Likvidacija firme u Srbiji

 

Dobrovoljna likvidacija privrednog društva

Pojam i pokretanje postupka

Likvidacija privrednog društva je oblik prestanka postojanja privrednog društva i može se sprovesti kada je društvo solventno, tj. kada ima dovoljno imovine da namiri sve svoje obaveze. Na postupak likvidacije se primenjuju Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019) i Zakon o postupku registracije u agenciji za privredne registre (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011, 83/2014 i 31/2019). Razlikujemo dobrovoljnu i prinudnu likvidaciju.

Dobrovoljna likvidacija društva se pokreće jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, odlukom skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću ili odlukom skupštine akcionara. Likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije. Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i sadrži naročito poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja, adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte na koju poverioci dostavljaju prijave potraživanja, upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa. Ako društvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije promeni adresu sedišta ili adresu za prijem pošte, rok od 90 dana ponovo počinje da teče od dana registracije te promene, a sve do tada prispele prijave potraživanja se smatraju uredno podnetim. Postavlja se pitanje: „Da li su poverioci likvidacionog dužnika prekludirani u pravu na naplatu svog potraživanja, ako nisu podneli prijavu u zakonskom roku, ukoliko oglas kojim se pozivaju poverioci nije sadržao i upozorenje o prekluziji?“

„Likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji, prema članu 526. Zakona o privrednim društvima. Oglas o pokretanju likvidacije iz ovog člana objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i sadrži naročito poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja i upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana, ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa, u skladu sa članom 533. stav 1. ovog zakona.

Zato, ukoliko oglas o pokretanju likvidacije nije sadržao zakonom propisano upozorenje o prekluziji, poverioci likvidacionog dužnika neće biti prekludirani u pravu na naplatu svog potraživanja, i u slučaju da prijavu nisu podneli u zakonom predviđenom roku.“

(Odgovori na pitanja privrednih sudova, utvrđeni na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda, održanoj 26. 11. 2014. i 27. 11. 2014)

 

Važne posledice pokretanja postupka likvidacije

  • Cilj privrednog društva više nije obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti, već likvidacija imovine privrednog društva i podela likvidacionog ostatka;
  • Uz poslovno ime privrednog društva dodaje se oznaka „u likvidaciji”;
  • Danom donošenja odluke o pokretanju postupka likvidacije prestaju zastupnička prava svim zastupnicima društva i ta prava prelaze na imenovanog likvidacionog upravnika;
  • Za vreme likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre isplate potraživanja poverilaca;
  • Postupak likvidacije ne utiče na mogućnost određivanja i sprovođenja izvršenja protiv društva u likvidaciji ni vođenja drugih postupaka protiv ili u korist društva u likvidaciji, niti na mogućnost pokretanja postupka stečaja;
  • Potraživanja koja poverioci ne prijave u zakonom propisanom roku biće prekludirana, osim ako se radi o potraživanjima utvrđenim izvršnom ispravom, kada ne postoji obaveza prijave potraživanja, već se ista smatraju prijavljenim.

 

Likvidacioni upravnik

Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva. Likvidacioni upravnik može preduzimati sledeće aktivnosti:

  • vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije;
  • preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja;
  • vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.

U odluci o pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika, čime svim zastupnicima prestaju prava zastupanja društva. Ako društvo ne imenuje likvidacionog upravnika na ovaj način, svi zakonski zastupnici društva postaju likvidacioni upravnici. Društvo može imati više likvidacionih upravnika. Ako društvo ima više likvidacionih upravnika, oni zastupaju društvo zajedno, ako odlukom kojom su imenovani nije drugačije određeno. Imenovanje, razrešenje i ostavka likvidacionog upravnika registruju se u skladu sa zakonom. Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknade troškovi koje je imao u sprovođenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Naknadu za rad i visinu troškova sprovođenja likvidacije određuju ortaci, komanditori, odnosno skupština, a u slučaju spora ili kada to društvo ne odredi, likvidacioni upravnik može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku odredi iznos naknade za rad i nadoknade troškova.

 

Obaveštavanje poverilaca i prijavljivanje potraživanja

Likvidacioni upravnik je, pored objavljivanja javnog obaveštenja o pokretanju postupka likvidacije, dužan da poznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana od početka likvidacije društva. Obaveštenje sadrži naročito:

  • podatak o danu objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije;
  • adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte na koju poverilac dostavlja prijavu potraživanja;
  • upozorenje da će potraživanje poverioca biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije.

Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. U roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja društvo ima pravo da ospori potraživanje poverioca i da ga u istom roku o tome obavesti uz obrazloženje. Ako poverilac čije je potraživanje osporeno ne pokrene postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju potraživanja i u istom roku o tome pisanim putem obavesti društvo, to potraživanje se smatra prekludiranim. Ako je do trenutka prijema obaveštenja o osporavanju potraživanja poverilac protiv društva već pokrenuo postupak o tom potraživanju pred nadležnim sudom, poverilac nije dužan da pokreće novi postupak po prijemu obaveštenja o osporavanju potraživanja. Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije, dok poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim potraživanjem protiv društva počne da teče parnica do početka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a njihova potraživanja se smatraju prijavljenim.

 

Dokumenta u postupku likvidacije

I faza – Pre namirenja poverilaca:

Početni likvidacioni bilans – likvidacioni upravnik je dužan da sastavi u roku od 30 dana od dana početka likvidacije vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, te da ga u istom roku podnese na usvajanje ortacima, komplementarima ili skupštini društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva. Odluka o usvajanju početnog likvidacionog bilansa mora da se donese najkasnije u roku od 30 dana od njegovog podnošenja. Usvojen početni likvidacioni bilans registruje se u skladu sa propisima o registraciji. Početni likvidacioni bilans se sastavlja sa ciljem da se prikaže imovinski položaj privrednog društva koje se nalazi u likvidaciji. On takođe omogućava poveriocima da sagledaju mogućnost namirenja svog potraživanja iz imovine društva, te da im pokaže da je likvidacija izvesna i da njihova prava nisu ugrožena;

Početni likvidacioni izveštaj – koji sadrži: listu prijavljenih potraživanja, listu priznatih potraživanja, listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja, podatak da je imovina društva dovoljna za namirenje svih poverilaca, neophodne radnje za sprovođenje postupka likvidacije, vreme predviđeno za završetak likvidacije i druge činjenice koje su od značaj za sprovođenje postupka likvidacije. Početni likvidacioni izveštaj likvidacioni upravnik je dužan da sastavi najranije 90, a najkasnije 150 dana od početka likvidacije i u istom roku da ga podnese na usvajanje ortacima, komplementarima ili skupštini društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva, koji su dužni da odluku o usvajanju istog donesu u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje. Usvojen početni likvidacioni izveštaj registruje se u skladu sa propisima o registraciji. Nedostavljanje usvojenog početnog likvidacionog bilansa ili početnog likvidacionog izveštaja na registraciju onemogućava dalje sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije i predstavlja osnov za pokretanje prinudne likvidacije po službenoj dužnosti od strane Agencije za privredne registre;

Godišnji likvidacioni izveštaj – godišnji likvidacioni izveštaj društva je finansijski izveštaj koji likvidacioni upravnik podnosi ako se postupak likvidacije ne završi do kraja poslovne godine. Likvidacioni upravnik navodi svoje obavljene radnje, sa navođenjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije završena. Godišnji likvidacioni izveštaj podnosi se na usvajanje ortacima, komplementarima ili skupštini društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva najkasnije 6 meseci po isteku svake poslovne godine i registruje se kod Agencije za privredne registre.

 

Pokretanje postupka stečaja zbog prezaduženosti

Ako se iz početnog likvidacionog bilansa ili početnog likvidacionog izveštaja utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog likvidacionog bilansa, odnosno početnog likvidacionog izveštaja. U tom slučaju, likvidacioni upravnik ne može namirivati potraživanja poverilaca, osim potraživanja nastalih iz tekućeg poslovanja društva do dana pokretanja stečajnog postupka.

 

II Faza – Nakon namirenja poverilaca:

Završni likvidacioni bilans – likvidacioni upravnik sastavlja i registruje završni likvidacioni bilans u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija;

Izveštaj o sprovedenoj likvidaciji – likvidacioni upravnik sastavlja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji nakon sprovedenog postupka likvidacije;

Pismena izjava – likvidacioni upravnik potvrđuje u pismenoj izjavi da je uputio obaveštenje poznatim poveriocima, da su svi poverioci u potpunosti namireni, te da se protiv društva ne vode drugi postupci;

Predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva – likvidacioni upravnik sastavlja predlog ove odluke nakon izmirenja svih obaveza društva.

Društvo usvaja pobrojane dokumente odlukom o okončanju likvidacije i to jednoglasno od strane svih ortaka, odnosno komplementara, u društvu sa ograničenom odgovornošću od strane skupštine – dvotrećinskom većinom ukupnog broja glasova svih članova, a u akcionarskom društvu – od strane skupštine, običnom većinom glasova prisutnih akcionara.

Odluka o obustavi likvidacije – S obzirom na to da se radi o dobrovoljnoj likvidaciji, u toku njenog sprovođenja društvo može da donese odluku o obustavi likvidacije i da nastavi sa poslovanjem, a takođe je moguća obustava likvidacije zbog pokretanja postupka stečaja zbog prezaduženosti. Odluka o obustavi likvidacije može se doneti samo u slučaju da je društvo namirilo u potpunosti sve poverioce, nezavisno od toga da li su tim poveriocima potraživanja osporena ili priznata, pod uslovom da nije otkazalo ugovor o radu bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije niti otpočelo sa isplatama članovima društva. Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je imenovanje zakonskog zastupnika društva i izjava likvidacionog upravnika da su svi poverioci namireni u potpunosti i da društvo nije otpočelo sa isplatama članovima društva. Odluka o obustavi likvidacije registruje se u skladu sa zakonom o registraciji. U slučaju obustave likvidacije, potraživanja poverilaca koji nisu prijavili svoja potraživanja i poverilaca čija su potraživanja osporena, a nisu u roku pokrenuli postupak pred nadležnim sudom, neće se smatrati prekludiranim.

 

Raspodela likvidacionog ostatka

Imovina društva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja svih obaveza društva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka društva.

Ako osnivačkim aktom, odnosno statutom ili jednoglasnom odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine nije drugačije određeno, raspodela se vrši na sledeći način:

  • ortacima, komplementarima i komanditorima i članovima društva s ograničenom odgovornošću srazmerno njihovim udelima u društvu;
  • akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta u odnosu na likvidacioni ostatak, a nakon njihove isplate akcionarima sa običnim akcijama srazmerno učešću njihovih akcija u ukupnom broju običnih akcija u društvu.

Komanditori, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari koji su u likvidaciji savesno primili isplate dužni su da vrate primljeno ako je to potrebno za namirenje poverilaca društva. U slučaju spora između članova društva u vezi raspodele likvidacionog ostatka, likvidacioni upravnik odlaže tu raspodelu do pravnosnažnog okončanja spora. Ukoliko je likvidacioni ostatak iznad vrednosti uloženog kapitala, koji se utvrđuje u skladu sa zakonom koji uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica, postoji poreska obaveza plaćanja poreza na prihod od kapitala. Stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 15%.

 

Okončanje likvidacije

Likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije. Po okončanju likvidacije društvo se briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji, a u slučaju akcionarskog društva brisanje se vrši nakon podnošenja zahteva Centralnom registru za ispis finansijskih instrumenata iz registra.

Ako ortaci, komplementari, odnosno skupština ne donesu odluku o usvajanju dokumenata iz faze II u roku od 60 dana od dana podnošenja tih dokumenata na usvajanje od strane likvidacionog upravnika, tu odluku može zameniti pisana izjava likvidacionog upravnika o neusvajanju tih dokumenata.

Poslovne knjige i dokumenta društva koja su brisana usled okončanja likvidacije čuvaju se tako da budu dostupni na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica koje mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje, registruju se u skladu sa zakonom.

 

Odgovornost za štetu

Likvidacioni upravnik odgovara za štetu koju pričini u vršenju svoje dužnosti članovima društva i poveriocima društva. Potraživanje zastareva u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra. Ortaci i komplementari odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata. Komanditori, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva odgovaraju solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka. Potraživanja poverilaca zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.