Odgovornost osnivača za obaveze DOO
Da li ste znali da osnivač društva sa ograničenom odgovornošću može odgovarati za obaveze svog društva?
Naravno, suštinu pomenute odgovornosti nikako ne treba vezivati za sintagmu „ograničena odgovornost“.
Ovde se, naime, misli na mogućnost neograničene odgovornosti, ličnom imovinom člana društva.
ŠTA JE DOO?
Da bi se razumela gore pomenuta mogućnost neograničene odgovornosti člana društva potrebno je, pre svega, definisati DOO.
Naravno, kao ni druga moderna zakonodavstva, tako se i naše ne usuđuje da odredi konkretnu definiciju društva sa ograničenom odgovornošću.
Razlozi su vrlo jasni.
Društvo sa ograničenom odgovornošću, kao najčešći oblik pravne forme privrednog društva u Srbiji, nastalo je kao potreba kombinovanja tipičnih karakteristika društava lica i tipičnih karakteristika društava kapitala, te otuda ima osobine i jednih i drugih društava, što otežava njegovo definisanje.
Zbog pomenutih atributa, često ga još nazivaju i inkorporisani ortakluk, kvaziortakluk, komanditno društvo bez komplementara i sl.
Najčešće je reč o društvu sa malim osnovnim kapitalom, malim brojem članova, ali i sa osobinom koja nas konkretno interesuje, a to je da njegovi članovi ne odgovaraju za obaveze društva, ali snose rizik poslovanja do visine svog uloga (ako društvo posluje sa gubicima, član društva može izgubiti samo ono što je uložio prilikom osnivanja, ali i kasnije pri povećanju osnovnog kapitala i ništa više).
Dakle, za preuzete obaveze prema trećim licima odgovara samo društvo i to celokupnom svojom imovinom.
Međutim….
LIFTING THE VEIL – PROBIJANJE PRAVNE LIČNOSTI
Jedan od razloga zašto je DOO najčešći oblik pravnog organizovanja privrednog društva u Republici Srbiji jeste „zaštita“ osnivača i drugih članova društva, odnosno činjenica da društvo, za svoje poslovanje i preuzete obaveze prema trećim licima, odgovara svojom imovinom, a da je lična imovina osnivača van domašaja poverilaca društva.
Međutim, posmatrano na opisan način, dolazimo u situaciju da budemo svedoci brojnih zloupotreba od strane članova DOO, iz kojih razloga se i javila potreba njihovog suzbijanja.
Drugim rečima, pravni subjektivitet društava kapitala nije uvek neprobojan zid za poverioce.
U stvari, ovaj zid je neprobojan ako se pravna ličnost privrednog društva ne koristi za zakonom nedozvoljene ciljeve.
U protivnom, na teren stupa institut „probijanja pravne ličnosti“, čime se ulazi u polje neograničene odgovornosti vlasnika društva za obaveze društva, gde nestaju komparativne prednosti pravnih formi društava kapitala (DOO, AD) nad formama društava lica (OD, KD).
Inače, poreklo ustanove „probijanja pravne ličnosti“ nalazimo u sudskoj praksi, odnosno sudskom presedanu engleskog pravosuđa, a reč je o sporu Salomon v. Salomon and Co. Ltd. Iz 1897. godine.
PROBIJANJE PRAVNE LIČNOSTI PREMA ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
Ustanova, kao tvorevina sudske prakse, još uvek nema adekvatno zakonsko uređenje.
Ipak, određenih rešenja ima.
Tako, srpski Zakon o privrednim društvima propisuje (solidarnu) odgovornost članova DOO za obaveze društva koji zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti u kom slučaju odgovaraju za obaveze društva i svojom imovinom.
Smatra se da obaveza postoji kad:
- Upotrebe društvo za postizanje cilja koji im je inače zabranjen;
- Koriste imovinu društva ili njome raspolažu kao da je njihova lična imovina;
- Koriste društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
- Radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanje imovinu društva, iako znaju ili moraju znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze (nesavesnost).
Ovu listu zakonodavac nije odredio kao „numerus clausus“, već pomenute slučajeve ističe kao česte, što znači da je moguće da do probijanja pravne ličnosti društva dođe i u drugim situacijama i na drugi način.
Ono što je sasvim jasno jeste da se probijanjem pravne ličnosti izbegavaju obaveze, izigravaju i oštećuju poverioci koji se dovode i održavaju u zabludi.
Najčešće je reč o društvima koja imaju jednog člana, društvima bez zaposlenih, kod kojih postoji tesna, odnosno bliska veza sa članovima, koji su najčešće i porodično povezani, kao i kod visoko potkapitalizovanih društava.
Dalje, izmenama Zakona o privrednim društvima zakonodavac je dodatno otvorio mogućnost zadiranja u imovinu vlasnika DOO.
Naime, član 548. stav 3. ZPD predviđa da kontrolni član DOO, u slučaju prinudne likvidacije, odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i tri godine nakon brisanja društva iz registra.
Teorijski posmatrano, intencija zakonodavca je vrlo jasna… Sprečiti zloupotrebu pravne forme društva kapitala. Međutim, stvari u praksi stoje nešto drugačije.
Pre svega, primena ovog instituta ostvaruje se podnošenjem tužbe nadležnom sudu, prema sedištu društva, od strane aktivno legitimisanog lica – poverioca.
Iako je ova pojava relativno česta u privrednom poslovanju, nije naročito zastupljena u praksi u Srbiji. Štaviše, primena je neopravdano i iz nedovoljno jasnih razloga retka i restriktivna u praksi privrednih sudova.
Svakako je na aktivno legitimisanom licu – poveriocu težak zadatak, a to je činjenica da je na njegovoj strani teret dokazivanja. Sudovi se ne usuđuju da naprave dodani korak jer se drže „utabanih staza“ odlučivanja i razmišljanja po pitanju odgovornosti i očigledno nisu spremni da uđu u odvojenost pravnih subjektiviteta privrednih društava i njihovih osnivača. O tome svedoče presude Privrednog apelacionog suda, Pž 2111/2014 od 19.11.2015. godine, kao i Pž 926/2015(1) od 12.4.2017. godine, ali i Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 2494/2017 od 06.06.2018. godine.
Posebno je nejasno ovakvo postupanje sudova jer u praksi postoje brojne situacije kada je probijanje pravne ličnosti više nego jasno, posebno u slučajevima kada osnivač prezaduženog DOO ili član njegove porodice osniva novo društvo koje često ima vrlo slično poslovno ime kao „staro“ privredno društvo.
POSTOJI LI ALTERNATIVA?
- “Probijanje pravne ličnosti” kao krivično delo
Ranijim odredbama Krivičnog zakonika, odnosno njegovim članom 238, bilo je predviđeno krivično delo Zloupotreba ovlašćenja u privredi, kako u osnovnom, tako i u kvalifikovanom obliku. Međutim, izmenama Krivičnog zakonika ovo krivično delo je prestalo da postoji, ali iz većinskog stava sudova, nalazimo da ranije krivično delo nije dekriminalizovano, jer su njegova bitna obeležja sadržana u krivičnom delu Prevara u obavljanju privredne delatnosti iz čl. 223. Krivičnog zakonika.
- Odgovornost osnivača prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji
Sa stanovišta poreskog prava valja napomenuti da, ukoliko društvo ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, Poreska uprava, po službenoj dužnosti, oduzima PIB novoosnovanom društvu, čiji je osnivač lice koje je istovremeno vlasnik društva koje ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. U pitanju je mehanizam zaštite države od nesavesnog poslovanja poreskih obveznika, međutim, poverioce, koji nemaju svojstvo javih subjekata, ovaj mehanizam ne štiti.
- Odgovornost osnivača prema Zakonu o stečaju
Stečaj, kao jedan od načina prestanka postojanja privrednog društva, nastupa u situaciji kada je imovina društva manja od obaveza, odnosno kada društvo nije likvidno, nije u stanju da izvršava svoje obaveze.
Zakonom o stečaju su posebno regulisani razlozi za pokretanje stečajnog postupka, kao i ovlašćeni predlagači, a među njima i sam stečajni dužnik (privredno društvo). S tim u vezi je članom 56. stavom 2. Zakona o stečaju, u delu koji se odnosi na formu i sadržinu predloga, predviđeno da predlog za pokretanje stečajnog postupka nadležnom sudu sadrži spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlagač stečajni dužnik.
ZAKLJUČAK
Ustanova probijanja pravne ličnosti, polako i stidljivo, ulazi u naš pravni život. Zasluga za to svakako pripada stidljivom i kolebljivom zakonodavcu, kao i zbunjenoj i neodgovornoj sudskoj praksi.
Ostaje nam da se nadamo da će institut imati značajniju ulogu u pravu privrednih društava Srbije i da će, na taj način, poverioci nesavesnih osnivača društava kapitala imati veću sigurnost i mogućnost namirenja svojih potraživanja.
Ono što valja posebno naglasiti jeste činjenica da je pravni subjektivitet društava kapitala pravilo i da je „probijanje pravne ličnosti“ izuzetak, čija primena ne sme izostati kada su za to ispunjene odgovarajuće zakonske pretpostavke.