Narodna skupština Republike Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini

Narodna Skupština Republike Srbije donela je 22. jula 2019. godine Zakon o izmeni i dopuni zakona o elektronskoj trgovini („Zakon“), objavljen u Službenom glasniku broj 52/2019, dana 22. jula 2019. godine. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, 30. jula 2019. godine.

Zakonom je pre svega izvršeno preciziranje pojedinih formulacija teksta zakona, koje su usklađene sa formulacijama iz Direktive o elektronskoj trgovini (“Direktiva”). Precizirani su termini koji su tokom primene mogli da stvore određene nejasnoće, od čega je svakako najznačajnija izmena definicije pružaoca usluga informacionog društva, koja proširuje mogućnosti ko može biti pružalac usluga informacionog društva. Definicija potrošača sada je usklađena sa definicijom sadržanom u Zakonu o trgovini, dok je definicija komercijalne poruke dopunjena u skladu sa relevantnom odredbom direktive. Zakonu je takođe dodat novi član kojim se reguliše sloboda prekograničnog pružanja usluga i uslovi pod kojima se ona može ograničiti, s tim da će primena ovog člana sačekati pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. U skladu sa Direktivom dopunjena je odredba o komercijalnim porukama, te je pružalac usluga dužan da redovno proverava i prihvata opoziv pristanka lica koje ne želi da prima komercijalnu poruku. Zakon sada predviđa izuzetke kod zaključivanja ugovora u elektronskoj formi te navodi da se u elektronskoj formi ne mogu zaključiti ugovori ukoliko je to posebnim zakonom zabranjeno, odnosno ugovori za čiju je punovažnost propisana obaveza solemnizacije. Izmene takođe predviđaju obavezu pružaoca usluga informacionog društva koje prenosi elektronske poruke predate od strane korisnika da najmanje 30 dana nakon prestanka pružanja usluga čuva podatke o korisniku, a naročito IP adresu korisnika. Zakon uvodi novine i u pogledu nadzora nad njegovom primenom, s tim da će se sa primenom pojedinih delova ove odredbe otpočeti nakon pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Izmena Zakona izvršena je kao nastavak procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, odnosno sa Direktivom Evropske unije. Iako je postojeći zakon većim delom preneo rešenja Direktive, pojavila se potreba za preciznijim regulisanje pojedinih normi, njihovim uklapanjem u tržišni i pravni okvir Republike Srbije, kao i za daljom harmonizacijom sa samom Direktivom. Osnovni cilj zakona svakako jeste uređenje tržišta usluga, a naročito usluga informacionog društva kao sve značajnijeg segmenta privrede Republike Srbije.