Noćna mora svakog poslodavca: Inspekcija rada. Čitajte dalje da biste saznali kako da se pripremite za kontrolu

Inspekcija rada – šta možete očekivati?

Ukoliko ste poslodavac, sigurno ste bar jednom strahovali od toga da vam Inspektorat za rad pokuca na vrata. Iako se trudite da u potpunosti poslujete u skladu sa relevatnim propisima, uvek će postojati briga oko mogućih propusta.

Pred donošenje godišnjeg Plana inspekcijskog nadzora Inspektorata za rad za 2023. godinu, ovo je savršeno vreme da razmislite šta možete očekivati od inspekcijskog nadzora.

Stoga ćemo vam u nastavku teksta dati odgovore na moguće nedoumice koje imate, a u nadi da ćemo vam pomoći da vaše poslovanje uskladite sa zakonskim propisima i pripremite se za inspekcijski nadzor.

Šta je predmet nadzora Inspektorata za rad?

Inspektorat za rad vrši nadzor nad sprovođenjem propisa kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih. Ona su uređena dvostruko – državnim propisima i aktima koji nastaju saglasnošću poslodavaca i zaposlenih.

Pod državnim propisima podrazumevamo pre svega Zakon o radu[1], ali i propratne zakone za radnopravnu materiju, kao što su Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu[2], Zakon o zaštiti bezbednosti i zdravlja na radu[3], Zakon o štrajku[4] i Zakon o zaštiti stanovništva  od izloženosti duvanskom dimu[5].

Akti koji nastaju saglasnošću poslodavaca i zaposlenih su kolektivni ugovor i ugovor o radu (a koji moraju biti u saglasnosti sa državnim propisima).

Inspektor rada može izvršiti uvid u opšte i pojedinačne akte, evidenciju u drugu dokumentaciju kao i pregledati poslovni prostor, zgrade, i sl. I poslodavac i zaposleni su dužni da omoguće inspektoru rada da vrši nadzor i izvrši uvid u dokumentaciju, kao i da mu dostave sve informacije neophodne radi obavljanja inspekcijskog nadzora.

Neka od najčešćih kršenja ovih propisa jesu nezaključenje ugovora o radu (tzv. „rad na crno“), nesanitarni uslovi rada, neisplaćivanje zarade, otkaz ugovora o radu u suprotnosti sa zakonskim odredbama, neobezbeđivanje posebne zaštite pojedinih kategorija zaposlenih, itd.

Za više informacija o mogućim propustima: Greške koje vas mogu koštati bogatstva! Saznajte kako izbeći radni spor u Srbiji

Kada se vrši inspekcijski nadzor?

Pre svega, Inspektorat za rad vrši nadzor po službenoj dužnosti – prema redovnom planu inspekcijskog nadzora ili vanredno, kada je to neophodno kako bi se preduzele hitne mere radi otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, i sl.

Nezavisno od toga, prijavu mogu podneti radnici i druga zainteresovana lica. Prijava se podnosi Inspekciji rada, a ne postoji tačno propisan obrazac na kome se podnosi, već se primenjuje slobodna forma (preko email-a, telefonom, odlaskom u prostorije Inspektorata za rad).

Prijava se može podneti i anonimno jer je Inspektorat za rad u obavezi da postupi po svakoj prijavi. Jedina razlika je u tome što, ukoliko je prijava podneta anonimno, podnosilac neće dobiti i informaciju o izvršenom nadzoru i preduzetim merama.

Inspektori po zakonu najavljuju nadzor – ali da li je to u praksi zaista tako?

Zakon o inspekcijskom nadzoru predviđa da inspektor u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećom inspekcijskom nadzoru, najkasnije 3 dana pre početka nadzora (elektronskim putem ili u papirnom obliku).

U istom članu je nabrojano više slučajeva u kojima se nadzor ne najavljuje, kao što su – postojanje opravdane bojazni da bi obaveštenje umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora, zaštita javnog interesa, otklanjanje opasnosti po život ili zdravlje ljudi, i sl.

Međutim, Srbija je potpisnica Konvencije 81 Međunarodne organizacije rada[6] koja se odnosi na rad inspekcije rada i u kojoj, između ostalog, piše da inspektori rada ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba dana i noći u svako preduzeće koje podleže kontroli inspekcije.

U skladu sa tim, a kako je Komitet Međunarodne organizacije rada naložio da Srbija usaglasi svoje propise sa Konvencijom 81, u praksi se samo mali procenat nadzora zaista i najavljuje.

Šta inspekcija može da uradi?

Pre svega, inspektor u postupku inspekcijskog nadzora može privremeno oduzeti dokumentaciju, robu i druge predmete, ako je posebnim zakonom propisano njihovo oduzimanje radi obezbeđenja dokaza u postupku. I kada propisanim zakonom nije propisano privremeno oduzimanje predmeta, inspektor je ovlašćen da ih privremeno oduzme u postupku inspekcijskog nadzora radi obezbeđenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći kasnije izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. O obezbeđenju dokaza po službenoj dužnosti donosi se zaključak.

S druge strane, inspektor nadziranom subjektu može izreći upravnu meru, i to – preventivnu meru, meru za otklanjanje nezakonitosti, posebnu meru naredbe, zabrane ili zaplene ili meru za zaštitu prava trećih lica. Te mere se po pravilu određuju u zapisniku. Ako nadzirani subjekat ne postupi po merama određenim u zapisniku, inspektor će te mere izreći rešenjem.

Ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kažnjiva prema zakonu ili drugom propisu, inspektor nadležnom pravosudnom organu podnosi krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izdaje prekršajni nalog.

Ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost, inspektor preduzima i druge radnje i mere na koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen, npr. iniciranje privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole.

P.S. Imajući u vidu sve moguće propuste, razmislite o angažovanju stručnjaka za radnopravnu materiju koji će vam pomoći da bez grešaka ispunite svoje obaveze predviđene Zakonom.

Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj pravnoj, poreskoj ili poslovnoj temi, slobodno nam pišite na [email protected] u bilo koje vreme ili nam se javite na broj telefona +381113281914 svakog radnog dana od 08:30 do 16:30.

Informacije sadržane u ovom upozorenju su za opšte obrazovanje i znanje naših čitalaca. Nije osmišljen da bude, i ne treba da se koristi kao jedini izvor informacija prilikom analize i rešavanja pravnog problema, i ne treba da bude zamena za pravni savet koji se oslanja na konkretnu činjeničnu analizu. Štaviše, zakoni svake jurisdikcije su različiti i stalno se menjaju. Ove informacije nemaju za cilj stvaranje, a njihovo primanje ne predstavlja odnos advokat-klijent. Ako imate konkretna pitanja u vezi sa određenom činjeničnom situacijom, imate pravo da se konsultujete sa autorima ove publikacije, vašim predstavnikom iz AK STATT ili drugim nadležnim pravnim savetnikom.

[1] “Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje

 [2] “Sl. glasnik RS”, br. 36/2010

 [3] “Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon

 [4] “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 – dr. zakon i 103/2012 – odluka US

 [5] “Sl. glasnik RS”, br. 30/2010

[6] Konvencija Međunarodne organizacije rada, broj 81, o inspekciji rada u industriji i trgovini