Kratak Pravni Osvrt na Medijske Sporove u Srbiji

Povreda pretpostavke nevinosti i drugih prava okrivljenog od strane medija

Pravo okrivljenog da se smatra nevinim, dok se njegova krivica ne dokaže pravosnažnom sudskom odlukom propisano je u najvažnijim međunarodnim i domaćim dokumentima.

 

Ono obuhvata i zahtev za poštovanjem ove prezumpcije od strane državnih i drugih organa i organizacija, sredstava javnog obaveštavanja, udruženja i javnih ličnost, koji svojim izjava mogu da povrede ovo pravo okrivljenog.

 

Međutim, pravo na informisanje javnosti i sloboda medija predstavljaju važne tekovine demokratskog društva.

 

Pravo građana na javno informisanje propisuje Ustav Republike Srbije (“Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) u čl. 51, a ono je posebno regulisano i Zakonom o javnom informisanju i medijima (“Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenje, „Zakon“).

 

Zakon u članu 15. stav 1. tačka 1. propisuje između ostalog da javni ineres u oblasti javnog informisanja obuhvata pre svega istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije.

 

Pretpostavku nevinosti mediji najčešće krše objavljivanjem teških kvalifikacija na račun okrivljenih osoba čija krivica još nije dokazana. Takođe, dešava se i da mediji bez ikakvih osnova izmisle nečiju krivicu.

 

Kontinuirano kršenje pretpostavke nevinosti okrivljenog stvara opravdanu bojazan da će biti povređeno njegovo pravo na pravično suđenje. Sve iz razloga što mediji u javnosti stvaraju ubeđenje o krivici okrivljenog, pa se postavlja pitanje da li će postupajuće sudije u krivičnom postupku uspeti da odole pritisku javnosti i donesu valjanu presudu.

 

Pored povrede pretpostavke nevinosti, mediji vrše povredu prava na privatnost ličnog zapisa koje je predviđeno članom 80. Zakona, tako što objavljuju fotografije na kojima je okrivljeni prepoznatljiv, a da nisu ispunjeni posebni uslovi iz člana 82. Zakona.

 

Dalje, prema članu 79. Zakona objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

 

Neistinitim i nepotpunim navodima objavljenim od strane medija povređuju se prava koja se odnose na dostojansto ličnosti iz gorenavedeng člana. Na taj način okrivljenom se prouzrokuje nematerijalna šteta u vidu pretrpljenog duševnog bola.

 

Imajuči u vidu sve napred navedeno, neophodno je da se ojačaju mehanizmi kojima će se sprečiti curenje podataka o istrazi i o toku krivičnog postupka. To bi, bez sumnje, uticalo i na kvalitet izveštavanja medija o policijskim akcijama i  sudskim postupcima.

 

Kada izveštavaju o krivičnim delima, o radu policijskih i pravosudnih organa mediji su dužni da  vode računa da javnost dobije sve relevantne informacije, ali da pri tom budu zaštićena osnovna ljudska prava, među kojima su i pravo na pravično suđenje i na zaštitu pretpostavke nevinosti.