Šta Morate Znati Ukoliko Želite da Pravite Pivo u Srbiji

Pravni aspekt proizvodnje piva u Srbiji

Istorijat

Od Hamurabija do Hajnekena

O tome da kvalitet pobeđuje protok vremena svedoči to da su prvi pisani tragovi o proizvodnji piva ostali sačuvani na glinenim tablicama starih Sumera koje datiraju iz sedmog milenijuma pre nove ere.

O značaju ovog fermentisanog napitka govori nam i činjenica da se pivo našlo ni manje ni više nego u prvom pisanom zakoniku na svetu – Hamurabijevom zakoniku. Odredbe ovog prastarog akta govore kako „pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“, kao i: „Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti bačena u vodu“.

Regulativa

Kako je Hamurabijev zakon značajno zastareo regulatorni instrument (i složićemo se prestrog prema nepoštenoj poslovnoj praksi gostioničarki) vratićemo se devet milenijuma u budućnost, odnosno u 2010. godinu, kada je u Srbiji donesen važeći Zakon o pivu („Zakon“). Nešto kasnije, 2014. godine, Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine donosi Pravilnik o kvalitetu piva („Pravilnik“).

Ovim Zakonom regulišu se uslovi proizvodnje i uslužnog punjenja piva, kvalitet i kontrola kvaliteta sirovina koje se koriste u proizvodnji piva, kvalitet, kontrola kvaliteta, pakovanje, deklarisanje i stavljanje u promet piva.

Zakon definiše pivo kao fermentisano piće dobijeno tehnološkim postupkom od ječmenog slada, nesladovanih sirovina, hmelja, vode i pivskog kvasca.

Proizvodnja piva, prema Zakonu, dozvoljena je pravnom licu, odnosno preduzetniku, koji je registrovan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, i koji je upisan u registar proizvođača piva, koji vodi Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.

Uslužnim punjenjem se može baviti pravno lice, odnosno preduzetnik, koji je registrovan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i upisan u registar uslužnih punilaca, koji takođe vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.

Kako bi se upisali u Registar proizvođača piva, odnosno Registar uslužnih punilaca, proizvođači moraju ispunjavati uslove u pogledu:

• Objekata;
• Prostorija;
• Opreme;
• Uređaja; i
• Stručnog kadra.

Proizvođač mora da ispunjava propisane uslove u pogledu objekata, prostorija, opreme i uređaja (za prijem, čuvanje i skladištenje sirovina sa uređajima i opremom kojima se održava njihov kvalitet, za proizvodnju sa opremom i uređajima, koji to omogućavaju, za punjenje i deklarisanje sa potrebnom opremom, za skladištenje gotovog proizvoda, za čuvanje repromaterijala potrebnih za proizvodnju i punjenje), kao i stručnog kadra (jedno zaposleno lice sa visokim obrazovanjem iz prehrambene tehnologije mikrobioloških procesa, prehrambene tehnologije biljnih proizvoda, prehrambene biotehnologije, prehrambeno tehnološkog smera, sa najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima proizvodnje piva).

Rešenje o ispunjenosti zahtevanih parametara u gore navedenim kategorijama donosi ministar, i nakon utvrđivanja ispunjenosti tih uslova, može se otpočeti sa proizvodnjom piva.

Proizvođač piva je dužan po Zakonu da vodi Proizvođačku evidenciju koja sadrži podatke o:

• Količinama i kvalitetu upotrebljenih sirovina (ovde je bitno napomenuti da je hmelj jedna od osnovnih sirovina koje se koriste u proizvodnji piva, vrlo je važno da hmelj i njegovi derivati zadovoljavaju tehničke standarde propisane Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hmelj i proizvode od hmelja.);
• Količini ekstrakta u sladovini;
• Proizvedenim količinama piva; i
• Kvalitetu za svaki proizvod posebno, sa dokumentacijom koja to potvrđuje;

Zahtevi kvaliteta

Kvalitet piva regulisan je Pravilnikom, kao i kategorizacija i naziv, fizička, hemijska i senzorska svojstva, sastav vrsta i količina sirovina, dodataka i drugih sastojaka koji se upotrebljavaju u proizvodnji piva, kao i elemente tehnoloških postupaka.

Sve vrste piva za koje nisu propisane norme kvaliteta proizvode se po proizvođačkoj specifikaciji. Proizvođačka specifikacija piva sadrži: evidencioni broj, datum donošenja, datum početka proizvodnje, datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta, kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje, podatke o osnovnoj sirovini i dodatim sastojcima, podatke o učešću osnovnih sastojaka u odnosu na neto količinu proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta (fizička, hemijska i senzorska svojstva), izveštaj o izvršenom ispitivanju bezbednosti i zahteva kvaliteta proizvoda i podatke koji su u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.

Pivo koje se stavlja u promet treba da ispunjava određene tehničke zahteve, različite u pogledu vrste piva o kojoj se radi, kao što je propisano Pravilnikom.

Vrste piva su:

• Pivo;
• Specijalno pivo;
• Jako pivo;
• Lako pivo;
• Bezalkoholno pivo
• Pšenično pivo;
• Pivo fermentisano primenom združenih mikrobnih kultura;
• Pivo sa niskim sadržajem ugljenih hidrata; i
• Pivo sa sekundarnim alkoholnim vrenjem.

Pakovanje i deklarisanje

Proizvođač je dužan da pivo stavlja u promet u originalnom pakovanju koje obezbeđuje očuvanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda, deklarisano i označeno u skladu sa propisima kojima se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.

Naziv piva, u zavisnosti od njegove boje dopunjava se rečima: svetlo, tamno ili crno. Pivo koje je proizvedeno posebnim tehnloškim postupkom te sadrži talog ili je mutno, označava se dodavanjem reči „mutno“. Pivo koje se stavlja u promet kao nefiltrirano, označava se rečju „nefiltrirano“. Ukoliko pivo ima dodatke, ili predstavlja mešavinu sa drugim proizvodima, takvi dodaci se takođe navode.

Zaključak

Regulativa za proizvodnju piva manjkava je uprkos dovoljno jasnom zakonskom okviru usled propusta da se aktima nadležnog ministarstva bliže urede uslovi za bavljenje delatnošću u pogledu objekata, prostorija, opreme i uređaja koji se koriste u proizvodnji piva. Ono što u narednim godinama može uticati na domaće proizvođače piva, naročito male, takozvane „kraft“ pivare jeste početak primene HACCP standarda, koji se za sada ne primenjuje u našoj zemlji, međutim pitanje je trenutka kada će Republika Srbija usvojiti ove standarde i obavezati proizvođače da ih se pridržavaju. Do tada ostaće u nejasnom vakumu između opštih i opširnih zakonskih odredbi i benevolentnosti poljoprivrednih inspektora.

Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj pravnoj, poreskoj ili poslovnoj temi, slobodno nam pišite na [email protected] u bilo koje vreme ili nam se javite na broj telefona +381113281914 svakog radnog dana od 08:30 do 16:30.

Informacije sadržane u ovom upozorenju su za opšte obrazovanje i znanje naših čitalaca. Nije osmišljen da bude, i ne treba da se koristi kao jedini izvor informacija prilikom analize i rešavanja pravnog problema, i ne treba da bude zamena za pravni savet koji se oslanja na konkretnu činjeničnu analizu. Štaviše, zakoni svake jurisdikcije su različiti i stalno se menjaju. Ove informacije nemaju za cilj stvaranje, a njihovo primanje ne predstavlja odnos advokat-klijent. Ako imate konkretna pitanja u vezi sa određenom činjeničnom situacijom, imate pravo da se konsultujete sa autorima ove publikacije, vašim predstavnikom iz AK STATT ili drugim nadležnim pravnim savetnikom.