Greške koje vas mogu koštati bogatstva! Saznajte kako izbeći radni spor u Srbiji

Ukoliko ste poslodavac, sigurno ste bar jednom strahovali od radnog spora sa zaposlenim jer kada jednom zakuca na vaša vrata, nećete imati drugog načina nego da se mukotrpno i dugo borite za rešenje putem suda. Posledice radnih sporova je gotovo nemoguće predvideti, a mogu teško pogoditi vaše celokupno poslovanje i koštati mnogo novca. Zato je svaka prevencija radnih sporova bolja od bilo kakvog sudskog rešavanja istih.

Kako biste sprečili radne sporove, ključno je da utvrdite šta može da ih prouzrokuje. Zato ćemo se u nastavku teksta osvrnuti na neke od najčešćih uzroka radnih sporova i otkriti vam na koji način možete da ih sprečite.

1. Nezakonit otkaz ugovora o radu

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca ostavlja najviše prostora za nastanak radnih sporova. Ovakav otkaz je, naravno, dozvoljen ali samo ako se ispune uslovi predviđeni Zakonom o radu[1] („Zakon“) – da za to postoji opravdan razlog i da je ispoštovana Zakonom predviđena procedura.

Zakon predviđa da opravdan razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca postoji kada zaposleni:

• ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
• svojom krivicom učini povredu radne obaveze;
• ne poštuje radnu disciplinu.

I kada postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac je dužan da ispoštuje pravo zaposlenog na odbranu. Tačnije, ukoliko zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, poslodavac je dužan da ga prethodno pisano obavesti u vezi sa nedostacima u radu, da mu da dodatna uputstva i ostavi mu rok da svoj rad poboljša. Odnosno, ukoliko zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu, poslodavac prethodno mora da ga upozori na postojanje konkretnog razloga za otkaz i da mu omogući da se o tome izjasni.

Sudska praksa je prebogata sporovima u kojima je pravo zaposlenog na odbranu povređeno. S toga, ako planirate da otkažete ugovor o radu nekom od svojih zaposlenih, dobro proučite Zakonom predviđenu proceduru.

2. Neisplata zarada

Neretko se dešava da poslodavci odbijaju da zaposlenom isplate ostvarenu zaradu, ili pak, ne isplate zaradu u zakonom predviđenom roku. Prema Zakonu, zarada se isplaćuje najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Zbog kršenja ovog prava od strane poslodavca, zaposleni može da pokrene sudski postupak podnošenjem tužbe za isplatu neisplaćene zarade.

3. Neplaćanje otpremnine

Zakonom je propisano da, ukoliko je došlo do prestanka radnog odnosa zbog zbog odlaska u penziju ili zbog proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, zaposleni ima pravo na otpremninu.

Otpremina se u slučaju odlaska zaposlenog u penziju isplaćuje u skladu sa opštim aktom, a najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji. Visina otpremnine zaposlenom koji je tehnološki višak utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Skrećemo pažnju i na to da se prava na otpremninu niko ne može odreći. Naime, poslodavci u nekim slučajevima pokušavaju da izbegnu isplatu otpremnine potpisujući sporazume sa zaposlenim koji odlazi u penziju ili je tehnološki višak kojima se to lice odriče otpremnine. Sudovi su, međutim, doneli niz odluka kojima je potvrđeno da se prava na otpremninu niko ne može odreći, kao ni iznosa koji je utvrđen u rešenju o prestanku radnog odnosa.

4. Neiskorišćen godišnji odmor

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa Zakonom, a stiče pravo na njegovo korišćenje posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadnom – osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom. S toga će zaposleni moći, ukoliko krivicom poslodavca nije iskoristio godišnji odmor, da sudskim putem potražuje naknadu štete od poslodavca.

P.S. Imajući u vidu moguće propuste, razmislite o angažovanju stručnjaka za radnopravnu materiju koji će vam pomoći da bez grešaka ispunite svoje obaveze predviđene Zakonom.

Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj pravnoj, poreskoj ili poslovnoj temi, slobodno nam pišite na [email protected] u bilo koje vreme ili nam se javite na broj telefona +381113281914 svakog radnog dana od 08:30 do 16:30

Informacije sadržane u ovom upozorenju su za opšte obrazovanje i znanje naših čitalaca. Nije osmišljeno da bude, i ne treba da se koristi kao jedini izvor informacija prilikom analize i rešavanja pravnog problema, i ne treba da bude zamena za pravni savet koji se oslanja na konkretnu činjeničnu analizu. Štaviše, zakoni svake jurisdikcije su različiti i stalno se menjaju. Ove informacije nemaju za cilj stvaranje, a njihovo primanje ne predstavlja odnos advokat-klijent. Ako imate konkretna pitanja u vezi sa određenom činjeničnom situacijom, imate pravo da se konsultujete sa autorima ove publikacije, vašim predstavnikom iz AK STATT ili drugim nadležnim pravnim savetnikom.

[1] “Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje