Odgovornost za Carinsku Dokumentaciju i Prevoz Robe: INCOTERMS FCA Pravila i CMR Konvencija
Kada je u pitanju carinjenje robe u međunarodnom prevozu, razumevanje odgovornosti između različitih učesnika – pošiljaoca, naručioca, prevoznika i podprevoznika – postaje od ključnog značaja. Posebno kada se primenjuju INCOTERMS pravila (FCA – Free Carrier) i CMR konvencija, važno je jasno definisati ko je odgovoran za carinsku dokumentaciju, proces carinjenja i eventualne gubitke. U ovom članku ćemo analizirati ključne aspekte odgovornosti za carinjenje robe kroz konkretan primer iz prakse.
Šta su INCOTERMS FCA Pravila?
INCOTERMS pravila uređuju odnos između prodavca i kupca, definišući trenutak prelaska rizika i odgovornosti za robu. Kod FCA (Free Carrier) klauzule, rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prevozniku. To znači da prodavac više nije odgovoran za gubitke ili štetu nakon što prevoznik preuzme robu.
U našem primeru, prodavac iz Rusije (lice B) predao je robu prevozniku angažovanom od strane kupca (lice A), čime je prema FCA pravilima odgovornost za robu prešla na kupca. Međutim, situaciju dodatno komplikuju carinski problemi i primena CMR konvencije.
CMR Konvencija i Njena Primena
CMR konvencija reguliše odnose između naručioca prevoza, prevoznika i podprevoznika. Prema članu 7. stav 1. tačka a) konvencije, pošiljalac (prodavac) odgovoran je za tačnost podataka unetih u CMR tovarni list. Ako podaci nisu tačni i to dovede do štete, prevoznik ima pravo da traži naknadu od pošiljaoca.
U ovom slučaju, pošiljalac (lice B) uneo je podatke koji su kasnije izmenjeni na zahtev prevoznika i uz saglasnost kupca (lice A). To je rezultiralo zaplenom robe na granici i pokretanjem postupka protiv podprevoznika, koji sada traži naknadu štete od svih učesnika.
Ko Snosi Odgovornost?
Odgovornost u ovakvim slučajevima može se podeliti na:
- Odgovornost po INCOTERMS pravilima:
Prema FCA klauzuli, rizik prelazi na kupca (lice A) u trenutku predaje robe prevozniku. Međutim, ova pravila ne regulišu odgovornost za carinsku dokumentaciju i carinjenje, već samo odnos između prodavca i kupca. - Odgovornost po CMR konvenciji:
Pošiljalac (lice B) odgovoran je za unos netačnih podataka u tovarni list. Međutim, prevoznik i kupac doprineli su problemu tražeći izmenu podataka za koje su znali da su netačni, što ukazuje na podeljenu odgovornost. Sud bi mogao presuditi proporcionalnu naknadu štete, uzimajući u obzir doprinos svih strana. - Krivična odgovornost:
Krivična odgovornost za zaplenu robe i eventualnu prevaru regulisana je zakonima Letonije, koji nisu predmet INCOTERMS pravila ili CMR konvencije.
Šta Ima Prednost – INCOTERMS ili CMR?
INCOTERMS pravila i CMR konvencija primenjuju se paralelno, ali na različite aspekte odnosa:
- INCOTERMS regulišu rizik i odgovornost između kupca i prodavca.
- CMR konvencija odnosi se na odgovornost prevoznika, podprevoznika i pošiljaoca u vezi s transportom robe.
U ovom konkretnom slučaju, odgovornost za carinsku dokumentaciju i zaplenu robe više zavisi od pravila CMR konvencije nego od INCOTERMS pravila.
Zaključak
Kada se kombinuju INCOTERMS pravila i CMR konvencija, odgovornost za robu postaje složena i zahteva pažljivu analizu svakog aspekta odnosa između učesnika. U situacijama kao što je ova, gde postoje i carinski problemi i greške u tovarnom listu, sud bi najverovatnije presudio podeljenu odgovornost.
Za sve firme koje učestvuju u međunarodnoj trgovini, ključ je u preciznom ugovaranju odgovornosti i pravovremenom angažovanju pravnih stručnjaka. Na taj način izbegavaju se nesporazumi i smanjuje rizik od finansijskih i pravnih posledica.
AK STATT vam stoji na raspolaganju za sva pitanja u vezi sa odgovornošću po INCOTERMS pravilima i CMR konvenciji. Kontaktirajte nas za pravne savete i podršku u međunarodnoj trgovini.