Devizno poslovanje Srbija 2025: Nove mere, kazne i pojačana kontrola NBS

Kontrola deviznog poslovanja NBS: Šta svaka kompanija mora da zna u 2025.

Narodna banka Srbije (NBS) preuzima značajniju nadzornu ulogu u kontroli menjačkog i deviznog poslovanja. Ova promena ima za cilj dalji razvoj finansijskog tržišta i bolju zaštitu korisnika finansijskih usluga. Devizno poslovanje Srbija 2025: Da li je vaš model poslovanja usklađen i spreman?

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 19/2025) stupio je na snagu 14. marta 2025. godine. Prema obrazloženju predlagača, novi propisi dodatno osnažuju kontrolnu funkciju NBS.

Posebno se pojačava nadzor nad menjačkim poslovanjem. NBS sada kontroliše ne samo primenu deviznih propisa, već i propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Takođe, obuhvata i ograničenja u raspolaganju imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje.

Osim toga, novi zakon prenosi deo važećih podzakonskih odredbi u oblast korektivnih mera. Uz to, uvodi i administrativne sankcije, pored postojećih zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka.

Izmene Zakona: Novi registar ovlašćenih menjača

Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018) sada sadrži izmenjeni član 39a i nove članove 39b i 39v.

Pre svega, Narodna banka Srbije (NBS) više ne koristi član 39a samo za odlučivanje o oduzimanju ili zabrani menjačkog ovlašćenja. Sada, taj član uređuje registar ovlašćenih menjača.

Na primer, zakon određuje koje podatke NBS unosi u registar. Takođe, propisuje obavezu menjača da prijave svaku promenu podataka.

Osim toga, zakon definiše način vođenja registra i dostupnost informacija. Na taj način, uvodi se i pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se sve to detaljno urediti.

Do sada, NBS je već vodila registar menjača, koji je dostupan i na sajtu. Međutim, ta obaveza je proisticala iz podzakonskog akta – tačnije, iz Odluke o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova.

Prema toj odluci (tačka 4, stav 9), NBS je imala ovlašćenje da vodi registar i objavljuje podatke. Sada zakon ovu nadležnost formalizuje na višem pravnom nivou.

Mere i kazne u postupku kontrole menjačkog poslovanja

Zakon sada sadrži dva nova člana – 39b i 39v. Ovim članovima zakonodavac preuzima odredbe iz važećih podzakonskih akata, ali ih dodatno razrađuje i uvodi nove mehanizme.

Pre svega, član 39b detaljno uređuje korektivne mere i administrativne sankcije koje NBS može izreći tokom kontrole menjača.

Važno je naglasiti da kontrola više ne obuhvata samo primenu Zakona. Sada se ispituje i primena propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Član 39b to jasno navodi u svom prvom stavu.

Drugim rečima, ako NBS tokom kontrole utvrdi kršenje propisa o sprečavanju pranja novca, ovlašćeni menjač može dobiti meru ili sankciju u skladu sa Zakonom.

Opomena kao blaža korektivna mera

NBS može izreći opomenu kao prvu korektivnu meru. Međutim, da bi to učinila, moraju biti ispunjena dva uslova:

– radi se o manje značajnim nepravilnostima,
– te nepravilnosti ne utiču bitno i neposredno na rad ovlašćenog menjača.

Zakon sada koristi izraz “manje značajne nepravilnosti”, umesto ranijeg “manje značajne nezakonitosti”, koji je bio prisutan u podzakonskim aktima.

Ipak, ni nove izmene ne definišu jasno značenje tog pojma. Takođe, zakon ne propisuje kriterijume za utvrđivanje stepena nepravilnosti, niti metod određivanja istih.

Zbog toga se pretpostavlja da će diskreciono ovlašćenje kontrolora i dalje igrati ključnu ulogu.

Za kraj, važno je naglasiti da će ubuduće kontrolori ocenjivati nepravilnosti ne samo prema deviznim propisima, već i prema propisima o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Odsustvo bitnog i neposrednog uticaja: Nejasan kriterijum

Očekuje se da NBS zadrži sličnu praksu i za drugi uslov za izricanje opomene. Naime, Zakon zahteva da manje značajna nepravilnost nema bitan i neposredan uticaj na poslovanje menjača.

Međutim, ni ovde zakonodavac ne definiše jasno šta tačno znači bitan i neposredan uticaj.

Zbog toga kontrolori i dalje imaju široko diskreciono ovlašćenje prilikom odlučivanja.

Nalog za usklađivanje poslovanja sa propisima

Zakon uvodi još jednu važnu korektivnu meru – nalog za usklađivanje poslovanja sa propisima o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

NBS izdaje ovo rešenje ako menjač ne postupa u skladu sa zakonom i povezanim propisima.

Važno je istaći da je ova mera postojala i ranije, kroz podzakonske propise o kontroli deviznog i menjačkog poslovanja.

Ipak, nova zakonska rešenja sada ovu meru jasno propisuju na višem nivou pravne snage.

Prema članu 39b, stav 2, uslov za izricanje ove mere jeste da nepravilnost nije manje značajna. Dakle, zakon ovde isključuje blaže prekršaje iz opsega ove korektivne mere.

Privremeno oduzimanje ovlašćenja: Najstroža korektivna mera

Pored opomene i naloga, Zakon sada omogućava i treću korektivnu meru – privremeno oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova.

Prema članu 39b, Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim menjaču privremeno oduzima ovlašćenje. Ta mera može obuhvatiti jedno kontrolisano mesto ili sva menjačka mesta, i trajati do 30 radnih dana.

Kada se izriče privremeno oduzimanje ovlašćenja?

NBS može izreći ovu meru u dva slučaja:

1. Kada menjač ne postupi po Zakonu ili propisima o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma,

2. I kada je ispunjen jedan od dva alternativna uslova:

   • da nepravilnosti bitno i neposredno utiču na poslovanje,

   • ili da bi mogle imati takav uticaj u budućnosti.

U vezi s prvim uslovom, važe svi komentari dati za meru opomene – i ovde nedostaje jasno pojašnjenje šta znači bitan i neposredan uticaj.

Kako proceniti budući uticaj?

Kod drugog, alternativnog uslova, otvara se novo pitanje: kako proceniti potencijalni, budući uticaj nepravilnosti?

Zakon ne precizira metod procene, niti daje jasne kriterijume. Samo se pretpostavlja da će kontrolori koristiti diskreciono ovlašćenje, kao i do sada.

Ipak, obrazloženje uz Predlog zakona naglašava važnost pravovremene reakcije. Cilj je da NBS, identifikovanjem rizika, spreči veće probleme pre nego što se dese.

U tom kontekstu, ovakvo rešenje jeste opravdano. Međutim, ostaje otvoreno pitanje na osnovu čega će se predviđati budući uticaj i koliko će to biti transparentno.

Rok za otklanjanje nepravilnosti

Bez obzira na to da li izrekne opomenu, nalog ili privremeno oduzimanje ovlašćenja, NBS istovremeno nalaže menjaču da otkloni utvrđene nepravilnosti.

Zakon jasno propisuje da menjač mora uskalditi poslovanje sa Zakonom ili relevantnim propisima u roku navedenom u rešenju.

Osim toga, menjač mora izvestiti NBS o izvršenim ispravkama. Uz izveštaj mora dostaviti i dokaze o otklonjenim nepravilnostima.

Administrativna sankcija: Novčana kazna kao nova mera u Zakonu

Pored korektivnih mera (opomena, nalog, privremeno oduzimanje ovlašćenja), Zakon sada uvodi i administrativnu sankciju.

Naime, član 39b omogućava Narodnoj banci Srbije (NBS) da izrekne novčanu kaznu, i to:

• nezavisno od korektivnih mera,

• ili zajedno sa njima, ako za to postoji potreba.

Kome se može izreći kazna?

NBS može kazniti:

• ovlašćenog menjača (kao pravno lice),

• odgovorno lice u pravnom licu,

• ili preduzetnika.

Kazna se izriče tokom postupka kontrole, uzimajući u obzir delotvornost, srazmernost i odvraćajući efekat, što je naglašeno i u obrazloženju Predloga zakona.

Raspon propisanih novčanih kazni

Zakon predviđa sledeći raspon kazni:

• 100.000 do 3.000.000 RSD za pravno lice,

• 10.000 do 500.000 RSD za odgovorno lice,

• 50.000 do 2.000.000 RSD za preduzetnika.

Međutim, ukoliko 10% prihoda u prethodnoj godini prelazi te iznose, kazna može biti veća.

Na primer:

• Ako je 10% prihoda pravnog lica više od 3.000.000 dinara, kazna može preći taj iznos.

• Isto važi i za preduzetnike (granica: 2.000.000 RSD) i odgovorna lica (500.000 RSD).

Važno je napomenuti da kazna nikada ne sme preći 10% ukupnog prihoda iz prethodne godine. Zakon ovde koristi značenje prihoda iz Zakona o zaštiti konkurencije.

Kriterijumi za izricanje kazni

NBS će pri odlučivanju uzimati u obzir sledeće:

• težinu nepravilnosti,

• spremnost menjača da ih otkloni,

• broj i povezanost nepravilnosti,

• trajanje,

• saradnju sa NBS,

• ranije ponašanje,

• da li je ranije već izrečena mera ili kazna,

• i druge bitne okolnosti pod kojima je nepravilnost učinjena.

Kazna se može izreći i bivšim menjačima

Zakon dozvoljava izricanje novčane kazne i onima koji više nisu ovlašćeni menjači, ako su nepravilnosti počinjene dok su tu funkciju obavljali.

To se odnosi i na fizička i pravna lica, kao i preduzetnike.

Prinudna naplata i kamate

Rešenje o kazni predstavlja izvršnu ispravu. Ako kazna ne bude plaćena u roku, NBS može:

• pokrenuti prinudnu naplatu,

• obračunati zateznu kamatu na iznos duga.

Sva sredstva prikupljena putem kazni uplaćuju se na račun NBS.

Oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova

Član 39v Zakona sada jasno uređuje kada i kako Narodna banka Srbije može oduzeti ovlašćenje za rad menjača. To ovlašćenje može se oduzeti za jedno ili sva menjačka mesta.

Kada NBS mora, a kada može oduzeti ovlašćenje?

Najpre, Zakon ponavlja situacije u kojima NBS mora oduzeti ovlašćenje – to su već poznati slučajevi iz ranijih verzija Zakona.

Zatim, Zakon uvodi i situacije u kojima NBS može, ali nije obavezna, da oduzme ovlašćenje. U nekim od tih slučajeva, NBS je ranije izricala samo privremenu zabranu, a sada ima mogućnost trajnog oduzimanja ovlašćenja.

Novi razlog za oduzimanje – AML/CTF nepravilnosti

Zakon uvodi i novi razlog za oduzimanje ovlašćenja – ako ovlašćeni menjač krši propise o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

U takvim slučajevima, NBS može uz rešenje o oduzimanju ovlašćenja istovremeno izreći i novčanu kaznu. Na tu sankciju primenjuju se pravila iz člana 39b.

Dobrovoljan prestanak rada

NBS takođe donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja na zahtev ovlašćenog menjača, koji želi da prestane da obavlja menjačke poslove. Menjač uz zahtev mora dostaviti dokaze da je ispunio sve zakonske obaveze.

Posledice oduzimanja ovlašćenja: petogodišnja zabrana

Bez obzira da li je rešenje doneto po službenoj dužnosti ili na zahtev, oduzimanje ovlašćenja nosi stroge posledice.

U narednih pet godina, sledeća lica ne mogu podneti novi zahtev za dobijanje ovlašćenja:

• sam privredni subjekt kome je ovlašćenje oduzeto,

• lice koje je bilo osnivač, vlasnik, direktor ili član uprave tog subjekta u trenutku donošenja rešenja ili šest meseci pre toga,

• lice koje je bilo u takvoj vezi sa subjektom, kao što je član zajedničkog domaćinstva povezan sa nekim od navedenih lica.

Veza između registara: NBS prečišćava pre brisanja

Pre nego što menjača izbriše iz registra ovlašćenih menjača, NBS mora završiti sve postupke i izdati potvrdu.

Dok se to ne desi:

• menjač ne može biti obrisan iz registra privrednih subjekata,

• čak ni ako je podneo registracionu prijavu ili ispunio uslove za brisanje.

Organizacija koja vodi registar firmi mora čekati potvrdu NBS da je menjač prethodno brisan iz registra ovlašćenih menjača.

Uslov za brisanje: izvršenje kazni i naloga

Pravno lice ili preduzetnik kojem je NBS oduzela ovlašćenje ne može podneti zahtev za brisanje iz APR-a dok:

• ne izvrši sve obaveze iz rešenja o oduzimanju,

• ne plati eventualnu novčanu kaznu.

NBS u tom slučaju obaveštava nadležni registar da postoje razlozi zbog kojih brisanje nije moguće.

Kada se svi uslovi ispune, NBS dostavlja informaciju da su prepreke prestale da postoje.

Ako se pokuša brisanje mimo procedure?

Ukoliko menjač ipak pokuša da se izbriše iz registra suprotno pravilima, nadležni registar mora odbaciti prijavu i o tome obavestiti NBS.

Neovlašćeno obavljanje menjačkih poslova: Stroža kontrola i ozbiljne posledice

Izmenama Zakona o deviznom poslovanju Narodna banka Srbije dobija dodatna ovlašćenja za suzbijanje neovlašćenog obavljanja menjačkih poslova.

Ko podleže kontroli?

NBS sada može sprovesti neposrednu ili posrednu proveru u slučajevima kada postoji sumnja da menjačke poslove neovlašćeno obavljaju:

• fizička lica,

• pravna lica,

• ili preduzetnici.

Šta se smatra neovlašćenim menjačkim poslovanjem?

Zakon sada jasno definiše pojam neovlašćenog obavljanja menjačkih poslova.

Naime, takvim se smatra pružanje usluga koje po karakteristikama predstavljaju menjačke poslove, bez obzira:

• da li se usluge naplaćuju,

• koliko korisnika ih koristi,

• ili koliko često se pružaju.

Dovoljan je i verovatan dokaz

NBS može zaključiti da neko neovlašćeno obavlja menjačke poslove čak i ako činjenice:

• nisu u potpunosti utvrđene,

• proizilaze samo iz posrednih dokaza,

• ili su verovatne, ali ne i definitivno dokazane.

Ova odredba značajno pojačava preventivne mehanizme NBS.

Prva reakcija: nalog za prestanak i kazna

Ako NBS utvrdi da neko obavlja menjačke poslove bez ovlašćenja:

1. Donosi rešenje kojim nalaže hitan prestanak obavljanja tih poslova,

2. Istim rešenjem izriče novčanu kaznu, kako pravnom, tako i odgovornom licu,

3. Rešenje prosleđuje nadležnim organima.

Ako lice ignoriše nalog

Ukoliko naredna kontrola pokaže da prekršilac nije prestao sa radom:

• NBS donosi novo rešenje i izriče novu novčanu kaznu,

• postupak se može ponavljati više puta, posebno ako je u pitanju fizičko lice,

• sve dok se ne utvrdi da je prekršilac zaista prekinuo s nelegalnim poslovanjem.

Kada je u pitanju pravno lice ili preduzetnik

Ako i nakon drugog upozorenja preduzetnik ili pravno lice nastave s neovlašćenim radom, NBS preduzima ozbiljne mere:

• izriče novu novčanu kaznu,

• pokreće postupak prinudne likvidacije pravnog lica,

• zabranjuje obavljanje delatnosti preduzetniku,

• blokira sve račune tog subjekta.

Rešenje NBS ima automatsku pravnu posledicu

Navedeno rešenje predstavlja zakonski osnov za:

• prinudnu likvidaciju pravnog lica,

• brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata.

NBS odmah dostavlja rešenje nadležnoj organizaciji (npr. APR), koja je dužna da:

• bez odlaganja pokrene likvidaciju ili

• izvrši brisanje iz registra.

Zakon sada omogućava NBS-u da proaktivno i odlučno reaguje na svaki pokušaj nelegalnog obavljanja menjačkih poslova – čak i kada su dokazi još u fazi sumnje.

Kontrola deviznog poslovanja: Skromnije izmene, ali značajne posledice

Iako izmene koje se odnose na kontrolu deviznog poslovanja nisu obimne kao one koje se tiču menjačkog poslovanja, njihov značaj nije ništa manji.

Rešenje o nalogu – nova pravna osnova

Zakon u članu 46v sada preuzima i preformuliše odredbe iz važećih podzakonskih akata. Prema ovom članu, NBS može rešenjem naložiti subjektu kontrole da u određenom roku:

• otkloni utvrđenu nepravilnost,

• uskladi poslovanje sa zakonom ili propisima NBS.

Ovo se odnosi na kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata.

Pored toga, rešenjem se određuje i rok za izveštavanje NBS o preduzetim koracima. Subjekat mora dostaviti dokumentovane dokaze o izvršenju naloga.

Važno je napomenuti da je rešenje konačno. Iako se može pokrenuti upravni spor, podnošenje tužbe ne odlaže izvršenje rešenja.

Novčane kazne i u deviznoj kontroli

Zakon novčanu kaznu uvodi i kao administrativnu sankciju u kontroli deviznog poslovanja. Član 46g propisuje konkretne situacije u kojima NBS može izreći kaznu:

1. Ako subjekat kontrole ne omogući kontrolu u skladu sa propisima,

2. Ako ne dostavi tražene podatke i dokumentaciju u datom roku,

3. Ako ne postupi po nalogu iz rešenja NBS (član 39v stav 5. i član 46v stav 1).

Ko može biti kažnjen?

Novčana kazna može biti izrečena:

• pravnom licu,

• odgovornom licu u pravnom licu,

• preduzetniku,

• fizičkom licu,

• ogranku stranog pravnog lica.

Raspon novčane kazne jednak je onom iz kontrole menjačkog poslovanja. Takođe, i ovde postoji mogućnost izricanja veće kazne ako prihod u prethodnoj godini prelazi propisane pragove, po istom principu iz člana 39b.

Iako skromnije u obimu, izmene u vezi sa deviznim poslovanjem značajno unapređuju nadzor i proširuju alatke koje NBS može koristiti.

Kriterijumi za izricanje novčane kazne u deviznoj kontroli

NBS prilikom izricanja novčane kazne subjektima u deviznom poslovanju uzima u obzir više faktora, s ciljem da kazna bude pravedna, srazmerna i delotvorna.

Na šta NBS posebno obraća pažnju?

Prilikom odlučivanja, NBS analizira:

• stepen saradnje subjekta kontrole s ovlašćenim licima,

• prethodno ponašanje subjekta i odgovornog lica,

• da li su već izricane kazne za slične nepravilnosti,

• spremnost da se postupi po nalogu iz rešenja (član 39v stav 5. i član 46v stav 1),

• trajanje nepostupanja po nalogu,

• koliko je trajalo onemogućavanje kontrole,

• i druge bitne okolnosti konkretnog slučaja.

Privremena blokada sredstava

Rešenjem o novčanoj kazni, NBS može dodatno izreći i zabranu raspolaganja sredstvima na svim računima subjekta kontrole.

Ipak, postoji izuzetak. Raspolaganje je dozvoljeno samo u svrhu:

• plaćanja kazne iz rešenja,

• ili izmirenja poreskih obaveza.

Prinudna naplata i zatezna kamata

Rešenje o novčanoj kazni ima status izvršne isprave. Na osnovu njega NBS može pokrenuti postupak prinudne naplate.

Ukoliko lice ne plati kaznu u predviđenom roku, NBS ima pravo da:

• obračuna zateznu kamatu na iznos duga,

• i pokrene dalje mere naplate.

Gde se uplaćuju novčane kazne?

Kao i u postupcima kontrole menjačkog poslovanja, novčane kazne iz člana 46g Zakona uplaćuju se na račun NBS.

Zajedničke odredbe o kontroli deviznog i menjačkog poslovanja

Aktuelne izmene proširuju primenu Poglavlja VIII Zakona. Dok je ranije pokrivalo isključivo kontrolu deviznog poslovanja, sada se ono primenjuje i na menjačko poslovanje.

U skladu s tim, izmenjen je i sam naslov poglavlja, što ukazuje na širu primenu zakonskih mehanizama kontrole.

Kontrola deviznog i menjačkog poslovanja banaka

NBS je, prema članu 45. Zakona, ovlašćena da:

• u postupku kontrole deviznog poslovanja banaka,

• izrekne mere i novčane kazne banci i odgovornom licu,

ako banka obavlja platni promet sa inostranstvom suprotno zakonu ili propisima NBS.

Štaviše, ista pravila važe i za menjačko poslovanje banaka. Ako NBS tokom kontrole utvrdi nepravilnosti, može preduzeti identične mere, u skladu sa zakonom o poslovanju banaka.

Kontrola izdavalaca elektronskog novca, platnih institucija i Pošte

Zakon dodatno reguliše i kontrolu:

• izdavalaca elektronskog novca,

• platnih institucija,

• i javnog poštanskog operatora sa sedištem u Republici Srbiji.

Ako se utvrdi da je neki od ovih subjekata nepravilno obavljao platni promet sa inostranstvom, NBS ima pravo da:

• izrekne mere,

• i novčane kazne,

u skladu sa zakonom koji uređuje platne usluge.

Način vršenja kontrole: Nova pravila za postupanje i ovlašćena lica

Izmenjeni član 46. Zakona donosi važne novine u vezi sa načinom vršenja kontrole deviznog i menjačkog poslovanja. Neke od odredaba iz podzakonskih akata sada se po prvi put uvode direktno u zakon.

Šta se sada kontroliše?

Prva važna izmena odnosi se na predmet kontrole.

Osim provere zakonitosti i pravilnosti deviznih i menjačkih poslova u skladu sa relevantnim propisima, kontrola menjačkog poslovanja sada uključuje i:

• propis o sprečavanju pranja novca,

• i propis o finansiranju terorizma.

Time se značajno proširuje obim provere u odnosu na ranija rešenja.

Elektronska dostava akata i prijem pismena

Zakon sada jasno uređuje i pitanje dostave akata donetih tokom kontrole. Takođe, uvodi mogućnost prijema pismena u obliku elektronskih dokumenata, čime se procedura modernizuje i ubrzava.

Ko sprovodi kontrolu?

Ranije je NBS mogla angažovati treća lica isključivo kao stručnu podršku tokom neposredne kontrole. Njihova uloga bila je ograničena na asistenciju.

Sada je ta praksa promenjena. Izmenjeni član 46. Zakona propisuje da neposrednu kontrolu mogu sprovoditi:

• zaposleni u NBS,

• ili druga angažovana lica, u skladu s rešenjem koje donosi NBS.

Dakle, učešće drugih lica više nije samo opcija. Njihovo angažovanje je formalno izjednačeno sa zaposlenima NBS u pogledu nadležnosti za vršenje kontrole.

Zajednički naziv – „ovlašćena lica“

Zakon sada uvodi termin „ovlašćena lica“ kao jedinstven izraz za sve koji sprovode kontrolu, bilo da su zaposleni u NBS ili eksterno angažovani.

Ta lica prilikom kontrole moraju kod sebe imati:

• rešenje NBS o ovlašćenju,

• službenu legitimaciju.

NBS propisuje izgled, obrazac i sadržinu te legitimacije za sve ovlašćene – i interne i eksterne kontrolore.

Registar mera i novčanih kazni: Nova baza podataka NBS

Izmenama Zakona uveden je novi mehanizam – registar mera i novčanih kazni koje je NBS izrekla u skladu sa zakonom. Ovaj registar je propisan članom 46đ Zakona o deviznom poslovanju.

Koje podatke sadrži registar?

Registar beleži mere i kazne koje su izrečene:

• pravnim licima,

• preduzetnicima,

• i fizičkim licima.

NBS u registar unosi sve sankcije izrečene tokom kontrole deviznog i menjačkog poslovanja.

Pristup podacima: nije javan, ali moguć uz uslove

Podaci iz registra nisu javno dostupni. Međutim, NBS može omogućiti uvid u podatke:

1. na osnovu odluke ili zahteva:

   • suda,

   • tužilaštva,

   • policije,

   • inspekcije,

   • drugog nadležnog organa,
     kada je to u vezi sa konkretnim postupkom pred tim organom.

2. na obrazloženi zahtev:

   • samih lica na koja se podaci odnose,

   • ili njihovih zastupnika i punomoćnika.

U tom slučaju, dostupni su samo podaci koji se odnose na to lice.

Oduzimanje predmeta i tajnost podataka

Izmenama su dodatno uređena i pravila o:

• stepenu tajnosti podataka u postupcima kontrole,

• kao i o oduzimanju predmeta (deviza, novca, digitalne imovine, dokumenata, itd.) koji su:

  • korišćeni,

  • namenjeni,

  • ili stečeni izvršenjem kažnjive radnje.

Time se jačaju i preventivni i represivni mehanizmi NBS u borbi protiv nezakonitog deviznog i menjačkog poslovanja.

Saradnja nadležnih organa: Bezbednost i kontrola uz podršku policije

Izmenjeni član 49. Zakona uređuje saradnju nadležnih organa tokom kontrole deviznog i menjačkog poslovanja. Fokus je na jačanju koordinacije između NBS, policije i organizacije nadležne za registar privrednih subjekata.

Kada se angažuje policija?

Zakon predviđa dva osnova za uključivanje policije u neposrednu kontrolu:

1. Predikcija o ometanju kontrole

Ako postoji osnovana procena (predikcija) da će subjekat kontrole ometati ili onemogućiti sprovođenje kontrole:

• NBS može uputiti pisani zahtev policiji,

• Policija je dužna da pruži pomoć,

• Pomoć se pruža u skladu sa Zakonom o policiji i pravilima o policijskoj pomoći.

Ova predikcija ne mora biti dokazana – dovoljan je opravdan osnov za sumnju.

2. Faktičko ometanje

Ako dođe do stvarnog ometanja kontrole, ovlašćeno lice koje vrši kontrolu može direktno zatražiti hitnu intervenciju policije.

U tom slučaju, policija mora reagovati u najkraćem roku nakon prijema poziva.

Saradnja sa registrom privrednih subjekata

Zakon sada propisuje i obavezu koordinacije sa organizacijom nadležnom za vođenje registra privrednih subjekata (npr. APR).

Ukoliko NBS započne kontrolu nad nekim pravnim licem ili preduzetnikom:

• ta organizacija ne sme dozvoliti njihovo brisanje iz registra,

• sve dok ne primi novo obaveštenje NBS da je:

  • kontrola završena,

  • ili su okončani svi postupci pokrenuti zbog utvrđenih nepravilnosti.

Ova odredba sprečava izbegavanje zakonskih posledica kroz pokušaj „gašenja firme“ usred kontrole.

Kaznene odredbe i zaštitna mera: Više kazne, preciznija pravila

Izmenama Zakona o deviznom poslovanju menjaju se i kaznene odredbe, i to kroz izmene članova 59. i 61., dok je član 62a izbrisan radi usklađivanja.

Proširenje obuhvata člana 59.

Član 59. sada se primenjuje i na:

• izdavaoce elektronskog novca sa sedištem u Srbiji,

• platne institucije,

• i javnog poštanskog operatora.

Ovo je dodatak postojećim obveznicima: rezidentima, bankama, nerezidentima i ograncima stranih pravnih lica.

Šta se sada smatra prekršajem?

Prema izmenjenoj tački 78), prekršaj se čini ako subjekat:

„stekne, ostvari ili upotrebi devize, efektivni strani novac, čekove, hartije od vrednosti, dinare, elektronski novac, digitalnu imovinu, platne kartice, poslovne knjige, evidencije, dokumentaciju ili druge predmete suprotno propisu NBS.”

Novi iznosi novčanih kazni (član 59):

• 500.000 do 2.000.000 RSD – za pravna lica, banke, poštu, platne institucije itd. (ranije: od 100.000 RSD)

• 50.000 do 150.000 RSD – za odgovorna lica u navedenim subjektima (ranije: od 5.000 RSD)

Kazne za preduzetnike (član 61)

Slične izmene primenjuju se i u članu 61. Zakona, koji reguliše prekršaje preduzetnika.

• Novi raspon novčane kazne: 150.000 do 500.000 RSD (ranije: od 10.000 RSD)

• Opis prekršaja je identičan onom iz člana 59 – odnosi se na nepropisno rukovanje finansijskim i knjigovodstvenim sredstvima.

Moguće i više kazne od propisanih

U oba člana (59. i 61.) dodata je i mogućnost da se, u skladu sa članom 39. stav 4. Zakona o prekršajima, izrekne:

• kazna u srazmeri sa štetom,

• ali ne viša od 20 puta vrednosti štete,

• i ne veća od 5 puta maksimalne zakonske kazne.

Ova izmena omogućava oštrije kažnjavanje težih povreda u domenu deviznog poslovanja.

Precizirana zaštitna mera – oduzimanje predmeta

Izmenjeni član 64. Zakona uređuje izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta, posebno u slučajevima neprijavljenog novca otkrivenog na graničnim prelazima.

Radi se o:

• novcu, čekovima, karticama, digitalnoj imovini, poslovnim knjigama i drugim sredstvima,

• koji su korišćeni, namenjeni ili nastali izvršenjem prekršaja.

Ova izmena dolazi u skladu sa:

• ustavnim pravom na imovinu,

• i standardima Evropskog suda za ljudska prava,

• uz postizanje pravične ravnoteže između javnog interesa i prava pojedinaca.

Prelazne i završne odredbe: Primenjuju se stari propisi, ali ne uvek

Član 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju sadrži prelazne i završne odredbe koje preciziraju kada i kako se primenjuju novi i stari propisi.

Kada stupaju na snagu podzakonski akti?

Narodna banka Srbije (NBS) mora doneti nove podzakonske propise u roku od tri meseca od dana stupanja Zakona na snagu.

Do tada, važiće postojeći propisi, osim ako su u suprotnosti sa novim zakonom.

Šta se dešava sa započetim postupcima?

✅ Kontrole:

Postupci kontrole koji su započeti pre 14. marta 2025. završavaju se prema starim propisima, po kojima su i pokrenuti.

✅ Prekršajni postupci:

Isto važi i za prekršajne postupke — oni se završavaju prema verziji zakona koja je važila na dan njihovog pokretanja.

Jedini izuzetak:
Ako se izriče zaštitna mera oduzimanja predmeta, ona se primenjuje po novom članu 64 Zakona.

Nema „bežanja” u novi zakon

Ako je prekršajni postupak već pokrenut protiv ovlašćenog menjača:

• on ne može biti obustavljen samo da bi se sprovela kazna prema novim odredbama,

• niti da bi se čekalo donošenje novih podzakonskih akata.

Zakon na taj način sprečava zloupotrebu proceduralnih rupa.

Kada Zakon stupa na snagu?

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju stupile su na snagu 14. marta 2025. godine.

✅ Bezbedno poslovanje počinje pravovremenim compliance check-om

U svetlu najnovijih izmena Zakona o deviznom poslovanju i najave intenzivnije kontrole od strane Narodne banke Srbije, pravovremeni compliance check poslovnog modela više nije pitanje dobre prakse – već nužnost.

Posebno su izloženi poslovni modeli koji uključuju:

• prekogranična plaćanja i naplate,

• prenose deviza i elektronskog novca,

• prebijanja dugovanja i potraživanja,

• kao i složene grupne i korporativne transakcije koje se oslanjaju na međunarodne tokove novca.

Za pravnike u kompanijama i head of legal pozicije, ovo je ključni trenutak da preispitaju internu usklađenost i ažuriraju politiku deviznog poslovanja u skladu sa novim zakonskim okvirom.

🔍 STATT vam nudi sveobuhvatan compliance screening i pravnu procenu modela poslovanja koji uključuje međunarodne finansijske tokove – praktično, brzo i precizno, sa punim uvidom u regulatorni okvir koji važi od 14. marta 2025.

📩 Pišite nam na [email protected] ili zakažite konsultaciju direktno putem sajta: www.statt.rs

Upravljajte rizicima pre nego što oni počnu da upravljaju vama!