Novi Zakon o Privrednim Društvima u Srbiji

NARODNA SKUPŠTINA USVOJILA ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 17.11.2021. godine, usvojila je u celini Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Zakon“).

Usvojeni zakon uvodi važne novine iz oblasti prava privrednih društava.

Naime, jedna od novina jeste uvođenje obaveze za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu, dakle korišćenje elektronskih dokumenata organa državne uprave i organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. To je u skladu sa konceptom e-uprave, osim u slučaju kada je posebnim zakonom propisan drugačiji način dostavljanja elektronskih dokumenata, kao u slučaju sudova ili Poreske uprave.

Takođe, usvojeni zakon usaglašava odredbe Zakona o privrednim društvima sa odredbama Zakona o stečaju i propisuje da se, nakon prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog društva registruje u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital u vrednosti plaćene kupoprodajne cene. Dodatno, intencija zakonodavca je usmerena i ka očuvanju zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala, u zavisnosti od pravne forme kupljenog društva. Naime, izmenama je uvedena obaveza da društvo, u slučaju kada bi vrednost kupoprodajne cene bila manja od minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za tu pravnu formu. U tom slučaju kupac je dužan da u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala. U suprotnom se nad društvom pokreće postupak prinudne likvidacije.

Novine se odnose i na deo koji reguliše prinudnu likvidaciju, konkretno preduzetnika, gde se preciziraju slučajevi u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona, a to je slučaj oduzimanja, odnosno prestanka dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i drugo, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju ili slučaj kada je pravosnažnom presudom utvrđeno da se preduzetnik ne nalazi na registrovanoj adresi sedišta, a preduzetnik u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta.

Takođe, kada je u pitanju prinudna likvidacija, daje se mogućnost preduzetniku da izbegne brisanje iz registra ako u propisanom roku registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je ta mera izrečena, odnosno registruje promenu registrovane delatnosti ili odjavi delatnost u slučaju kada mu je izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti. Preduzetnik, zatim, može da registruje promenu registrovane delatnosti ili odjavi delatnost u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju njegove delatnosti ili da registruje promenu registrovane delatnosti, odjavi delatnost, odnosno dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i drugo, a u slučaju prestanka i dozvole i licence i odobrenja i saglasnosti i drugo, koji su posebnim zakonom propisani.

Najvažnija izmena odnosi se na zaštitu manjinskih članova.

U tom smislu propisana je sadržina obaveštenja koje lice koje ima posebne dužnosti prema društvu dostavlja nadležnom organu društva radi prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes.

Društvo sa ograničenom odgovornošću kao i akcionarsko društvo dužni su da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata javno objave nameru zaključenja pravnog posla za koji je potrebno odobrenje i to odmah po donošenju odluke kojom se odobrava pravni posao ili pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Navedeno odobrenje sadrži: detaljan opis posla ili radnje, lično poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije.

Zaštita prava manjinskih članova takođe podrazumeva tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje i naknadu štete protiv lica koje ima lični interes u tom poslu, a može se podneti i u slučaju kada je pribavljeno odobrenje a pravni posao nije zaključen ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti.

Dodatno se precizira da u situaciji kada nadležni sud u postupku po tužbi donese odluku kojom izriče meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana Nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, registar privrednih subjekata po dostavljenoj sudskoj odluci briše to lice iz nadležnog registra.

Dalje, izmenama i dopunama ZPD-a uvodi se i obaveza za akcionarsko društvo koje nije javno, kao i za DOO, da na zahtev akcionara, odnosno člana koji poseduje akcije ili udele koji predstavljaju najmanje pet procenata osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva, istom omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.

Zakon o izmenama i dopunama ZPD-a vrši i usaglašavanje sa propisima EU.

Naime, javno akcionarsko društvo je u obavezi da ima politiku nagrada direktorima i članovima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. To je onaj deo koji govori o javnosti posla koji imate kao direktor i izvršni direktor, a  skupština društva je organ koji odlučuje o predloženoj politici naknada.

Nadležni organ društva mora bar jednom godišnje da sačini jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknadama koje je skupština svojim odlukama namenila nadzornim odborima i izvršnim telima.

Izveštaj o naknadama mora biti objavljen na internet stranici društva. Ne sme da sadrži posebne vrste podataka o ličnosti i privredni prestup za kršenje obaveza društva propisanih u pogledu obaveza objavljivanja izveštaja o politici naknada.

Od drugih novina, Zakon precizira šta obuhvata adresa sedišta društva i preduzetnika, kao i onemogućavanje preduzetnicima da u svom poslovnom imenu koriste reč „Srbija“, bilo koju reč koja asocira na reč „Srbija“, uključujući i međunarodnu troslovnu oznaku „SRB“.