Novine u Javnim Nabavkama u Srbiji

Izmene u sistemu javnih nabavki

Narodna skupština Republike Srbije je još na sednici održanoj 23. decembra 2019. godine usvojila novi Zakon o javnim nabavkama („Zakon“), objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 91/19 od 24. decembra 2019. godine.

Zakon je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, a primenjuje se od 1. jula 2020. godine, osim odredaba:

• koje uređuju materijalnu nezavisnost predsednika i članova Republičke komisije, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona;
• koje uređuju obavezu organizacije nadležne za registraciju privrednih subjekata da omogući privrednim subjektima upis u registar ponuđača u skladu sa ovim zakonom, koje se primenjuju 1. marta 2020. godine;
• čija je primena uslovljena danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Zakon o javnim nabavkama reguliše sledeća pitanja:

• pravila postupka javnih nabavki;
• poslovi i oblik organizovanja Kancelarije za javne nabavke;
• nadležnost, uređenje i druga pitanja u vezi sa delokrugom rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki;
• postupak zaštite prava u postupcima javnih nabavki i drugim slučajevima u skladu sa zakonom i
• druga pitanja od značaja za javne nabavke.

Najvažnije novine novog Zakona o javnim nabavkama sastoje se u sledećem:

• Novi pragovi primene Zakona

Dok su raniji limiti za primenu Zakona bili jedinstveni za sve vrste javnih nabavki i iznosili 500.000 dinara, novi Zakon o javnim nabavkama uvodi nove pragove ispod kojih se Zakon ne primenjuje.

• Za dobra i usluge limit je 1.000.000 dinara;
• Za radove 3.000.000 dinara;
• Za nabavke za potrebe diplomatskih misija i diplomatsko-konzularnih predstavništava, kao i za obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu određeni su veći pragovi i to 15.000.000 za dobra i usluge, a čak 650.000.000 dinara za radove;
• Društvene i druge posebne usluge prelaze u poseban režim javnih nabavki, pa se Zakon ne primenjuje na nabavku društvenih i drugih posebnih čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac.
• Uvodi se kategorija evropskih pragova, ali ona nije od značaja za utvrđivanje obaveze primene zakona, već za određena pravila u postupku.

Evropski pragovi su vrednosni limiti, određeni u tri direktive EU koje se odnose na javne nabavke, i to: Direktiva 2014/24/EU (tzv. klasična direktiva), Direktiva 2014/25/EU (tzv. sektorska direktiva) i Direktiva 2009/81/EZ (direktiva iz oblasti odbrane i bezbednosti).

• Način dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta

Izjava o ispunjenosti kriterijuma predstavlja formalnu izjavu privrednog subjekta da ispunjava sve tražene kriterijume i da nije u nekoj od situacija zbog koje se isključuje ili može da se isključi iz postupka javne nabavke.

Ova izjava se dostavlja u ponudi ili zahtevu za učešće i služi kao preliminarni dokaz umesto izvoda i potvrda koje izdaju nadležni organi.

• Novi kriterijumi za dodelu ugovora u postupku javne nabavke

Ugovor se dodeljuje ekonomski najpovoljnijoj ponudi na osnovu cene ili odnosa cena i kvaliteta odnosno troškova i kvaliteta.

• Novi portal javnih nabavki

Jedna od najznačajnijih novina koju donosi novi Zakon o javnim nabavkama svakako je korišćenje i primena novog Portala javnih nabavki.

Preko Portala se sprovode sledeće radnje:

• podnošenje ponuda;
• otvaranje ponuda;
• komunikacija sa naručiocem u pogledu sa potrebnim izmenama i pojašnjenjima konkursne dokumentacije;
• zahtev za zaštitu prava se može podneti u elektronskoj formi.

• Partnerstvo za inovacije

Uvodi se novi postupak javne nabavke – partnerstvo za inovacije koga naručioci mogu da sprovode ako imaju potrebu za inovativnim dobrima, uslugom ili radovima, koja se ne može realizovati nabavkom proizvoda, uslugama ili radovima koji su dostupni na tržištu.

• Izjednačavanje postupka javne nabavke sa obzirom na vrednost nabavke

Isti postupci javne nabavke primenjiaće se bez obzira na vrednost nabavke, s tim da se za nabavke većih vrednosti primenjuju duži rokovi za dostvljanje ponuda i prijava za učešće.

Predlog zakona o javnim nabavkama više ne predviđa kvalifikacioni postupak, kao ni postupak javne nabavke male vrednosti.

• Sredstva obezbeđenja

Po prvi put u sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji, Zakon o javnim nabavkama precizno identifikuje sredstva obezbeđenja koja naručioci mogu zahtevati u konkursnoj dokumentaciji od privrednih subjekata.

Naručilac može da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja:

• za ozbiljnost ponude – ne može da bude veće od 3% vrednosti ponude bez poreza na dodatu vrednost.
• za ispunjenje ugovornih obaveza – ne može da bude veće od 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci bez poreza na dodatu vrednost.
• za otklanjanje nedostataka u garantnom roku – ne može da bude veće od 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci bez poreza na dodatu vrednost.
• od odgovornosti za prouzrokovanu štetu ako je nastala u vezi sa obavljanjem određene delatnosti;
• za povraćaj avansa – mora da bude u visini avansa
• Elektronski katalog

Daje se mogućnost naručiocu da zahteva ili da dozvoli da se ponude podnose u formi elektronskih kataloga ili da ponude sadrže elektronske kataloge.

Elektronski katalog sastavlja kandidat ili ponuđač u skladu s tehničkim specifikacijama i u formi koji je odredio naručilac.

Elektronski katalog mora da bude u skladu sa zahtevima koji se primenjuju na alate za elektronsku komunikaciju, kao i sa svim drugim dodatnim zahtevima koje određuje naručilac, u skladu sa odredbama zakona o elektronskoj komunikaciji.

• Pravna zaštita:

Razlikuju se dva roka:

• jedan koji se odnosi na zahteve za zaštitu prava čijim podnošenjem se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom javnog poziva i konkursnom dokumentacijom i
• drugi koji se odnosi na zahteve za zaštitu prava čijim podnošenjem se osporavaju radnje naručioca preduzete nakon isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, i koji se podnose nakon objavljivanja odluke naručioca na Portalu javnih nabavki, odnosno nakon prijema odluke u slučajevima kada objavljivanje na Portalu javnih nabavki nije predviđeno ovim zakonom;
• data je mogućnost ponuđaču kojem je dodeljen ugovor o javnoj nabavci da se izjasni o navodima sadržanim u podnetom zahtevu za zaštitu prava;
• proširena aktivna legitimacija za ponošenje zahteva za zaštitu prava;
• ponovo se uvodi obavezno suspenzivno dejstvo podnetog zahteva za zaštitu prava na dalj itok postupka;
• propisano je da je prilikom podnošenja zahteva za zaštitu prava naručiocu podnosilac zahteva je dužan da dostavi dokaz o uplati takse, a u suprotnom takav zahtev će se odbaciti rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev;
• smanjen je rok za pokretanje upravnog spora protiv odluke Republičke komisije sa 30 na 15 dana.

Stupanjem na snagu ovog zakona Uprava za javne nabavke će nastaviti sa radom kao Kancelarija za javne nabavke.

Nadzor nad radom naručilaca obavljaće Kancelarija za javne nabavke u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti koje mogu da nastanu ili su nastale u primeni Zakona o javnim nabavkama.

Nadzor nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama obavljaće Ministarstvo finansija.

Na ovaj način nastoji se da se obezbedi veća transparentnost u postupcima javnih nabavki, smanjenje administrativnog opterećenja kao i povećanje konkurencije u postupcima javnih nabavki.