Plaćanja preko izdavalaca elektronskog novca u Srbiji
Primer PayPal
Novac je u svom tradicionalnom smislu odlično služio svrsi sve dok je tržište podrazumevalo jednu čaršiju i jednog zanatliju. Sada kada su internet i komunikacije od celog sveta napravili jednu veliku čaršiju izazovi trgovine zahtevaju nova rešenja u prometu roba i usluga.
Sa internetom i kreditnim karticama došle su i internet prevare i prevare sa kreditnim karticama. Svako dodatno plaćanje karticom i deponovanje Vaših podataka kod različitih sajtova izlaže vas riziku da vaši podaci budu ukradeni i(li) zloupotrebljeni.
Kako bi se izbegle takve zloupotrebe, kao i iz niza drugih razloga, nastali su servisi elektronskog novca, kao što je PayPal, o kom će govoriti ovaj tekst. Ovaj i slični servisi omogućuju plaćanje preko interneta roba i usluga bez saopštavanja detalja o svojoj kartici različitim servisima na internetu jer sam servis vaš novac sa Vašeg računa konvertuje u elektronski novac kojim se vrši transakcija, a koji se potom ponovo konvertuje u novac na bankovnom računu kupca, po njegovom nalogu, što kupovinu čini bezbednijom i rasterećenijom po samog korisnika.
Kako se povezati sa PayPal servisom?
Pravna lica mogu koristiti ovaj servis na taj način što ćete kod svoje poslovne banke izvaditi Visa Business karticu, kojom je moguće plaćanje online usluga, i koju ćete kasnije povezati sa svojim PayPal nalogom.
Na PayPal stranici ćete napraviti „Business“ nalog, gde ćete uneti podatke o svojoj firmi i povezati taj naloga sa svojom Visa Business karticom. Tom prilikom biće Vam naplaćeno 1.5 EUR u svrhu verifikacije naloga, i taj novac će Vam kasnije biti refundiran.
Zakonska regulativa
PayPal je u očima našeg Zakona o platnim uslugama viđen kao strani izdavalac elektronskog novca, a kakve to implikacije ima za poslovanje putem istog, videćemo iz teksta koji sledi.
Zakon o deviznom poslovanju kaže da rezidenti, odnosno domaća pravna i fizička lica, mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca – radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Sredstva rezidenata koja se vode kod strane institucije elektronskog novca ne smatraju se depozitom u smislu ovog zakona, što znači da ne podležu obavezi da ta sredstva drže pod uslovima i na način koji propiše NBS.
Kako Zakon implicitno reguliše, a na kom stanovištu stoji i Ministarstvo finansija u svom mišljenju br. 011-00-00598/2015-16 od 13.1.2016. godine, u kojem se navodi da je obavljanje transakcija preko izdavalaca elektronskog novca, u koje spada i PayPal servis, vrše isključivo sa nerezidentima. Transakcija između dva rezidenta, odnosno između domaćih pravnih i fizičkih lica, predstavljala bi kršenje odredbi Zakona o deviznom poslovanju.
PayPal servis je oslobođen od odgovornosti da proverava učesnike u kupoprodajnim transakcijama, te stoga potpuna odgovornost za usaglašenost pada na rezidenta – trgovca za eventualnu naplatu koju bi izvršio od drugog rezidenta.
Prekršaji
U kaznenim odredbama Zakona o deviznom poslovanju predviđeno je da će ona pravna lica koja postupaju suprotno odredbi koja zabranjuje promet sa rezidentima biti kažnjena novčanom kaznom od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara a odgovorno lice u tom pravnom licu kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara. Preduzetnik – rezident, rizikuje da bude kažnjen novčanom kaznom od 10.000,00 do 500.000,00 dinara.
Poresko – administrativni aspekt
To što je plaćanje preko PayPal servisa legalno, ne isključuje druge obaveze trgovca. Naime, za svu robu i sve usluge koje naplatite preko ovog servisa morate izdati račun kupcu, odnosno subjektu koji je korisnik usluga koje pružate, a kada novac povučete sa svog naloga, on će se kroz 5-7 dana pojaviti na vašem deviznom računu, i taj novac ćete, u saradnji sa svojim knjigovođom, pravdati sa fakturom koju ste poslali kupcu, odnosno korisniku Vaših usluga, i izveštajem PayPal-a o izvršenoj uplati.
Ono na šta je Poreska uprava Ministarstva finansija upozoravala jesu usluge koje fizička lica pružaju inostranim pravnim licima a koja nalikuju zaposlenju, pri čemu bivaju plaćeni preko PayPal i sličnih servisa. Ovakav vid poslovanja nije dozvoljen, odnosno onaj ko se bavi ovakvim delatnostima dužan je ili da se samooporezuje kao fizičko lice, ili da osnuje preduzetničku radnju ili privredno društvo, te da posluje u skladu za zakonom.
Ono što je bitno napomenuti, to je da Poreska uprava poseduje mehanizme kojima može da ima uvid u prilive na račune fizičkih lica, nakon čega za to fizičko lice mogu nastati značajniji troškovi i penali.
Zaključak
U odnosu na regulativu od pre nekoliko godina, poslovanje putem servisa elektronskog novca danas je značajnije liberalizovano, iako je u Srbiji u Registar institucija elektronskog novca upisana samo jedna, i to iPay See d.o.o. Beograd. Tek kada ili razvijemo domaće institucije elektronskog novca do nivoa na kom mogu konkurisati najpopularnijim svetskim servisima, ili dok se u Srbiji ne registruju servisi poput PayPal-a, ne možemo govoriti o masovnoj upotrebi ovih servisa na domaćem tržištu.