Primena ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja kod poreza na dobit pravnih lica koji se plaća po odbitku

Vek u kome živimo se pokazao kao vek najveće međusobne povezanosti privreda gotovo svih država na svetu. Slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga je na svom istorijskom maksimumu.

U tom pogledu i sam obim saradnje među privrednim subjektima iz različitih država raste iz godine u godinu.

Shodno pomenutom, postoje brojna pitanja vezano za način oporezivanja takvih transakcija.

S tim u vezi Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“Zakon”)[1], reguliše oporezivanje i predviđa plaćanje poreza po odbitku.

Porez po odbitku se plaća za prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice (“NPL”) od rezidentnog pravnog lica ili preduzetnika koji vodi poslovne knjige (“RPL”).

Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza je tri dana od dana isplate prihoda, a poreska stopa je 20%, osim za jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom (taksativno nabrojane zemlje tzv. “poreskih rajeva”), za koje je predviđena poreska stopa od 25%.

Poreski obveznik je NPL ali je RPL jemac i poreski platac. Što će reći da za slučaj da porez ne bude obračunat i plaćen nadležni državni organ (“Nadležni državni organ“) će pokrenuti prinudnu naplatu poreza od RPL.

Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (“UIDO”) predstavljaju međunarodne ugovore koje je Republika Srbija zaključila sa drugim državama, a koji imaju za cilj izbegavanje dvostrukog oporezivanja ili pak olakšicu u pogledu dvostrukog oporezivanja i kao takvi po pravilu predviđaju niže poreske stope od one koja ja predviđena u Zakonu.

Republika Srbija ima zaključene UIDO sa gotovo svim evropskim državama kao i sa većinom ekonomski razvijenih država na svetu. Izuzetak su SAD sa kojima nije zaključen UIDO.

Koji su uslovi za primenu UIDO?

Da bi se u praksi na konkretan slučaj primenile odredbe UIDO umesto odredbi Zakona potrebno je da RPL uz poresku prijavu, Nadležnim državnim organima priloži:

1. Potvrdu o rezidentnosti NPL i to:

• obrazac potvrde o rezidentnosti (Obrazac: POR-2) koji izdaje Nadležni državni organ Republike Srbije, a treba da overi nadležni organ države rezidentnosti NPL.

ili

• u suprotnom potrebno je priložiti overeni prevod potvrde koju izdaje nadležni organ države rezidentnosti NPL.

Važno je napomenuti da RPL mora da poseduje važeću potvrdu o rezidentnosti u trenutku isplate prihoda.

Potvrda o rezidentnosti se najčešće izdaje za kalendarsku godinu i države je po pravilu izdaju u papirnoj formi ali je sve rasprostranjenija praksa izdavanja i u elektronskoj formi.

Važno je napomenuti da u situaciji kada je primalac prihoda ogranak NPL-a koji se nalazi u inostranstvu, za potrebe primene UIDO nije potrebno pribaviti potvrdu o rezidentnosti iz države u kojoj se nalazi ogranak već je dovoljna potvrda o rezidentnosti za NPL.

Specifičan slučaj predstavljaju NPL koja su društva lica (ortačka i komanditna društva), gde se prihod društva pripisuje komanditorima i ortacima i kao takav se oporezuje. U tom slučaju potrebno je pribaviti potvrdu o rezidentnosti za svakog komanditora i ortaka.

Rizik za slučaj da se ne poseduje potvrda o rezidentnosti u trenutku isplate

Kao što je već napomenuto RPL mora imati potvrdu o rezidentnosti u trenutku isplate. To suštinski znači da RPL, u skladu sa Zakonom, ne može samim znanjem da će potvrdu o rezidentnosti pribaviti u nekom doglednom periodu, iako je nema u trenutku isplate, da reši da ne obračuna i ne plati porez.

Ukoliko to učini, RPL snosi rizik da u postupku poreske kontrole, Nadležni državni organ zatraži potvrdu o rezidentnosti NPL, a da je RPL nema kod sebe, a da pritom porez nije plaćen.

Naprotiv, RPL je dužno da obračuna i plati porez po odbitku i to po stopi od 20% (25% ako NPL dolazi iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom) koju predviđa Zakon.

Ukoliko RPL naknadno pribavi potvrdu o rezidentnosti NPL i dostavi je Nadležnom državnom organu, razlika između plaćenog poreza i poreza koji bi bio plaćen u skladu sa UIDO smatra se više plaćenim porezom i postoji mogućnost da se podnese zahtev za povraćaj više plaćenih sredstava.

Kako je NPL poreski obveznik, što je ranije pomenuto, to samo NPL ima pravo da podnese zahtev za povraćaj više plaćenih sredstava.

Preveden na srpski jezik, zahtev NPL, Nadležnom državnom organu dostavlja RPL uz prateći dopis.

Uz zahtev RPL dostavlja:

• potvrdu o rezidentnosti NPL;
• pravni osnov izvršene isplate (npr. odluka o isplati dividende, ugovor o kreditu, itd.) ;
• fakturu po kojoj je izvršeno plaćanje prihoda;
• dokaz o isplati prihoda.

Povraćaj sredstava će biti izvršen na račun RPL.

2. Dokaz da je NPL stvarni vlasnik prihoda:

Ovaj uslov je predviđen pre svega u cilju sprečavanja zloupotrebe odnosno izbegavanja poreske obaveze (“Poreska evazija”).

Da bi se NPL smatralo stvarnim vlasnikom prihoda potrebno je da naplaćuje potraživanje u svoje ime, ne kao zastupnik ili posrednik u ime nekog drugog lica. Ako bi to bio slučaju onda bi se vlasnikom prihoda smatralo to drugo lice.

Pre svega važno je napomenuti da propisima nisu precizno predviđeni načini niti vrsta dokumenta kojim se ima dokazati da je NPL stvarni vlasnik prihoda.

S tim u vezi kao dokaz mogu se priložiti različiti dokumenti kao što su: komercijalni ugovor, faktura, izvod iz registra privrednih društava itd.

Za slučaj da Nadležni državni organ ima sumnju u tačnost odnosno valjanost pomenutih dokaza na njemu je teret dokazivanja suprotne činjenice, pa je njegova obaveza da dokaže da NPL nije stvarni vlasnik prihoda, a ne obrnuto.

Važno je napomenuti da stvarni vlasnik prihoda ne mora nužno biti i vlasnik prava po osnovu kojeg ostvaruje prihod.

Ukoliko dođe do prenosa potraživanja sa jednog NPL na drugo NPL, stvarni vlasnik prihoda jeste lice na koje je preneto potraživanje što u osnovi otvara prostor za Poresku evaziju, obzirom da NPL koje ima rezidentnost u državi sa kojom Republika Srbija nema UIDO može svoje potraživanje koje je oporezivo u skladu sa Zakonom, preneti na, sa sobom povezano lice u državi sa kojom Republika Srbija ima UIDO i na taj način ostvariti poresku olakšicu.

RPL ne podnosi poresku prijavu ako se u skladu sa UIDO porez ne plaća u državi izvora već je pravo na naplatu poreza isključivo u nadležnosti države rezidentnosti NPL. Ovo pod uslovom da u momentu nastanka oporezivog događaja RPL poseduje dokaze da je NPL rezident države sa kojom je zaključen UIDO i da je NPL stvarni vlasnik prihoda.

Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj pravnoj, poreskoj ili poslovnoj temi, možete slobodno da nam pišite na [email protected] u bilo koje vreme ili da nam se javite na broj telefona +381113281914 svakog radnog dana od 08:30 do 16:30

[1] Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021).