(Ne)zakoniti dokazi

Naprednu tehniku i tehnologiju, kao i društvene mreže, pojedinci danas rutinski koriste prilikom obavljanja gotovo svih oblika aktivnosti, kako zakonitih tako i nezakonitih.

U one nezakonite svakako mogu da se ubroje i preteće objave ili poruke upućene određenom pojedincu ili većem broju lica, s tim što ukoliko ovakva komunikacija ugrozi sigurnost onih kojima je upućena ili izazove uznemirenost građana ili druge teške posledice, onda ovo per se može da predstavlja krivično delo za koje se preduzima krivično gonjenje i izriče krivična sankcija.

U tom kontekstu, jedno od pitanja koje se postavlja je da li skrinšot (eng. ‘screenshot’) o sadržini takve komunikacije predstavlja zakonit dokaz ukoliko je dostavljen sudu od strane oštećenog, bez naredbe suda?

Afirmativan odgovor na ovo pitanje je, između ostalih, nedavno u svojoj presudi dao i Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije (VKS).

Naime, po nalaženju VKS, „odštampani tekst poruka upućenih od strane okrivljenog navedenim svedocima (skrin. šotovi) ustvari predstavlja sastavni deo iskaza ovih svedoka, koji su svojim iskazima datim na glavnom pretresu potvrdili autentičnost navedenih poruka, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o nezakonitosti ovih dokaza, ocenjeni neosnovanim“.

Sa druge strane, prilikom ukazivanja na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog (u postupku koji je u potpunosti okončan pomenutom presudom VKS) ukazivao je ranije u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu “da su pobijane pravnosnažne presude isključivo zasnovane na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na „skrin šotovima“ koji se nalaze u spisima predmeta sa datumima […] i sadržini istih”.

Prema stavu odbrane, “„skrin šotovi“ ne mogu biti korišćeni kao dokaz u krivičnom postupku iz razloga jer se ne radi o fotografijama, već isti samo predstavljaju odštampan tekst u crno-beloj boji na papiru A4 formata, a za koji punomoćnik oštećene tvrdi da je snimak ekrana telefona svedoka GG, DD i VV, pri čemu originali istih ne postoje i nije ih sačinila policija na osnovu naredbe suda, već ih je odštampala sama oštećena i predala sudu”.

Međutim, VKS je ovakve navode odbrane iz zahteva za zaštitu zakonitosti ocenio kao neosnovane, i time prihvatio stav Višeg suda i Apelacionog suda u Beogradu da su skrinšotovi (eng. ‘screenshots’)  zakoniti dokazi u konkretnom krivičnom postupku.

U suprotnom, takvi skrinšotovi (eng. ‘screenshots’) bi predstavljali nezakonite dokaze koji ne bi mogli da se koriste u konkretnom krivičnom postupku, te ostaje pitanje da li bi i bez njih presuda u ovom predmetu protiv okrivljenog bila osuđujuća.