Pokretanje postupka

Postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova („Agencija“) pokreće se predlogom za pokretanje postupka („Predlog“), u kome se navode podaci o predlagaču, podaci o drugoj strani u postupku i predmet spora, a dostavlja se Agenciji, lično, putem pošte ili elektronskom poštom. Osim Predloga, strane u sporu su dužne da dostave i raspoloživu dokumentaciju koja se odnosi na predmet spora i imena svedoka, ako ih ima. Predviđeno je da stranke mogu zajednički da podnesu Predlog, ali ukoliko to nije slučaj, dalji postupak se nastavlja tako što po dobijanju Predloga, Agencija isti prosleđuje uz prateće pismo i dokumentaciju, drugoj strani, koja se o Predlogu izjašnjava u roku od pet radnih dana. Ako druga strana prihvati Predlog, direktor Agencije donosi rešenje o određivanju miritelja, odnosno arbitra. Strane u postupku imaju mogućnost izbora miritelja i arbitra iz Imenika miritelja i arbitara, a ukoliko ne postoji saglasnost oko izbora, određuje ga direktor Agencije. Ako druga strana u postupku odbije Predlog ili ne odgovori u zakonskom roku, postupak se obustavlja zaključkom o obustavi postupka.

 

Individualni radni sporovi – Metod arbitraže

Individualnim radnim sporom („Individualni spor“), smatra se spor povodom:

• otkaza ugovora o radu;
• radnog vremena;
• ostvarivanja prava na godišnji odmor;
• isplate zarade/plate, naknade zarade/plate i minimalne zarade;
• isplate naknade troškova za ishranu u toku rada, za dolazak i odlazak sa rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge naknade troškova;
• isplate otpremnine pri odlasku u penziju, jubilarne nagrade i drugih primanja u skladu sa zakonom;
• diskriminacije i zlostavljanja na radu.

Individualni sporovi su najbrojniji, a rešavaju se metodom arbitraže. Arbitraža je postupak u kome arbitar rešava o predmetu Individualnog spora između strana – zaposlenog i poslodavca.

Tu arbitar koji je pravnik sa položenim pravosudnim ispitom organizuje kvazi suđenje i kroz taj postupak dolazi do arbitražnog rešenja koje ima snagu sudske presude – pravosnažno je, izvršno je i u suštini je utemeljeno na istim činjenicama kao i sudska presuda i potpuno zamenjuje sudsku presudu. Na ovo rešenje ne postoji mogućnost žalbe i ono obavezuje strane u postupku i može se prinudno izvršiti. Kad se postupak okonča rešenjem arbitra, strane u postupku nemaju pravo vođenja sudskog spora po istom osnovu, a nezadovoljna strana ima pravo na tužbu za poništaj domaće arbitražne odluke.

 

Kolektivni radni sporovi – Metod mirenja

Kolektivnim radnim sporom („Kolektivni spor“), smatra se spor povodom:

• zaključivanja, izmena i/ili dopuna kolektivnog ugovora;
• primene kolektivnog ugovora u celini ili njegovih pojedinih odredaba;
• primene opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavca i sindikata;
• ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje i ostvarivanje prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca;
• štrajka;
• ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju;
• utvrđivanja minimuma procesa rada.

Mirenje je postupak u kome miritelj pruža pomoć stranama u Kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora ili u kome miritelj stranama u Kolektivnom sporu daje preporuku o načinu rešavanja spora.

Stranom u Kolektivnom sporu smatraju se poslodavac, sindikat, ovlašćeni predstavnik zaposlenih, zaposleni, štrajkački odbor, osnivač za javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće, društva kapitala i javne službe čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

U kolektivnim radnim sporovima posreduje miritelj, nezavisni ekspert koji nastoji da strane u sporu postignu dogovora. Ukoliko se postigne sporazum oko predmeta spora, odbor za mirenje – koji čine strane u postupku i miritelj, usvaja preporuku o rešenju spora. Ukoliko odbor ne donese preporuku u zakonskom roku od dana zaključenja rasprave, miritelj može na zahtev jedne od strana u sporu da predloži preporuku. Treba napomenuti da preporuka nije obavezujuća za strane, ali predstavlja osnov za zaključenje sporazuma o rešenju spora. Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje osnov za zaključivanje, izmene i/ili dopune kolektivnog ugovora, a u suprotnom ima snagu izvršne isprave.

Jedini izuzetak od dobrovoljnog pokretanja postupka je kolektivni radni spor u delatnostima od opšteg interesa, na koje se primenjuje minimum procesa rada u skladu sa zakonom koji reguliše obustavu rada (štrajk). Strane su dužne da pristupe mirnom rešavanju Kolektivnog spora, te da podnesu predlog, u roku od tri radna dana od dana nastanka spora. Ako strane u sporu ne podnesu predlog, direktor Agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak mirenja i određuje miritelja iz Imenika.

 

Miritelji i arbitri

Miritelji i arbitri su nezavisni stručnjaci koji nisu državni službenici i koji nisu u radnom odnosu u Agenciji. To su eksperti koji su na listi koju Agencija vodi i bira ih Socijalno-ekonomski savet, Komisija koju čine predstavnici Ministarstva rada, odnosno predstavnici Vlade, zatim predstavnici sindikata koji su reprezentativni u Srbiji i predstavnici Unije poslodavaca – oni biraju nezavisne eksperte, to su najčešće profesori radnog prava, advokati, stručnjaci iz različitih oblasti, bivše sudije. Oni su nezavisni u svom radu, rukovode se etičkim načelima, koja su predviđena kodeksom postupanja miritelja i arbitara, i rade u jednom postupku gde utvrđuju činjenice, primenjuju pravo, te dolaze do odluke.

 

Sudska kontrola arbitražnih odluka

Arbitražno rešavanje sporova se zasniva na sporazumu stranaka, međutim, stranke arbitražnog postupka imaju pravo na pravno sredstvo protiv arbitražne odluke u obimu i na način utvrđen zakonom. U smislu Zakona o arbitraži (“Sl. glasnik RS”, br. 46/06), kad je u pitanju domaća arbitražna odluka, to pravno sredstvo je tužba za poništaj arbitražne odluke pred državnim sudom, koji sprovodi naknadnu i ograničenu kontrolu arbitražne odluke. Postupak sudske kontrole pokreće se tužbom za poništaj pravnosnažne domaće arbitražne odluke u roku, iz razloga i na način propisanih zakonom.

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, već samo propisuje da je rešenje pravnosnažno i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, iz navedenog pravila proizlazi da nema dvostepenog odlučivanja u arbitražnom postupku pred Agencijom, međutim, to ne znači da je isključeno pravo na sudsku zaštitu. Naime, pravo na pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu je ustavno pravo zagarantovano čl. 36. Ustava RS, a stavom da se ne može tražiti sudska zaštita povodom arbitražne odluke Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, strankama iz tog postupka se neosnovano uskraćuje to pravo.