Predstavljen Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima

Ministarstvo finansija Republike Srbije („Ministratstvo“) predstavilo je Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima („Nacrt zakona“). Postupak pripreme Nacrta zakona uključivao je i javnu raspravu organizovanu od 29. marta do 17. aprila u kojoj su mogla učestvovati sva zainteresovana lica, slanjem sugestija na ranije objavljeni Nacrt zakona od strane Ministarstva.

Nacrt zakona Alternativne investicione fondove definiše kao investicione fondove za koje se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom. Nacrt zakona predviđa postojanje Alternativnih investicionih fondova otvorenog i zatvorenog tipa, odnosno fond koji nema svojstvo pravnog lica i fond osnovan u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću. Donošenjem ovog zakona izdvojiće se sadašnji zatvoreni i privatni investicioni fondovi iz važećeg Zakona o investicionim fondovima, čime će se terminološki izjednačiti, ali i u skladu sa evropskim propisima preciznije regulisati. Jedan od ciljeva usklađivanja sa evropskim propisima jeste da se alternativni investicioni fondovi učine atraktivniji stranim investitorima. Ono što je novina Nacrta zakona jeste da će biti moguće osnovati Alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem koji neće morati da ima društvo za upravljanje, s tim da će se i na njih primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Kao razloge za donošenje ovog zakona Ministarstvo je u obrazloženju navelo da je razloga mnogo, ali da se dva razloga naročito mogu istraći, a to su unapređenje i razvoj tržišta kapitala što će posledično doprineti razvoju ekonomije Republike Srbije, ali i procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Prvi zakon koji je u Republici Srbiji regulisao investicione fondove donet je 2006. godine i je odgovarao tadašnjim tržišnim uslovima Republike Srbije, ali je zbog nastupanja velike ekonomske krize bilo neophodno izmeniti ga kako bi se ublažili negativni efekti krize. Ekonomska kriza je prouzrokovala drastičan pad cena akcija na Beogradskoj berzi što je uticalo na učesnike na tržištu i umanjilo poverenje u investicione fondove kao oblik ulaganja, čime je izazvano povlačenje uloga članova što je za posledicu imalo da investicioni fondovi imaju zanemarljiv učinak na tržištu kapitala. Usvajanjem Nacrta zakona Ministarstvo je mišljenja da bi se ove posledice otklonile, a investicioni fondovi bi postali atraktivni stranim investitorima.