Neradni petak: Novi trend koji osvaja svet. Da li je ovako nešto izvodljivo i u Srbiji?

Evropa i svet

U mnogim evropskim zemljama javila se ideja neradnog petka, odnosno radne nedelje sa samo četiri radna dana kao odgovor na sveopštu krizu. Iako je ovakav način raspodele radnog vremena nagovešten još pre šest godina, tada nije bilo zainteresovanih za realizaciju. Velike globalne promene na tržištu rada promenile su percepciju radnog vremena kako zaposlenih tako i poslodavaca. To je rezultiralo uvođenjem neradnog petka širom Evrope i sveta. Ovakav model je prvo započet u Nemačkoj i sam cilj je bio odgovor na krizu i način da se smanji potreba za otpuštanjem kvalitetnih kadrova koji se kasnije teško nadomešćuju.

Danas mnoge evropske zemlje primenjuju ovakav sistem rada i kod većine se pokazao kao izuzetno efikasan. U pojedinim zemljama postoje čak i državne subvencije kako bi se ovakav sistem održao.

Prema globalnoj kampanji „4 Day Week Global“ ovakva raspodela radne nedelje može jednostavno zaživeti naročito u sektorima gde nije neophodno vršiti proizvodnju 5 dana u nizu. Najveća efikasnost se pokazala u sektorima koji se baziraju na pružanju intelektualnih usluga.

 Šta je neradni petak?

Ideja neradnog petka je jednostavna – zaposleni bi radili četiri radna dana u nedelji dok bi bili isto plaćeni i uživali ista prava kao i do sada, ali sa istim obimom posla. Zbog toga se ovaj koncept ponekad naziva modelom “100-80-100”. Zaposlenom će se i dalje isplaćivati 100% plate u zamenu za 80% sati rada, ali sa 100% količine posla koji zaposleni obavlja. To je ujedno i prvo potencijalno rešenje sa kojim može da se započne probni period od 4 nedelje da bi se videlo da li sistem uopšte može u praksi da zaživi.

Ono što je plašilo poslodavce i zaposlene jeste kako da se odjednom pređe na novi sistem rada, ali se i za to našlo nekoliko rešenja.

Varijacije ovog modela rasporeda radnog vremena su brojne, te nailazimo na drugi model pod nazivom „klizni dan“ koji se bazira na tome da jedna grupa zaposlenih ne radi petkom, dok druga grupa ne radi ponedeljkom i onda se mogu rotirati tako da svako ima određeni broj neradnih dana odnosno petak i ponedeljak.

Treći model koji je ujedno i najmanje popularan je decentralizovani model u kojem je skraćeno radno vreme tako da radnici faktički dobijaju neradan dan kada se sabere ukupan broj radnih sati nedeljno.

Iako na prvi pogled deluje da najviše profitiraju zaposleni jer rade manje za istu platu, zapravo najviše koristi od ovakvog sistema ima poslodavac, jer su mu troškovi usled smanjenja broja radnih sati smanjeni i nema potrebe za otpuštanjem kvalitetnih kadrova.

A šta je poenta svega? Cilj ovakve „skraćene“ radne nedelje je da se napravi društvo odmornih ljudi ali pored toga i produktivnih, dok sa druge strane poslodavac i dalje profitira i čak štedi na troškovima.

A šta kažu stručnjaci?

Zaključak do kog se došlo mnogobrojnim istraživanjima koja su sprovedena nakon uvođenja neradnog petka je to da se za 4 radna dana uspešno obavlja svaki posao za koji je ranije bilo potrebno 5 radnih dana, tokom kojih su ljudi odugovlačili svoj posao, usporavajući tempo i samu produktivnost.

Ono što pretežno motiviše zaposlene, jeste to što su imaju više vremena za sebe i svoje porodice, a to dovodi do toga da dolaze na posao zadovoljniji i spremniji da ažurnije obavljaju svoje zadatke, bez povećanog pritiska, stresa i užurbanog tempa (tkz. Work-Life Balance).

Zaposleni su srećni i samim tim se lepše ophode prema drugim kolegama kao i prema svojim klijentima, jer je prema navodima ispitanika „bolje provesti manje vremena na poslu ali fokusirano, nego provoditi više, a zabušavati”.

Šta kažu zaposleni i poslodavci?

Prema istraživanju Forsa, koje je sprovedeno u Nemačkoj koja je pionir ideje neradnog petka, 71 odsto ljudi koji rade u Nemačkoj želeli bi da imaju mogućnost da rade samo četiri dana u nedelji.

Nešto više od tri četvrtine ispitanih reklo je da podržava vladu koja istražuje potencijalno uvođenje četvorodnevne sedmice. Među poslodavcima većina je podržala ovu ideju.

Značajna većina ispitanika (75%) veruje da bi četvorodnevna nedelja bila poželjna za zaposlene, dok većina (59%) smatra da bi to trebalo da bude ostvarivo i za poslodavce.

Skoro polovina poslodavaca (46%) izjavila je da smatra da je „izvodljivo“ isprobavanje četvorodnevne nedelje na svom radnom mestu.

Zaposleni su rekli da su pod manjim stresom, da su manje umorni, da više nemaju sindrom izgaranja kao i da imaju bolji balans između poslovnog i porodičnog života u toku probnog perioda četvorodnevne radne nedelje.

Međutim, da li će takva mera biti sprovedena ili će se razgovarati, tek će se videti. Do sada su to uglavnom manji startapovi koji eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljom.

Potencijalni problemi u praksi

Praksa je pokazala nekoliko spornih stvari na koje treba obratiti pažnju pri implementaciji neradnog petka. Naime, u nekim slučajevima dolazilo je do velikog pritiska na zaposlene četvrtkom da završe svoje radne obaveze. Ovaj problem se potencijalno može rešiti dobrim menadžmentom sa visokom pozornošću kada je u pitanju raspored i organizaciju radnih zadataka. Takođe, ne odgovara svim zaposlenima ova promena, tako da je najbolje da poslodavac u dogovoru sa zaposlenima dođe do idealnog modela za konkretan biznis.

Da li je ovo izvodljivo u Srbiji?

Srpski Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje, “Zakon”), pod radnim vremenom podrazumeva vreme koje je zaposleni dužan da provede na radu u toku određenog vremenskog perioda. Osnovni oblik radnog vremena je „puno radno vreme”, koje iznosi 40 časova nedeljno. Međutim, Zakon omogućava da poslodavac opštim aktom utvrdi puno radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. I jedno i drugo radno vreme jeste puno radno vreme i zaposlenom pripadaju sva prava vezana za puno radno vreme.

Zakon ne daje više detalja o radnom vremenu kraćem od 40 a do 36 časova nedeljno, ali se može reći da je cilj ove regulative da se zaposlenima omogući kraći rad i više odmora, uz ostvarivanje istih prava (zarada, odmor i ostala prava iz radnog odnosa) kao da rade 40 časova nedeljno, jer se u oba slučaja radi o punom radnom vremenu. Znači da uvođenjem ovakvog rada poslodavac očekuje da zaposleni za kraće radno vreme ostvare isti rad kao i do sada, da zadrže ili povećaju produktivnost, a da ukupni efekti rada ostanu na nivou 40-časovnog radnog vremena. Dakle ciljevi su isti kao i kod neradnog petka. Očigledno da uvođenje kraćeg radnog vremena od punog treba da znači zadržavanje istog obima proizvodnje odnosno poslovanja, ili i njegovo povećanje, zbog čega je potrebno da zaposleni rade intenzivnije i produktivnije, za šta će dobiti iste ili veće zarade od dosadašnjih, uz kraći rad i duži odmor između dva radna dana. Na osnovu predviđene mogućnosti uvođenja kraćeg radnog vremena opštim aktom, odluku o tome treba da donese nadležni organ poslodavca – odbor direktora, nadzorni odbor ili direktor tamo gde ovi kolektivni organi ne postoje.

Sa druge strane, da bismo govorili o neradnom petku u svom punom obimu, ulazimo u domen nepunog radnog vremena. Naime, u tom slučaju radno vreme bi iznosilo 32 sata nedeljno što je manje od propisanog punog vremena. Naš Zakon radno vreme kraće od punog reguliše kao nepuno radno vreme i predviđa srazmerno manja prava zaposlenog u odnosu na zaposlene koji rade puno radno vreme. Prema tome, zaposleni sa nepunim radim vremenom u principu ima ista prava iz radnog odnosa kao i zaposleni sa punim radnim vremenom, ali kako zaposleni sa nepunim radnim vremenom radi manje, on zbog tog manjeg obima rada ostvaruje i manji obim prava iz radnog odnosa. Međutim, poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu može da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih Zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena Zakonom. Prema tome, nije zabranjeno da poslodavac svojim opštim aktom uredi i nepuno radno vreme za svoje zaposlene sa punim obimom prava, ukoliko to ne bi dovelo do diskriminacije, tačnije ukoliko bi to važilo za sve zaposlene kod poslodavca.

Umesto zaključka

Sve u svemu, čini se da koncept neradnog petka polako ali sigurno postaje sve više zastupljen širom sveta, ali da li će vlade i ostalih zemalja definitivno usvojiti tu ideju ostaje da se vidi.

Za kraj citiraćemo jednog poslodavca sa Novog Zelanda, koji je uveo neradni petak u svoju kompaniju: „Naš cilj je da merimo učinak na osnovu rezultata, a ne vremena. Verujemo da su stari načini rada zastareli i više ne odgovaraju svrsi.“.