Kratak Pravni Osvrt na Medijske Sporove u Srbiji

Povreda pretpostavke nevinosti i drugih prava okrivljenog od strane medija

Pravo okrivljenog da se smatra nevinim, dok se njegova krivica ne dokaže pravosnažnom sudskom odlukom propisano je u najvažnijim međunarodnim i domaćim dokumentima.

 

Ono obuhvata i zahtev za poštovanjem ove prezumpcije od strane državnih i drugih organa i organizacija, sredstava javnog obaveštavanja, udruženja i javnih ličnost, koji svojim izjava mogu da povrede ovo pravo okrivljenog.

 

Međutim, pravo na informisanje javnosti i sloboda medija predstavljaju važne tekovine demokratskog društva.

 

Pravo građana na javno informisanje propisuje Ustav Republike Srbije (“Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) u čl. 51, a ono je posebno regulisano i Zakonom o javnom informisanju i medijima (“Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenje, „Zakon“).

 

Zakon u članu 15. stav 1. tačka 1. propisuje između ostalog da javni ineres u oblasti javnog informisanja obuhvata pre svega istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije.

 

Pretpostavku nevinosti mediji najčešće krše objavljivanjem teških kvalifikacija na račun okrivljenih osoba čija krivica još nije dokazana. Takođe, dešava se i da mediji bez ikakvih osnova izmisle nečiju krivicu.

 

Kontinuirano kršenje pretpostavke nevinosti okrivljenog stvara opravdanu bojazan da će biti povređeno njegovo pravo na pravično suđenje. Sve iz razloga što mediji u javnosti stvaraju ubeđenje o krivici okrivljenog, pa se postavlja pitanje da li će postupajuće sudije u krivičnom postupku uspeti da odole pritisku javnosti i donesu valjanu presudu.

 

Pored povrede pretpostavke nevinosti, mediji vrše povredu prava na privatnost ličnog zapisa koje je predviđeno članom 80. Zakona, tako što objavljuju fotografije na kojima je okrivljeni prepoznatljiv, a da nisu ispunjeni posebni uslovi iz člana 82. Zakona.

 

Dalje, prema članu 79. Zakona objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

 

Neistinitim i nepotpunim navodima objavljenim od strane medija povređuju se prava koja se odnose na dostojansto ličnosti iz gorenavedeng člana. Na taj način okrivljenom se prouzrokuje nematerijalna šteta u vidu pretrpljenog duševnog bola.

 

Imajuči u vidu sve napred navedeno, neophodno je da se ojačaju mehanizmi kojima će se sprečiti curenje podataka o istrazi i o toku krivičnog postupka. To bi, bez sumnje, uticalo i na kvalitet izveštavanja medija o policijskim akcijama i  sudskim postupcima.

 

Kada izveštavaju o krivičnim delima, o radu policijskih i pravosudnih organa mediji su dužni da  vode računa da javnost dobije sve relevantne informacije, ali da pri tom budu zaštićena osnovna ljudska prava, među kojima su i pravo na pravično suđenje i na zaštitu pretpostavke nevinosti.

    Da li ste spremni da ostvarite svoje ciljeve? Možete nas odmah kontaktirati.

    Popunite kratak formular za brzi kontakt ispod. Ubrzo nakon toga ćemoVas obavestiti šta treba dalje preduzeti. Eto toliko je sve jednostavno.

    Slanjem Vaših kontakt informacija, slažete se da Vas možemo kontaktirati telefonom (uključujući i tekst) i putem email-a u skladu sa našim Uslovima i Politikom privatnosti.

    Poziv Poruka