) privrednom društvu. Istog momenta se na dugovnoj strani eliminiše saldo iz „opcije na udele“ u okviru komponenti kapitala i uvećava osnovni kapital društva, tj. „dodatne uplate osnivača udeli“.

E) OBELODANJIVANJA

Kao i svi drugi MSFI, MSFI 2 ima svoja obavezna obelodanjivanja u vezi izdatih opcija. Ona zavise od specifične situacije ali se generalno odnose na prikaz svih relevantnih informacija u vezi izdatih opcija na udele i njihovih efekata korisniku finansijskih izveštaja.

ZAKLJUČAK

Opcije na udele predstavljaju ugovoreni finansijski instrument registrovan u nadležnim institucijama (APR i CRHOV) i kao takav utiče na osnovni kapital društva. Od momenta davanja opcija do momenta realizacije, tj. sticanja, potrebno je proporcionalno rasporediti rashode opcija na udele kroz bilanse uspeha i relevantno uvećanje kapitala. Isplate u gotovini na osnovu fer vrednosti udela ili akcije se knjiže kao uvećanje obaveza u bilansu stanja.

Ovaj pravni institut „opcija na udele“ može biti zanimljivo rešenje za motivaciju zaposlenih obzirom da nije oporezovan i da služi za ispunjenje zadatih ciljeva privrednog društva. Treba biti oprezan i dosledan u vezi ponekad komplikovanih kalkulacija (procena vrednosti, procena očekivane realizacije opcija u budućnosti i slično). Opcije na udele su ograničene na ukupno 40% osnovnog kapitala privrednog društva i mogu biti podeljene na manje delove. Ovi „rezervisani“ udeli po osnovu opcija na udele su neprenosivi i nenasledni. Takođe, ukoliko se planira promena pravne ili statusne forme, postojanje izdatih finansijskih instrumenata u vezi opcija na udele mogu odužiti ove postupke.

 

Ovaj tekst je sastavljen od strane Danila Nikolića, direktora Nonagon Chartered Accountants d.o.o., sa ciljem da pruži smernice o računovodstvenim aspektima opcija na udele i ne može se citirati i/ili na njega pozvati u celini ili delimično bez pismenog pristanka Nonagon Chartered Accountants d.o.o.