Posao dostave u Srbiji

E-commerce poslovanje u Srbiji

U današnje vreme sve više ljudi želi da bude samostalno u poslovanju i da preuzme odgovornost za svoju budućnost. Internet čini ovaj cilj pristupačnijim nego ikada do sad, a trgovina informacijama je jedan uzbudljiv put do uspeha.

Svi smo upoznati sa trendom rasta potreba potrošača u domenu poručivanja robe, hrane i raznih usluga preko interneta. Rast kupovne moći poslednjih decenija doveo je do stvaranja globalnog potrošačkog društva. Upravo tu „negde između“ nalaze se uspešni biznisi. Radi se, zapravo, o posrednicima između trgovaca i krajnjih potrošača. Informacioni sistemi nude upravo ono što svima najviše treba – informacije, bilo o robi i uslugama koje su u ponudi, bilo o potrebama potrošača. Sigurno ste nekad poručili i dobili hranu ili robu preko veb sajta ili aplikacije (npr. kao što su Glovo, Wolt, Donesi, CarGo ili slične koje posluju u Srbiji). Upravo to su primeri opisane poslovne ideje.

Ipak, u praksi može biti izuzetno izazovno pokrenuti posao u ovoj oblasti jer postoji mnogo zakonskih uslova za elektronsku trgovinu koje treba ispuniti. No, kreiranje pravnog, poslovnog i strateškog plana na samom početku trebalo bi da spreči nepotrebne troškove i sačuva resurse investitorima.

Šta je E-commerce platforma i na koji način funkcioniše?

Platforma je softverski program – veb sajt i/ili aplikacija koja omogućava krajnjim korisnicima da poručuju hranu i drugu robu od trgovaca koji se putem platforme oglašavaju, a dostavljačima da porudžbine dostave krajnjem korisniku („Platforma“).

Ona povezuje pravna lica koji mogu biti restorani, cvećare, knjižare i drugi učesnici na tržištu roba i usluga („Trgovci“), fizička lica, odnosno pravna lica koji vrše dostavu pošiljki („Dostavljači“) i krajnje korisnike („Korisnici“).

Na postupanje i transakcije navedenih subjekata se, međutim, primenjuje niz pravnih pravila koja su, između ostalog, propisana i Zakonom o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2019), Zakonom o elektronskoj trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) koji kao poseban propis neposredno uređuje ovu oblast, Zakonom o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020), Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018), Zakonom o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 52/2019 – dr. zakon), Zakonom o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2014, 6/2016 – dr. zakon i 44/2018 – dr. zakon).

U tom kontekstu, Zakonom o trgovini Platforma je, na primer, definisana na sledeći način: “Sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem. Lice koje upravlja elektronskom platformom može i da obavlja prodaju sopstvene robe/usluge preko te platforme.“

Ovim putem i zakonski se, dakle, omogućava prodaja robe i usluga preko Platforme koja povezuje Trgovce i Korisnike, pri čemu su Trgovac i Korisnik u ugovornom odnosu.

Međutim, Platforma vrlo često pruža i usluge naplate i isporuke, a pored toga, može i da prodaje robu i nudi usluge potrošačima, odnosno može da ima svojstvo Trgovca, ali je češći slučaj da je Platforma zapravo samo spona između Trgovca i Korisnika.

Dakle, Platforma služi za povezivanje strana koje trguju preko interneta, ali omogućava vlasniku Platforme da na istoj nudi i sopstvenu robu ili uslugu.

No, kako bismo bolje i ukratko objasnili pravnu stranu ove konstrukcije, stavićemo fokus na statusno pitanje Platforme, a potom i na odnos među učesnicima u ovom poslovnom konceptu koji se temelji na nizu građansko pravnih poslova.

Inače, u nekim budućim tekstovima nastojaćemo da se osvrnemo i na brojna druga važna pravna pitanja u pogledu ove teme, kao što su npr. poreski i fiskalni aspekti transakcija, platni promet, zaštita podataka o ličnosti, krivičnopravna odgovornost učesnika u prometu i tako dalje.

Registracija i status

Dobra vest je da pružanje usluga „informacionog društva“, prema Zakonu o elektronskoj trgovini, ne zahteva pribavljanje bilo kakvih dozvola niti odobrenja, već je slobodno.

Međutim, da bi strano privredno društvo ili strano fizičko lice obavljalo e-commerce poslovanje putem Platforme, mora da se registruje u Srbiji u nekoj od formi predviđenih Zakonom o privrednim društvima („Privredni subjekt“). Ako je u pitanju startup, potrebno je prilikom registracije razmotriti i izabrati poslovno ime koje je karakteristično i pravi razliku u odnosu na konkurente. Zato, poslovno ime ne sme biti takvo da izaziva zabludu na tržištu, a pogotovo ne sme biti istovetno poslovnom imenu drugog registrovanog privrednog društva.

Aplikacija i veb sajt preko koje se obavlja e-commerce poslovanje predstavljaju računarske programe. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima računarski program potpada pod definiciju autorskog dela, te autor uživa pravnu zaštitu svog prava (imovinske i moralne komponente) od momenta nastanka autorskog dela. Ovo je veoma bitno iz ugla Privrednog subjekta, jer da bi ekonomski iskorišćavao Platformu koja je u osnovi računarski program, tj. autorsko delo, on mora da zaključi autorski ugovor kojim mu autor ustupa određene imovinske komponente autorskog prava. U suprotnom Privredni subjekt ne bi bio ovlašćen da koristi Platformu, te ne bi mogao da započne svoje poslovanje. Pored toga, ukoliko Privredni subjekt želi da ima i veb sajt preko kog će Korisnici moći da pristupe Platformi, neophodno je da izvrši registraciju domena kod nekog od ovlašćenih provajdera. Registrant domena može da bude autor veb sajta, ali u praksi je to najčešće Privredni subjekt.

E-commerce poslovanje i Trgovci

Sledeći korak je uspostavljanje poslovnog odnosa sa partnerima – Trgovcima koji će se pojaviti kao prodavci robe ili pružaoci usluga na Platformi. Međutim, treba naglasiti da ovo nije nužno, jer kao što smo već pomenuli važeće zakonodavstvo Privrednom subjektu dozvoljava da nudi i sopstvenu robu i usluge.

Svakako, treba imati u vidu da svaka dodatna delatnost, kao što je npr. ugostiteljska delatnost u koju spada pripremanje i usluživanje hrane, kao i pripremanje i dostavljanje hrane Korisnicima za potrošnju na drugom mestu može zahtevati pribavljanje određenih dozvola i ispunjavanje zakonskih preduslova za poslovanje.

Inače, uobičajeno je da se odnos sa Trgovcima reguliše ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji koji omogućava ugovornim stranama da definišu svoj poslovni odnos onako kako žele, ili što bi pravnici rekli primenom načela autonomije volje. Ovo bi trebalo da obezbedi jasnu i predvidivu saradnju među ugovornim stranama, u cilju obostranog unapređenja poslovanja, produktivnosti rada, kao i proširenja obima posla iz delatnosti ugovornih strana.

E-commerce poslovanje i Dostavljači

Sa druge strane, Privredni subjekt uspostavlja poslovni odnos sa partnerima – Dostavljačima, koji će biti zaduženi za dostavu hrane, pošiljki, namirnica iz supermarketa, tj. svih onih stvari koje se preko Platforme mogu „poručiti“.

Prema dosadašnjoj praksi koja je nama poznata, postoje tri načina da se uspostavi taj poslovni odnos.

Naime, Privredni subjekt može neposredno da angažuje kurire, te da sa njima zasnuje radni odnos.

Drugi način je da angažuje preduzetnike koji obavljaju delatnost dostave.

Međutim, najčešće će Privredni subjekt ući u poslovni odnos sa jednim partnerom koji će za potrebe poslovanja Platforme angažovati kurire. U ovom slučaju neće nastati neposredni odnos između Privrednog subjekta i pojedinačnih kurira. Partnerska kompanija će biti u obavezi da zaključuje ugovore sa fizičkim licima koja obavljaju dostavu. To može biti bilo koja kurirska služba ili slična kompanija koja ispunjava zakonske uslove za tu delatnost.

Inače, ova vrsta trgovine je okidač za primenu dodatnih obavezujućih propisa, od kojih izdvajamo Zakon o poštanskim uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 77/2019), koji predviđa obavezu pribavljanja odobrenja za obavljanje ostalih poštanskih usluga od strane RATEL-a (Regulatornа agencijа za elektronske komunikacije i poštanske usluge) za dostavu pošiljki preko kurirske službe.

S tim u vezi, ova obaveza se odnosi samo na Dostavljače, pa Privredni subjekt ima obavezu da pribavi pomenuto odobrenje samo ako u okviru svog poslovanja obavlja i delatnost dostave, tj. ako neposredno angažuje kurire i sa njima zasniva radni odnos.

E-commerce platforma i Korisnici

Kad je u pitanju odnos sa Korisnicima koji iako nisu u direktnom odnosu sa Privrednim subjektom već sa Trgovcem od koga kupuju, odnosno poručuju određenu uslugu, nezadovoljni Korisnici će ipak moći da ulože reklamaciju direktno Privrednom subjektu putem Platforme.

Uloga posrednika će biti značajna ukoliko Trgovac nema objekte koji su otvoreni za javnost, pa Korisnici neće moći da im pristupe u svrhu obrade žalbi ili povraćaja novca.

U tom slučaju, moraju kontaktirati s korisničkom službom za pomoć i podršku putem kanala dostupnih na Platformi. Svakako, o opravdanosti reklamacije odlučiće trgovac.

Na Trgovce i Korisnike koji zaključuju ugovor na daljinu primenjuje se Zakon o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2014, 6/2016 – dr. zakon i 44/2018 – dr. zakon), dok se Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) supsidijarno primenjuje na sve situacije koje nisu regulisane posebnim propisima koji regulišu trgovinu, a koje smo već pominjali. Ovaj zakon je naročito važan za uređenje prava i obaveza kada su Korisnici pravna lica.

Na šta još treba obratiti pažnju

S obzirom da Privredni subjekt svoj prihod zasniva na količini prometa koji se ostvari preko Platforme, nezaobilazan je internet marketing.

Stoga, treba obratiti pažnju na pravila koja predviđa Zakon o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 52/2019 – dr. zakon).

Pre svega, oglašavanje se mora vršiti na društveno odgovoran način, što znači da oglasne poruke koje se nalaze na Platformi ne smeju da budu diskriminatorne, obmanjujuće, ne smeju ni na koji način da ugrožavaju zdravlje i bezbednost Korisnika, ne smeju da navode na mržnju i netoleranciju, ne smeju da se odnose na prodaju robe i pružanje usluga koje su zakonom zabranjene, itd.

U konkretnom slučaju se radi o internet oglašavanju, koje je u zakonu definisano kao „oglašavanje na internet prezentaciji, društvenoj mreži, aplikaciji, odnosno putem drugog vida internet komunikacije, kada iz sadržaja oglasne poruke nesumnjivo proizlazi da je usmerena na primaoce oglasne poruke iz Republike Srbije i da se roba ili usluga koja se oglašava može kupiti, odnosno isporučiti na teritoriji Republike Srbije.“

Internet oglašavanje se, po pravilu, vrši putem banera, kontekstualnih poruka i menija, specijalizovanih onlajn magazina i sl. Ne smatra se oglašavanjem prezentacija na sopstvenom internet domenu (internet stranici).

Kada je prenosilac oglasne poruke pružalac usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, kao što je slučaj kod Privrednog subjekta, propisana je zakonska dužnost da tokom trajanja oglašavanja i 30 dana nakon prestanka oglašavanja obezbedi jasnu identifikaciju lica koje se oglašava.

Izuzetno, Privredni subjekt nije odgovoran za sadržaj poslate poruke i njeno upućivanje, ako nije:

1) inicirao prenos;

2) izvršio odabir podataka ili dokumenata koji se prenose;

3) izuzeo ili izmenio podatke u sadržaju poruke ili dokumenata;

4) odabrao primaoca prenosa.

Ako u postupku inspekcijskog nadzora, nadležni organ utvrdi da je sadržaj oglasne poruke u suprotnosti sa zakonom, naložiće rešenjem prenosiocu oglasne poruke takvu poruku ukloni i ostaviti mu za to primereni rok. Prenosilac oglasne poruke koji ne postupi u skladu i u roku naznačenom tim rešenjem, smatraće se odgovornim za sadržaj oglasne poruke, i mogu mu se izreći sve mere koje su predviđene ovim zakonom.

Imajući u vidu navedeno, jasno je da Privredni subjekt mora vrlo obazrivo da planira svoju internet kampanju, odnosno sadržinu oglasnih poruka, koja će biti u skladu sa zakonskim pravilima.