Novine u Rudarstvu i Geologiji u Srbiji

Izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istaživanjima

 

Na sednici koja je održana 20. aprila 2021. godine, Narodna skupština Republike Srbije je okviru reformi u oblasti rudarstva usvojila i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Zakon“).

 

Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon) je usvojen 2015. godine i reguliše sledeća pitanja:

 

• Uslove i način izvođenja geoloških istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa.

 

Inače, mineralni resursi odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju su:

• nafta i prirodni gas;
• ugalj;
• rude bakra i zlata;
• rude olova i cinka;
• rude bora i litijuma;
• uljni glinci (uljni škriljci, odnosno šejlovi);
• druge mineralne sirovine, određene posebnim aktom Vlade na predlog Ministarstva rudarstva i energetike („Ministarstvo“);

 

• Uslove i način istraživanja geološke sredine;
• Geološka istraživanja radi prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i sanacije i rekultivacije terena;
• Eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa;
• Izgradnja, korišćenje i održavanje rudarskih objekata, postrojenja, mašina i uređaja;
• Izvođenje rudarskih radova;
• Upravljanje rudarskim otpadom;
• Postupci sanacije i rekultivacije napuštenih rudarskih objekata.

 

U daljem tekstu navešćemo neke od novina koje donosi Zakon.

 

Imajući u vidu to da su mineralni resursi odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju, Zakonom je propisano da su geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina u javnom interesu. Izmene se odnose i na to da je predviđeno da se primenjena geološka istraživanja i eksploatacija urana, nikla i kobalta vrše uz prethodnu saglasnost Vlade.

 

Određeno je da je privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji vrši geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina bez potrebnih odobrenja, dužno da nadoknadi štetu vlasniku za zauzeto zemljište, a Republici Srbiji odnosno budžetu autonomne pokrajine trostruku tržišnu vrednost iskopane mineralne sirovine ili drugih geoloških resursa i da izvrši sanaciju i rekultivaciju zemljišta na kojem je obavljalo istraživanje i/ili eksploataciju mineralne sirovine ili drugog geološkog resursa.

 

Dolazi do digitalizacije postupaka u oblasti rudarstva.

 

Predviđa se da Ministarstvo može Geološkom zavodu Srbije ustupiti određene geološke informacije iz izveštaja o rezultatima geoloških istraživanja i elaborate s tim da se prema navedenim dokumentima postupa u skladu sa oznakom „poslovna tajna”.

Takođe, ovim Zakonom je predviđeno da u okviru odobrenog istražnog i/ili eksploatacionog polja i eksploatacionog prostora Geološki zavod Srbije može nesmetano vršiti osnovna geološka istraživanja bez saglasnosti nosioca odobrenja za primenjena geološka istraživanja i/ili eksploatacionog polja i prostora u cilju izrade osnovnih geoloških karata i specijalističkih studija za potrebe države, s tim da prethodno obavesti nosioca odobrenja o planiranim osnovnim geološkim istraživanjima i da se istim ne ugrožava izvođenje radova nosioca odobrenja.

 

Predviđeno je osnivanje Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije („Komora“), definisana je nadležnost, organi, sedište, način finansiranja Komore.

 

Definisani su uslovi neophodni za dobijanje statusa Kompetentnog lica za rudarstvo i geologiju, i detaljnije su definisane licence koje se izdaju fizičkim licima u oblasti rudarstva i geologije, licence namenjene pravnim licima su izbrisane.

 

Jasnije su definisani rokovi koji su predviđeni za dostavljanje Završnog izveštaja u smislu da se izveštaj dostavlja najkasnije 30 dana od dana isteka odobrenog istražnog roka, a u slučaju produženja istražnog roka kao i u slučaju zadržavanja istražnog prava, najkasnije 30 dana pre kraja prethodno odobrenog istražnog roka.

 

Postupak podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za primenjena geološka istraživanja je izmenjen tako da se odobrenje izdaje podnosiocu koji prvi podnese kompletan zahtev, odnosno zahtev sa kompletnom dokumentacijom.

 

Određeno je da prilikom podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za primenjena geološka istraživanja podnosilac zahteva uz neophodnu dokumentaciju dostavi pismo o namerama banke ili društva iz grupacije u okviru koje posluje podnosilac zahteva, da će za njegove obaveze izdati bankarsku garanciju ili korporativnu garanciju u roku do 30 dana od dana dobijanja rešenja za istraživanje metaličnih mineralnih sirovina, litijuma i bora, ili izjava društva da će u istom roku dostaviti menicu.

 

Definisano je da se odobrenjem za inženjersko-geološka istraživanja određuje istražni rok u dužini do dve godine uz mogućnost produženja za godinu dana.

 

Jasnije su definisani rokovi koji su predviđeni za podnošenje zahteva za produženje istražnog roka.

 

Bliže su određene dozvoljene količine mineralne sirovine koje se mogu uzeti za tehnološka ispitivanja u toku izvođenja odobrenih geoloških istraživanja radi utvrđivanja tehnoloških svojstava i dokazivanja rezervi mineralne sirovine, odnosno izbrisane su tačke koje definišu količinu mineralne sirovine za pesak i šljunak (kao građevinski materijal) i tehničkograđevinski kamen. Propisano je da se materijal koji se uzima u svrhu tehnoloških ispitivanja ne može otuđiti niti prodati i posle završenih ispitivanja mora biti odložen prema projektnoj dokumentaciji na istražnom odnosno eksploatacionom polju sa kojeg je materijal uzet.

 

Propisani su odnosno dodati novi uslovi na osnovu kojih će nadležni organ ukinuti rešenje o odobrenju za istraživanje pre isteka određenog istražnog roka.

 

Novinu predstavlja i to da, u slučaju kada nosilac istraživanja više nije poznat ili više ne postoji i ne može se utvrditi pravo vlasništva nad rezultatima, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i geoloških istraživanja može raspolagati rezultatima geoloških istraživanja kao i dokumentima koji sadrže geološke rezultate.

 

Ovo su samo neke od izmena koje donosi Zakon, a kojima se nastoji da se otklone nedostaci koji su primećeni prilikom primene normi u praksi, kao i usklađivanje sa zakonskom regulativom iz oblasti životne sredine i prelazak na sistem e rudarstva. Uzevši u obzir sve posebnosti raznih vrsta mineralnih sirovina i geoloških resursa, težilo se tome da se jasno odrede uslovi pod kojima se iste mogu koristiti uz poštovanje zaštite javnog interesa i potrebu privlačenja budućih investicionih ulaganja privrednih subjekta u predmetnim oblastima.