Kratak vodič

Kako osnovati medicinsku ustanovu u Srbiji?

U Srbiji je sve veći broj privatnih medicinskih ustanova, kako specijalizovanih ordinacija, tako i specijalističkih klinika, opštih bolnica i privatnih domova zdravlja. Razlozi za to su različiti, ali svakako jedan od njih jeste posledica globalizacije i  trendova koji već više decenija postoji u zapadnoevropskim zemljama, što je mogućnost izbora načina lečenja i ne oslanjanje isključivo na državni zdravstveni sistem. Donošenjem novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. Glasnik RS“, br. 25/2019) („Zakon“) zakonodavac je ovu oblast ne samo unapredio već je postigao i veći stepen harmonizacije sa pravom EU što je u kontekstu iščekivanja ulaska Srbije u Evropsku uniju takođe značajno.

Ukoliko budete želeli da osnujete zdravstveno ustanovu u Srbiji ono što je za početak važno znati  jeste da se ova oblast pored Zakona bliže uređuje Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe (Sl. Glasnik RS“ br. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012 – dr. Pravilnik, 119/2012 – dr. Pravilnik, 22/2013 i 16/2018) („Pravilnik“). Dok Zakon na opšti način uređuje ovu oblast, te u tom smislu kategorizuje zdravstvene ustanove i propisuje da mogu biti osnovane i sredstvima u privatnoj svojini, Pravilnik propisuje bliže uslove za njihovo osnivanje, u pogledu prostora, opreme, kadra, ali i lekova i medicinskih sredstava.

Osnivač zdravstvene ustanove može biti kako fizičko tako i pravno lice. Ukoliko želite da zdravstvenu ustanovu pak osnujete kao pravno lice, što je u praksi često slučaj, vaš prvi korak biće osnivanje privrednog društva.

Nakon osnivanja privrednog društva koje će biti osnivač zdravstvene ustanove potrebno je prikupiti i sastaviti svu neophodnu dokumentaciju kao bi se pokrenuo postupak pred zdravstvenom inspekcijom od koje se pribavlja Rešenje za obavljanje zdravstvene delatnosti, neophodno za registrovanje zdravstvene ustanove. Pre svega neophodno je sastaviti Akt o osnivanju, i ono što je karakteristično za Akt o osnivanju zdravstvene ustanove u odnosu na osnivački akt privrednog društva jeste da se njime uređuju i međusobna prava i obaveze osnivača u pogledu obavljanja delatnosti zbog koje se zdravstvena ustanova osniva, a takođe je potrebno odrediti i rok u kojem će se doneti statut, imenovati direktora i organe upravljanja. Nakon toga potrebno je prikupiti dokumentaciju vezanu za prostor, stručni kadar i neophodnu opremu. U ovom trenutku važno je konsultovati Pravilnik jer u njemu detaljno navedeno za koju ustanovu je potrebno obezbediti kakav i koliki prostor, broj i obrazovanje stručnog kadra, a pored toga je taksativno navedena potrebna oprema da bi se zdravstvenoj ustanovi dozvolilo obavljanje delatnosti. U ovom delu postupka važno je dostaviti i skicu prostora u kojoj će se delatnost obavljati. Pravni osnov za obavljanje delatnosti u prostoru je takođe značajan, tako da će biti neophodno dostaviti i ugovor o kupoprodaji, ili ugovor i zakupu prostora npr.

U ovoj fazi postupka zdravstvena inspekcija procenjuje ispunjenost uslova za osnivanje zdravstvene ustanove, propisane Zakonom i Pravilnikom. Za dobijanje Rešenja, koje predstavlja jedan od preduslova za početak postupka registracije zdravstvene ustanove, zdravstvenoj komisiji pored toga što je potrebno predati gore navedenu dokumentaciju potrebno je i platiti taksu, koja se razlikuje u zavisnosti od toga o osnivanju koje zdravstvene ustanove je reč.

Zdravstvena inspekcija će Rešenje doneti u roku od 30 dana, a nakon dobijanja Rešenja može se nastaviti sa postupkom osnivanja zdravstvene ustanove. Sledeći korak jeste registracija zdravstvene ustanove kod nadležnog organa.

Ovde je važno napomenuti da je jedna od značajnijih novina koju je Zakon uneo nadležnost Agencije za privredne registre („Agencija“) za registrovanje zdravstvenih ustanova. Pored postupka registracije Agencija će biti nadležna za vođenje registra zdravstvenih ustanova. Na ovaj način je postupak registracije poveren organu koji je osnovan radi registracije privrednih subjekata, što će postupak registracije olakšati i skratiti. Sa primenom ovih odredbi Zakona otpočeće se najranije 18 meseci od dana njegovog donošenja, dok je Agenciji ostavljeno, takođe, 18 meseci za uspostavljanje Registra zdravstvenih ustanova.

Za sada se, međutim, postupak registracije i dalje obavlja pred nadležnim Privrednim sudom, te se zdravstvena ustanova upisuje u sudski registar. Zahtev za registraciju zdravstvene ustanove mora se podneti u roku od 15 dana od dana dobijanja Rešenja za obavljanje zdravstvene delatnosti. Pored Rešenja zdravstvene inspekcije Privrednom sudu se ponovo podnosi Akt o osnivanju, ali je u ovoj fazi postupka neophodno sastaviti i Statut zdravstvene ustanove pošto je Statut neophodan za njenu registraciju. Pored toga potrebno je pribaviti i potvrdu banke o uplati osnivačkog kapitala, a uz to dostaviti i OP obrazac direktora, očitanu ličnu kartu direktora, kao i pravni osnov korišćenja sedišta zdravstvene ustanove i dva primerka oglasa. Odluku o registraciji Privredni sud donosi u roku od 30 dana.

Još jedna od značajnih novina Zakona jeste da je zakonodavac predvideo da direktor može biti i lice koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih, ekonomskih, odnosno organizacionih nauka. Ovim je zakonodavac prepoznao potrebu da na čelu zdravstvene ustanove bude lice sa dobrim organizacionim i menadžerskim sposobnostima, sa mogućnošću da doprinese da zdravstvena ustanova napreduje ne samo u medicinskom smislu.

Nove odredbe Zakona u pogledu organa nadležnog za registrovanje zdravstvene ustanove učinile su da se postupak registracije pojednostavi, ali i skrati, jer Agencije odluke donosi u roku od 5 radnih dana. Iz dosadašnjeg iskustva rada Agencije lista dokumentacija za registraciju, kao i uputstva za postupak registracije biće lako dostupni na sajtu Agencije, čime se postupak osnivačima znatno olakšava. Što se tiče samog zakonodavnog okvira odredbe Zakona su veoma jasne i nedvosmislene, dok je sam Pravilnik na adekvatan način detaljno regulisao pravila za zdravstvene ustanove. Od velikog značaja je, takođe, i činjenica da propisana pravila važe kako za zdravstvene ustanove u javnoj svojini, tako i za zdravstvene ustanove u privatnoj svojini, čime je zakonodavac izbegao favorizovanja u tom pogledu.