Izveštaj Henli Indeks za pasoše koji vrši rangiranje putnih isprava, Srbiju stavlja na visoko 38. mesto. Kako se navodi u izveštaju, pasoš Srbije omogućava ulazak u 139 zemalja bez vize. Zbog toga, poslednjih godina primećujemo veliko interesovanje za državljanstvo RS. Ukoliko ste u braku odnosno vanbračnoj zajednici sa srpskim državljaninom uživate beneficije u pogledu statusa u Republici Srbiji. Zakonska pravila primenljiva u ovom slučaju omogućavaju da put od stranca do  državljanina RS protekne dosta brže i sa manje napora. U ovom tekstu osvrnućemo se na neophodne korake na putu ka državljanstvu.

Viza za Srbiju

Prvi korak je ulazak u državu. Državljani zemalja članica EU, kao i državljani SAD-a, balkanskih zemalja, i još nekih država ne moraju da pribavljaju vizu za ulazak u RS. Njima je omogućen ulazak i boravak do 90 dana u periodu od 6 meseci bez ikakvih zahteva u pogledu vize ili odobrenja boravka. Da li je potrebna viza za državljane određene države uvek je neophodno proveriti, jer je podložno promenama. Ukoliko je pak, viza neophodna, stranac može da podnese zahtev nadležnoj srpskoj ambasadi za izdavanje vize C ili vize D. Viza C je viza za kraći boravak, sa kojom stranac može da boravi do 90 dana u periodu od 180 dana, računajući od dana prvog ulaska. Viza C ne može biti osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak. Ukoliko stranac želi da provede duže od 90 dana ili ukoliko mu je krajnji cilj da se preseli u Srbiju, potrebna mu je viza D.  Dokumentacija za zahtev za vizu D, u odnosu na vizu C razlikuje se samo u pogledu obaveze da se dostavi dokaz koji se odnosi na postojanje bračne tj. vanbračne zajednice. Viza D omogućava strancu boravak u Srbiji u periodu od 90-180 dana, što je duplo duže u odnosu na vizu C, a svakako je i neophodna za dalji put ka državljanstvu.

Privremeni boravak

Nakon dolaska u Srbiju potrebno je izvršiti registraciju adrese boravka u nadležnoj policijskoj stanici u roku od 24h od ulaska u zemlju. Tom prilikom stranac dobija takozvani „beli karton“ što predstavlja deo neophodne dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za privremeni boravak. Postoji preko 30 različitih osnova za zahtevanje odobrenja privremenog boravka, a u konkretnom slučaju primenjuje se „spajanje porodice – brak sa državljaninom Republike Srbije“ ili „spajanje porodice – vanbračna zajednica sa državljaninom Srbije“. Za postupak je nadležna Uprava za strance pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, a sama procedura traje do 30 dana. Zahtev podnosi stranac lično. Nadležni organ zadržava pravo da strancu postavlja dodatna pitanja na usmenom ispitivanju kao i da zahteva dopunu dokumentacije, ako je to potrebno. Zato je, između ostalog, poželjno da stranca zastupa advokat. Ukoliko su svi zakonski uslovi ispunjeni, a nadležni organ oceni da je to celishodno, strancu odobrava boravak na period od godinu dana.

Stalno nastanjenje

Sledeći korak ka državljanstvu je stalno nastanjenje. Neophodan uslov za dobijanje odobrenja je da stranac ima odobren privremeni boravak minimum tri godine i da efektivno boravi na teritoriji RS sa mogućnošću višekratnog odsustva do 10 meseci ili jednokratnog odsustva do 6 meseci u periodu od 3 godine. Ovde se radi o izuzetku od opšteg pravila koje predviđa rok trajanja boravka u periodu od 5 godina kao preduslov za podnošenje zahteva. Dakle radi se o stalnom nastanjenju u posebnim slučajevima i odnosi se na stranca koji je u braku ili vanbračnoj zajednici sa srpskim državljaninom, te iz tog razloga uživa beneficije propisane važećom regulativom. Ukoliko su svi zakonski uslovi ispunjeni i organ odobri stalno nastanjenje, stranac je u obavezi da u roku od 30 dana od  dobijanja odobrenja lično podnese zahtev Upravi za strance za izdavanje lične karte za stranca. U slučaju neispunjenja ove obaveze, lice može biti prekrašajno odgovorno. Stranac sa odobrenim stalnim nastanjenjem ima adresu prebivališta, koja predstavlja mesto u kom se nastanio sa namerom da stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, ekonomskih, socijalnih, profesionalnih i drugih veza koje dokazuju trajnu povezanost sa mestom nastanjenja. O promeni prebivališta stranac je dužan da obavesti nadležni organ u roku od 8 dana, u suprotnom može biti prekršajno odgovoran. Kazne su novčane i iznose od 5.000,00 do 150.000,00 RSD po prekršaju. Treba napomenuti da može doći do prestanka prava na stalno nastanjenje strancu ukoliko:

• predstavlja stvarnu i opasnu pretnju po javni poredak ili njegov dalji boravak na teritoriji države predstavlja neprihvatljiv rizik po bezbednost RS i njegovih građana;
• mu je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja stranca;
• je dao lažne podatke o svom identitetu ili prikrio okolnosti koje su bile od značaja za odlučivanje o pravima u prethodnom postupku;
• se utvrdi da se iselio iz Republike Srbije ili da je neprekidno boravio u inostranstvu duže od jedne godine;
• se odrekao od prava na stalno nastanjenje.

Državljanstvo

Poslednji korak je podnošenje zahteva za državljanstvo. Inače, važeće zakonodavstvo predviđa 4 osnova za sticanje srpskog državljanstva:

• poreklom;
• rođenjem na teritoriji Republike Srbije;
• prijemom u državljanstvo;
• na osnovu međunarodnih ugovora.

Za sticanje srpskog državljanstva licima koja se nalaze u braku tj. vanbračnoj zajednici osnov je prijem u državljanstvo Republike Srbije. Propisani su opšti uslovi za sticanje državljanstva po ovom osnovu na zahtev stranca, pa se zahteva da:

• je strancu odobreno stalno nastanjenje u RS;
• je stranac navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost;
• ima otpust iz stranog državljanstva ili podnese dokaz da će otpust dobiti ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije;
• je do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
• podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Međutim, za sticanje državljanstva olakšice važe samo za lica koja su u braku sa srpskim državljaninom, dok lica u vanbračnoj zajednici moraju da ispune sve opšte uslove koje smo nabrojali. Naime, stranac koji je najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije, ne mora da ispuni sve napred navedene uslove za prijem u državljanstvo Republike Srbije, već samo dva i to:

• da mu je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji i
• da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije podnosi se lično ili preko punomoćnika u policijskoj upravi po mestu prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva, a mogu se podneti i preko nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije koji će ga bez odlaganja podneti Ministarstvu unutrašnjih poslova. Postupak je hitan, ali u praksi može da potraje i po nekoliko meseci, zavisno od slučaja do slučaja. Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove dužno je da pravosnažno rešenje o sticanju državljanstva Republike Srbije odmah dostavi organu nadležnom za evidenciju državljana, tj. matičnoj knjizi rođenih.