Kako ubrzati postupak pred organom u Srbiji

 

ĆUTANJE UPRAVE – KAKO IZBEĆI DUGOTRAJNE POSTUPKE

Neretka je pojava propusta u radu organa državne uprave. Građani je poimaju kao sasvim očekivanu i verovatnu pa u poslove pred organima uprave započinju sa tom računicom. Ipak, kada se u obzir uzme da se većina zahteva i podnetih inicijalnih akata po kojima se zahteva donošenje određenog upravnog akta podnosi od strane građana – pravnih laika, i kada se uz tu činjenicu skrajnu subjektivna osećanja opterećena različitim stepenima emotivnih reakcija, tasovi na vagi pravde bili bi skoro ujednačeni.

Ne ulazeći u stvarne i objektivne razloge neefikasnog rada organa državne uprave, u postupku ostvarenja zakonskih prava i na zakonu zasnovanih interesa pred organima državne uprave, nužno je postaviti tačku gledišta u pravcu ostvarenja cilja, što znači pripremiti se i informisati blagovremeno i potpuno.

Neophodno je, najpre, da se čovek upozna sa svojim pravima koja su mu garantovana u odnosu predmet njegovog zahteva. Ovaj logičan i naizgled banalan korak, iz ugla pravnog laika nije ni malo jednostavan te je u velikoj većini slučajeva neophodno angažovanje advokata ili konsultacija u službama besplatne pravne pomoći osnovanih pri jedinicama lokalne samouprave, radi ukupnog razumevanja obima i vrste prava na čije se ostvarenje pretenduje, radi razumevanja postupka u kojem se ta prava ostvaruju, i radi upoznavanja svih prava koje građanin ima u odnosu sa samim organom i državnim službenicima. Na ovom mestu neophodno je i napomenuti i obavezu državnih službenika zaposlenih u organima uprave da paze da neznanje i neukost stranke i drugog učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja se im pripadaju, tj. prava na čije se ostvarenje pretenduje u konkretnom upravnom postupku.

Sve napred navedeno, nužno je radi podnošenja potpunog i pravno valjanog inicijalnog akta (bilo u formi pisanog zahteva, bilo u formi obrasca) sa priloženom potpunom dokumentacijom i uredno i pravilno plaćenom taksom, kao prvim i osnovnim preduslovom za brzo i ekonomično postupanje organa državne uprave. Međutim, kako je i rečeno na početku ovog teksta, stvari neretko poprime drugačiji oblik i tok i kada sve ukazuje na suprotno. Šta kada Vaš postupak uprkos pravno valjanom zahtevu i potpuno priloženoj dokumentaciji i uredno plaćenoj taksi tapka u mestu?

Organi uprave, prema slovu Zakona o opštem upravnom postupku, dužni su da odluče po zahtevu stranke u roku od 30 dana kada je vrsta zahteva takva da

  • je činjenično stanje utvrđeno na osnovu činjenica i dokaza koje je stranka iznela u zahtevu ili na osnovu opštepoznatih činjenica ili činjenica koje su poznate organu;
  • činjenično stanje može da se utvrdi na osnovu podataka iz službenih evidencija, a stranka ne mora da se izjasni radi zaštite njenih prava i pravnih interesa;
  • se donosi usmeno rešenje, a činjenice na kojima se ono zasniva su učinjene verovatnim;
  • je to posebnim zakonom određeno.

Sa druge stane, u roku od 60 dana prema slovu istog zakona, organi uprave dužni su da odluče po zahtevu kada nisu ispunjene gore navedene činjenice za odlučivanje u roku od 30 dana ili ako strankama mora da se pruži prilika da se izjasne radi zaštite njihovih prava i pravnih interesa. Uverenja i druge isprave o kojima se vodi službena evidencija od strane ograna uprave izdaju se, po pravilu, istog dana kad je stranka podnela zahtev, a najkasnije u roku od 8 dana, ako posebnim propisom koji se primenjuje na predmet konkretnog zahteva nije drukčije predviđeno.

U slučaju prekoračenja rokova za postupanje po navedenim zahtevima, postoji više načina na koji je moguće postupiti u cilju okončanja upravnog postupka i ostvarenja svojih prava.

Protekom navedenih rokova, može se podneti žalba drugostepenom organu neposredno, nakon čega postoji tri mogućnosti:

  • da drugostepeni organ produži rok za donošenje rešenja po zahtevu najduže za 30 dana, ukoliko je prekoračenje roka bilo opravdano, te pruži mogućnost prvostepenom organu da donese odluku u dodatnom roku;
  • da drugostepeni organ samostalno donese rešenje po zahtevu ukoliko je prekoračenje roka neopravdano ili izda nalog prvostepenom organu da donese rešenje u roku ne dužem od 15 dana od dana kada prvostepeni organ primi nalog;
  • da drugostepeni organ samostalno donese rešenje po zahtevu ukoliko prvostepeni organ ne postupi po nalogu.

Ukoliko i po žalbi podnetoj drugostepenom organu izostane bilo kakvo rešenje u roku od 60 dana ili kraćem roku koji je određen posebnim zakonom koji se odnosi na konkretan predmet zahteva, stranka ima pravo na podnošenje upravne tužbe Upravnom sudu zbog ćutanja uprave. Pre podnošenja tužbe, potrebno je da se drugostepenom organu koji je propustio da u zakonskom roku odluči po žalbi uputi zahtev da u roku od 7 dana od prijema zahteva donese rešenje po žalbi, te da se po proticanju navedenog roka podnese tužba.

Postupak je gotovo identičan i kada je inicijalni zahtev kao prvostepenom organu podnet organu protiv čijih odluka nije dopuštena žalba. Proticanjem roka za donošenje odluke po zahtevu, te nakon isteka roka od 7 dana po dodatnom zahtevu da se donese rešenje, stiče se pravo za podnošenje tužbe Upravnom sudu zbog ćutanja uprave.

U zavisnosti od prirode zahteva upućenog organu uprave, Upravni sud može samostalno da donese zahtevano rešenje, ili da u nedostatku činjeničnog osnova i drugih dokaza podobnih za odlučivanje naloži organu uprave donošenje odluke u roku ne dužem od 30 dana. U slučaju da organ uprave ne postupi po nalogu suda (što se u praksi gotovo nikada ne događa), i u utvrđenom roku ne donese odluku, neophodno je da se ponovo uputi zahtev organu uprave koji je dužan da u roku od 7 dana donese odluku shodno nalogu. Ukoliko i tada izostane odluka, Upravnom sudu se podnosi zahtev za izvršenje presude. Sud će po pribavljanu obaveštenja organa zbog čega i dalje nije doneta odluka, u zavisnosti od odgovora samostalno doneti odluku koja će u svemu i sa istom pravnom snagom zameniti odluku organa uprave koja je inicijalno zahtevana.

Upravni sud, pored navedenog, ima mogućnost i novčanog kažnjavanja, pa rukovodiocu organa koji nije doneo odluku može izreći novčanu kaznu u iznosu od 30.000 do 100.000 dinara, a izricanje novčane kazne može se ponoviti u slučaju ponovnog oglušivanja o nalog suda. O nepostupanju organa uprave, Upravni sud će obavestiti i organ zadužen za sprovođenje nadzora nad zakonitošću rada organa uprave.

Građanima koji su nakon mukotrpnog postupka ishodovanja rešenja kojim im se priznaje neko pravo, usled neažurnog postupanja organa uprave pretrpeli štetu u vidu izmakle dobiti ili stvarne štete, imaju svakako pravo da naknadu te štete zahtevaju u redovnom postupku pred sudom opšte nadležnosti.

Pored toga, zakonima koji regulišu posebne upravne postupke utvrđena je i prekršajna odgovornost, pa tako Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti predviđa prekršajnu odgovornost rukovodioca Službe i odgovornog službenika jedinice pred kojom se postupak sporovodi, u slučaju da se zahtev koji se po redosledu prvenstva može rešiti ne reši u roku koji je predviđen ovim zakonom. Navedena lica mogu biti kažnjena novčanom kaznom u rasponu od 10.000 do 50.000 dinara. Prekršajnu prijavu mogu podneti zainteresovano lice i direktor Republičkog geodetskog zavoda. Sličan vid sankcionisanja rukovodilaca i odgovornih državnih službenika predviđen je i Zakonom o poreskom postupku.

Na kraju, vratimo se na početak. Sledstveno svim iznetim mogućnostima koje su na raspolaganju građanima u postupcima ishodovanja rešenja kojima im se priznaje neko pravo, još jednom podvlačimo suštinsku važnost blagovremenog, pravilnog i potpunog informisanja o svim zakonskim polugama koje mogu doprineti ostvarenju prava i na zakonu zasnovanih interesa. Ne dopustite da ostvarenje Vaših prava i interesa bude uslovljeno stihijom okolnosti, bez predvidljivog rezultata.