Pregovori u Srbiji iz ugla prava i zakona

(Ne)savesno pregovaranje – predugovorna odgovornost

Zaključenju svakog ugovora, bilo u privredi, bilo među fizičkim licima, prethode pregovori. Ako znamo da ugovor nastaje saglasnošću volja o bitnim elementima ugovora, utoliko možemo da zaključimo da pregovori predstavljaju postupak usaglašavanja volja u cilju njihove konačne saglasnosti, a koja će međusobno obavezati ugovorne strane na ispunjenje prethodno usaglašenih volja.

Međutim, neretko se dogodi da do saglasnosti volja ne dođe. Mogućnost da se sa nekim ugovor zaključi ili ne zaključi predstavlja derivat temeljnih vrednosti i sloboda ugrađenih u Ustav, a propisanih Zakonom o obligacionim odnosima kroz načelo autonomije volje.

Pregovori koji prethode zaključenju ugovora ne obavezuju i svaka Ih strana može prekinuti kada hoće, propisuje Zakon o obligacionim odnosima.

Ipak, u zavisnosti od materije odnosa povodom kojih se vode pregovori, konzumiranje autonomije volje nakon određenog momenta ili nakon nastupanja određenih činjenica tokom pregovora, može sa sobom doneti i prouzrokovanje štete strani sa kojom ugovor nije zaključen, a što za posledicu može imati obavezu strane koja je odustala da tu štetu i nadoknadi.

Dve su karakteristične situacije u kojima će strana koja odustane od zaključenja ugovora dugovati drugoj strani naknadu štete:

1. Ukoliko je jedna ugovorna strana vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor;
2. Ukoliko je ugovorna strana vodila pregovore sa namerom da zaključi ugovor, ali odustane od namere bez osnovanog razloga;

Treću situaciju može predstavljati modifikacija iznetog pod tačkom 2. a u slučaju posebnih ugovora za čije zaključenje je neophodno da se najpre ispune određeni uslovi na strani jedne ugovorne strane kako bi došlo do zaključenja ugovora. Odlučujući trenutak za nastanak obaveze naknade štete je trenutak u kojem je najranije moglo pouzdano da se zna da do zaključenja ugovora neće doći jer zahtevani uslovi neće biti ispunjeni, odnosno ne mogu biti ispunjeni, ali su uprkos tome pregovori nastavljeni u nesmanjenom obimu i kapacitetu.

U obe pobrojane situacije, kao i u trećoj potencijalnoj, osnovna karakteristika je prethodno uverenje ugovorne strane  sa kojom su prekinuti pregovori i odbijeno zaključenje ugovora da će ugovor biti zaključen ili uverenje da ugovor već jeste zaključen u slučaju da je ugovor koji je zaključen ništav. Ovo uverenje nije od relevantnog značaja ukoliko je zasnovano na nečijem urođenom optimizmu. Ono je pravno relevantno ako je nastalo kao direktna posledica pregovora, odnosno njihovog intenziteta, ozbiljnosti, preduzetih radnji i zahtevanih daljih koraka, a koji su opravdano ukazivali na ozbiljnu nameru da se zaključi Ugovor, odnosno ukazivali drugoj strani da zahtevane uslove za zaključenje ugovora može da ispuni.

Temeljno načelo odredaba o predugovornoj odgovornosti predstavlja načelo savesnosti i poštenja, kao i dužnost postupanja sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno privrednika. Radnja štetnika mora biti suprotna ovim kao i drugim prinudnim odredbama kako bi se ispunio uslov protivrpavnosti.

• Pretpostavke predugovorne odgovornosti

1. Postojanje štete koja je nastala u uzročno posledičnoj vezi sa radnjom štetnika;
2. Krivica štetnika, koja postoji kada je šteta nastala namernom radnjom ili iz nepažnje;
3. Protivpravnost radnje;

Kao i sve druge štete, tako i predugovorna šteta može najpre da se podeli na materijalnu I nematerijalnu.

Materijalna šteta prouzrokovana pregovorima može biti stvarna šteta, a može predstavljati i izmaklu dobit.

Visina stvarne štete, shodno njenom nazivu, određuje se prema stvarnim iznosima u pogledu najrazličitijih troškova koji su preuzeti tokom pregovora vođenih na gore opisan način. Troškovi moraju biti opravdani, odnosno takvi da bez preduzimanja radnji za koje su troškovi plaćeni ne bi bilo moguće na svrsishodan način voditi pregovore. To bi, primera radi, bili troškovi angažovanja punomoćnika, savetnika, troškovi pribavljanja dokumentacije, plaćanje taksi, putni troškovi, kao  i svi drugi troškovi koji su morali biti preuzeti radi vođenja pregovora u punom obimu.

Visina izmake dobiti varira od konkretnih činjeničnih situacija. Na ovom mestu, najpre, treba otkloniti svaku dalju nedoumicu u pogledu izmakle dobiti kao vrsti štete nastale tokom pregovora. Ne radi se, dakle, o izmakloj dobiti, u smislu koristi koja je bila predviđena ugovorom na čije se zaključenje pretendovalo, pa je ta korist izostala time što ugovor nije zaključen, već se isključivo radi o izmakloj dobiti, mimo ugovora na čije se zaključenje pretendovalo, kao propuštenoj prilici da se određeni ugovor i koristi iz njega ostvare iz drugih pregovora koji su vođeni ili na drugačiji način.

Nematerijalna šteta prouzrokovana pregovorima

Atipična je situacija u kojoj bi se kao posledica vođenja pregovora bez namere da se zaključi ugovor ili neopravdanog odustanka od pregovora i zaključenja ugovora javila nematerijalna šteta sa zahtevom za njenu naknadu. Ipak, poštujući širine života nije nemoguće i da ovakva vrsta štete nastane tokom pregovora.

Postupak naknade štete nastale tokom pregovora, odvija se pred sudovima opšte nadležnosti, odnosno privrednim sudovima prema opštim pravilima za naknadu materijalne odnosno nematerijalne štete.

Vođenje pregovora po svim svojim karakteristikama jeste mukotrpan, a neretko i stresan postupak. Ipak, upoznavanje sa pravima i dužnostima strana u pregovorima smanjiće mogućnosti za neželjene ishode pregovora koji će osim nezaključivanja ugovora, za rezultat imati i parnični postupak.