Kako Priznati Vanbračnu Zajednicu U Srbiji

VANBRAČNA ZAJEDNICA SA STANOVIŠTA SRPSKOG PRAVA

 

Uvodna razmatranja

 

Porodični zakon Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015, „Zakon“) definiše vanbračnu zajednicu ili vanbračno partnerstvo kao trajniju zajednicu života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji.

Razilikuju se tri osnovna elementa ovako definisanog pojma vanbračne zajednice:

 

1) Postojanje zajednice života

 

Zajednica života treba da je stvarna, potpuna, te da podrazumeva zadovoljenje uzajamnih emotivnih, seksualnih, prokreativnih, intelektualnih, kulturnih i drugih potreba vanbračnih partnera.

 

2) Nepostojanje Zakonom predviđenih bračnih smetnji

 

Smetnje za sklapanje braka, a samim tim i za postojanje vanbračne zajednice propisane su Zakonom i iste se odnose na:

  • postojanje drugog braka (bračnost)
  • nesposobnost za rasuđivanje
  • krvno srodstvo
  • adoptivno srodstvo
  • tazbinsko srodstvo
  • postojanje odnosa starateljstva
  • maloletstvo
  • odsustvo slobodne volje

 

3) Dužina trajanja vanbračne zajednice

 

Zakon previđa da vanbračna zajednica treba da bude trajnija, bez definisanja dužine trajanja. Samim tim, prilikom procene ispunjenosti ovog uslova smatra se da nije presudan sam period trajanja vanračne zajednice, već volja vanbračnih partnera za njenom trajnošću.

 

Pravni status vanbračne zajednice

 

Zakon načelno izjednačava bračnu i vanbračnu zajednicu propisujući da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim Zakonom.

Međutim u daljim odredbama Zakona koje se tiču izdržavanja, kao i imovinskih odnosa previđena je shodna primena.

Najveći problem koji prati vanbračnu zajednicu je nemogućnost utvrđivanja tačnog momenta zasnivanja i prestanka vanbračne zajednice.

Dalje, Zakonom o nasleđivanju (Sl. glasnik RS, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015) vanbračni partneri nisu svrstani u red zakonskih naslednika, niti nužnih naslednika. Ovaj problem u praksi vanbračni partneri mogu lako prevazići sastavljanjem testamenta ili zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju.

Veliki korak ka izjednačenju bračne i vanbračne zajednice učinjen je poslednjim izmenama Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju(„Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US, 86/2019 i 62/2021) i to u pogledu ostvarivanja prava na porodičnu penziju, na način što je proširen krug lica (članova porodice) koja imaju pravo na porodičnu penziju.

U krug članova porodice umrlog osiguranika ubraja se i vanbračni partner umrlog osiguranika.

Ovo pravo moguće je ostvariti ako je umrli osiguranik imao najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu (kao i prevremenu starosnu ili invalidsku) penziju ili ako je bio korisnik starosne (kao i prevremene starosne ili invalidske) penzije.

Ono što je bitno jeste da su ovi uslovi alternativno postavljeni, pa je samim tim potrebni ispunjenje samo jednog.

Takođe, postoji slučaj kada nije potrebno ni to. Zato što postoji izuzetak koji kaže da ako je smrt nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti stičete pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža umrlog osiguranika.

 

Utvrđivanje postojanja vanbračne zajednice

 

Postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se u vanparničnom postupku koji se pokreće podnošenjem predloga od strane drugog vanbračnog partnera.

Najčešći razlog za pokretanje ovog postupka jeste upravo ostvarivanje naprednavedenog prava na porodičnu penziju vanbračnog partnera.

Nadležan je osnovni sud prema prebivalištu predlagača, odnosno lica u čijem se interesu postupak vodi.

Prednost ovih postupaka leži u tome što su oni po svojoj prirodi uglavnom kraći i jednostavniji od ostalih sudskih postupaka.

Predlagač u samom predlogu treba da navede sve činjenice na kojima zasniva predlog za utvrđenje vanbračne zajednice i dokaze kojima dokazuje te činjenice.

Kao dokaze, potrebno je predložiti saslušanje svedoka, dostaviti zajedničke fotografije, medicinsku dokumentaciju (u kojoj je često navedeno sa kim pacijent živi), drugu dokumentaciju iz koje se može utvrditi činjenica postojanja zajedničkog života itd.

Nakon sprovedenog postupka sud donosi odluku o postojanju vanbračne zajednice u formi Rešenja.

Taksa je 390,00 dinara za predlog, a isto toliko ćete platiti i taksu na odluku suda.

Zahtev za ostvarivanje prava na porodičnu penziju se podnosi filijali poslednjeg osiguranja, odnosno prema mestu prebivališta umrlog korisnika penzije.

 

Mišljenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. br. 181-00-00029/2020-07 od 2.3.2020. godine, predviđeno je da će vanbračni partner pravo na porodičnu penziju ostvariti najranije šest meseci pre podnetog zahteva, nevezano za trenutak smrti vanbračnog partnera, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi.

 

obrascu zahteva su navedeni dokazi koje je potrebno priložiti.

 

Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj pravnoj, poreskoj ili poslovnoj temi, možete slobodno da nam pišite na office@statt.rs u bilo koje vreme ili da nam se javite na broj telefona +381113281914 svakog radnog dana od 08:30 do 16:30.