Detaljan vodič za otvaranje i poslovanje preko nerezidentnih računa
Otvaranje i upravljanje nerezidentnim računima u Republici Srbiji je proces koji zahteva pažljivo praćenje pravnog okvira i primenu odgovarajućih propisa. Iako su osnovni zakonski uslovi jasni, praksa pokazuje da postoje brojne dileme i izazovi koji se javljaju prilikom primene ovih propisa, posebno u svetlu aktuelnih globalnih ekonomskih i političkih dešavanja. Ovaj vodič pruža detaljan pregled pravnog okvira, vrsta računa, procesa otvaranja i zatvaranja računa, kao i analiza specifičnih problema koji se javljaju u praksi.
Zakonski okvir za nerezidentne račune
Zakonom o deviznom poslovanju propisano je da nerezidenti mogu da otvore račune u domaćim bankama za držanje deviza i dinara bez ograničenja. Odluke Narodne banke Srbije dalje razrađuju uslove pod kojima banke mogu otvarati i voditi račune za nerezidente.
Definicija rezidenta i nerezidenta
U smislu Zakona o deviznom poslovanju, rezidenti su:
- Pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici Srbiji.
- Preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici Srbiji i koje obavlja zakonom dozvoljenu delatnost.
- Ogranak stranog pravnog lica registrovan u Republici Srbiji.
- Fizičko lice sa prebivalištem u Republici Srbiji, osim onih sa boravkom u inostranstvu dužim od godinu dana.
- Strani državljanin sa boravkom dužim od godinu dana u Republici Srbiji (osim diplomatsko-konzularnih predstavnika stranih zemalja).
- Korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i drugi korisnici javnih sredstava.
- Diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu.
Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena kao rezidenti prema navedenoj definiciji.
Vrste nerezidentnih računa
Prema Odluci Narodne banke Srbije, nerezidentni računi mogu biti devizni ili dinarski, a oba tipa računa mogu biti klasifikovana kao tekući ili depozitni računi.
- Devizni računi: Ovi računi služe za vođenje deviznih sredstava i mogu biti otvoreni za tekuće transakcije ili depozite.
- Dinarski računi: Ovi računi služe za vođenje dinarskih sredstava nerezidenata i takođe mogu biti tekući ili depozitni.
Tekući računi
Tekući račun se koristi za obavljanje platnih transakcija i druge namene povezane sa uslugama koje banke pružaju svojim korisnicima. Na primer, nerezidenti mogu koristiti tekući račun za svakodnevne poslovne transakcije, kao što su uplate i isplate, plaćanje dobavljačima ili prijem uplata.
Depozitni računi
Depozitni račun, s druge strane, otvara se na osnovu ugovora o depozitu i može biti po viđenju ili oročen, sa otkaznim rokom ili bez njega. Depozitni računi se obično koriste za štednju ili kao sigurnosni depozit u poslovnim aranžmanima.
Zajednički računi
Nerezidenti imaju mogućnost otvaranja zajedničkog tekućeg ili depozitnog računa, gde više nerezidenata ili rezidenta može biti vlasnik računa. Ova opcija je korisna za poslovne partnere ili članove porodice koji žele da dele pristup sredstvima na računu.
Proces otvaranja nerezidentnih računa
Proces otvaranja nerezidentnog računa u Republici Srbiji zahteva podnošenje pisanog zahteva banci, uz priloženu dokumentaciju koja se razlikuje u zavisnosti od vrste računa.
Koraci u procesu otvaranja računa
- Podnošenje zahteva: Nerezident mora podneti banci pisani zahtev za otvaranje računa na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka.
- Dokumentacija: Prateća dokumentacija uključuje identifikaciona dokumenta, dokumentaciju o registraciji pravnog lica (ako je primenljivo), i druge dokumente koje banka može zahtevati.
- Ugovor sa bankom: Nakon provere dokumentacije, banka i nerezident zaključuju ugovor o otvaranju i vođenju računa.
- Otvaranje računa: Račun se otvara nakon zaključenja ugovora i može se odmah koristiti u skladu sa uslovima ugovora.
Nerezidentni PIB
Međutim, najvažniji preduslov za otvaranje nerezidentnog računa u Srbiji je i pribavljanje nerezidentnog PIB-a (poreski identifikacioni broj).
Važno je napomenuti da nerezidentna fizička lica nisu zakonski obavezna da pribave nerezidentni PIB, ali banke u praksi to mogu zatražiti, posebno ako procene da je to potrebno na osnovu svrhe računa. Odlukom NBS, koja uređuje otvaranje i vođenje računa nerezidenata (doneta na osnovu Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o platnim uslugama), nije propisana obaveza prethodnog pribavljanja nerezidentnog PIB-a. Međutim, u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, banke imaju pravo da zahtevaju obrazloženje svrhe i cilja otvaranja računa, te mogu tražiti dodatnu dokumentaciju, uključujući nerezidentni PIB, što često čine u praksi. S druge strane, za pravna lica, obaveza pribavljanja PIB-a je zakonski propisana, te je neophodno najpre pribaviti PIB, a potom podneti zahtev za otvaranje računa u banci.
Nerezidentni PIB se izdaje nerezidentima koji obavljaju određene vrste poslova u Srbiji, kao što su poslovanje preko nerezidentnih računa, učestvovanje u investicijama, ili obavljanje drugih aktivnosti koje podležu oporezivanju u Srbiji. Ovaj broj je potreban da bi se nerezident mogao identifikovati u poreskom sistemu Srbije i kako bi se mogla pratiti njegova poreska obaveza.
U praksi, prilikom otvaranja nerezidentnog računa, banke zahtevaju da nerezident prethodno pribavi nerezidentni PIB od Poreske uprave Srbije. Postupak za dobijanje PIB-a uključuje podnošenje zahteva sa odgovarajućom dokumentacijom nadležnoj Poreskoj upravi Srbije, kao što su:
- Osnivački akt ili registrovani dokument o pravnom licu (za pravna lica).
- Pasoš ili drugi identifikacioni dokument (za fizička lica).
- Dokumentacija o vrsti poslovanja ili aktivnosti koja se planira u Srbiji.
Bez nerezidentnog PIB-a, banka neće biti u mogućnosti da otvori račun, jer bi to bilo suprotno zakonskim odredbama koje regulišu poslovanje sa nerezidentima i prikupljanje poreza. Takođe, PIB je neophodan za podnošenje poreskih prijava i izveštaja, plaćanje poreza, kao i za druge administrativne svrhe.
Zato, pribavljanje nerezidentnog PIB-a treba biti jedan od prvih koraka u procesu otvaranja nerezidentnog računa u Srbiji.
Zahtev za pribavljanje nerezidentnog PIB-a može se podneti i preko punomoćnika
Uobičajeno je da nerezidenti angažuju punomoćnika, koji može biti advokat ili neko drugo lice koje je ovlašćeno da zastupa nerezidenta pred Poreskom upravom Srbije.
Postupak podnošenja zahteva preko punomoćnika uključuje:
- Punomoćje: Nerezident mora izdati punomoćje ovlašćenom licu (punomoćniku), koje mora biti overeno kod notara ili drugog nadležnog organa. Punomoćje treba da sadrži jasno navedene ovlasti, uključujući podnošenje zahteva za PIB, preuzimanje dokumentacije, i obavljanje svih potrebnih radnji u ime nerezidenta.
- Pribavljanje dokumentacije: Punomoćnik će, u ime nerezidenta, prikupiti potrebnu dokumentaciju i podneti je Poreskoj upravi zajedno sa zahtevom za PIB.
Trajanje postupka:
Trajanje postupka za izdavanje nerezidentnog PIB-a može varirati u zavisnosti od opterećenosti Poreske uprave, ali uobičajeno je da traje od 5 do 10 radnih dana od trenutka podnošenja kompletnog zahteva. U nekim slučajevima, proces može trajati duže, naročito ako je potrebno dodatno vreme za proveru dostavljene dokumentacije ili ukoliko je potrebno izvršiti dodatna pojašnjenja.
Nakon što je PIB izdat, punomoćnik može preuzeti PIB i dostaviti ga nerezidentu, čime je omogućeno dalje poslovanje, uključujući otvaranje nerezidentnog računa u banci.
Obaveza otvaranja nerezidentnog računa
Iako zakon ne nalaže obavezu otvaranja nerezidentnog računa, postoje određene situacije kada je otvaranje takvog računa neophodno:
- Trgovanje hartijama od vrednosti: Nerezident mora otvoriti račun u domaćoj banci kako bi učestvovao na tržištu kapitala u Srbiji.
- Predstavništva stranih pravnih lica: Strana predstavništva koja posluju u Republici Srbiji preko svojih nerezidentnih računa moraju imati otvoren takav račun za obavljanje svojih aktivnosti.
U ovim slučajevima, otvaranje nerezidentnog računa je preduslov za poslovanje u Republici Srbiji i omogućava učesnicima na tržištu da se uključe u finansijske transakcije u skladu sa lokalnim zakonodavstvom.
Plaćanja i prenosi preko nerezidentnih računa
Platni promet i prenosi sredstava preko nerezidentnih računa su regulisani zakonom, i postoje specifična pravila za različite vrste transakcija. Ove transakcije uključuju transfer dobiti, plaćanja po osnovu kapitalnih poslova, i druge vrste finansijskih aranžmana.
Transfer dobiti u inostranstvo
Jedan od najvažnijih aspekata poslovanja nerezidenata u Srbiji je sloboda transfera dobiti ostvarene u Republici Srbiji na njihove račune u inostranstvu. Ovaj proces je relativno jednostavan i omogućava nerezidentima da prenose sredstva koja su zaradili kroz poslovne aktivnosti u Srbiji.
Plaćanja po osnovu kapitalnih poslova
Za razliku od slobodnog transfera dobiti, plaćanja po osnovu kapitalnih poslova, kao što je prodaja udela u rezidentnom pravnom licu, moraju biti izvršena na dinarski nerezidentni račun otvoren kod banke u Srbiji. Ovo je važno za kontrolu kapitalnih tokova i osiguranje da se sve transakcije odvijaju u skladu sa lokalnim zakonodavstvom.
Potvrda Poreske Uprave pri Prenosu Sredstava sa Nerezidentnog Računa: Obaveze i Izuzeci
Prilikom iznošenja (prenosa) sredstava sa nerezidentnog računa u inostranstvo, nerezident je u određenim slučajevima obavezan da pribavi potvrdu od Poreske uprave Republike Srbije da su sve poreske obaveze izmirene.
Ova obaveza je propisana Zakonom o deviznom poslovanju, a posebno se odnosi na situacije kada se prenose sredstva koja su ostvarena obavljanjem poslovnih aktivnosti u Republici Srbiji. Član 29. Zakona propisuje da nerezident, koji posluje preko nerezidentnog računa, može izvršiti prenos sredstava u inostranstvo samo pod uslovom da su sve poreske obaveze u vezi sa tim poslovanjem izmirene, o čemu je potrebno dostaviti potvrdu od nadležnog poreskog organa.
Izuzeci od obaveze pribavljanja potvrde:
Postoje i izuzeci od ove obaveze, gde se potvrda od Poreske uprave ne zahteva. Na primer:
- Prenos sredstava sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta: Ovaj prenos se može obaviti slobodno, bez obaveze pribavljanja potvrde.
- Prenos sredstava koji vrši strana banka: Ako strana banka drži sredstva na računu kod banke u Srbiji, ona može slobodno izvršiti prenos sredstava u inostranstvo bez pribavljanja potvrde.
- Prenos sredstava sa namenskih računa nerezidenta za trgovanje hartijama od vrednosti: Ovi prenosi se takođe mogu obavljati bez potrebe za pribavljanjem potvrde, ukoliko je to uređeno međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
U svim ostalim slučajevima, nerezidentna pravna i fizička lica moraju pribaviti potvrdu o izmirenim poreskim obavezama pre nego što izvrše prenos sredstava sa nerezidentnog računa u inostranstvo. Ova potvrda se izdaje nakon što se utvrdi da su sve poreske obaveze koje proističu iz poslovanja u Republici Srbiji u potpunosti izmirene.
Gašenje nerezidentnog računa
Nerezidentni račun može biti ugašen na zahtev nerezidenta ili automatski kada nerezident prestane da postoji kao pravni subjekt. Proces gašenja računa zahteva podnošenje pisanog zahteva banci, u kojem se navode detalji o računu koji se zatvara i drugi relevantni podaci.
Koraci u procesu gašenja računa
- Podnošenje zahteva za gašenje računa: Nerezident podnosi pisani zahtev banci za gašenje računa, navodeći broj računa i račun na koji će se preneti preostala sredstva.
- Provera i odobrenje: Banka proverava zahtev i dokumentaciju, te, ako je sve u redu, odobrava gašenje računa.
- Prenos sredstava: Preostala sredstva na računu se prenose na drugi račun, prema uputstvima nerezidenta.
- Zatvaranje računa: Nakon prenosa sredstava, račun se zvanično zatvara i više nije u funkciji.
Aktuelni problemi u vezi sa nerezidentnim računima
Problemi sa primenom propisa
Iako su zakoni i podzakonski akti jasno definisani, praksa pokazuje da postoji niz problema u primeni ovih propisa. Na primer, banke ponekad odbijaju otvaranje nerezidentnih računa zbog složenosti zahteva u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranjem terorizma. Ovi propisi često zahtevaju stroge provere identiteta i izvora sredstava, što može dovesti do dugotrajnih procedura ili odbijanja otvaranja računa.
Geopolitički uticaji
Sukobi u Ukrajini i sankcije protiv Rusije su dodatno zakomplikovali otvaranje i vođenje nerezidentnih računa, posebno za državljane Rusije ili kompanije sa ruskim kapitalom. Uslovi za otvaranje računa za ove nerezidente postali su znatno restriktivniji, a platni promet sa Rusijom postao je otežan ili potpuno obustavljen u nekim slučajevima.
Problem prenošenja sredstava
Jedan od glavnih problema koji se javljaju u praksi odnosi se na prenos sredstava sa nerezidentnog računa u inostranstvo. Ovaj problem se najčešće javlja kada banke, zbog pogrešnog tumačenja zakonskih odredbi, zahtevaju od nerezidenata da pribave potvrdu o izmirenim poreskim obavezama čak i kada sredstva koja se prenose nisu ostvarena poslovanjem u Republici Srbiji.
Zaključak
Otvaranje i poslovanje preko nerezidentnih računa u Republici Srbiji je proces koji zahteva pažljivo planiranje i razumevanje lokalnog zakonodavstva. Iako su osnovni zakonski uslovi jasni, praksa pokazuje da postoje mnogi izazovi sa kojima se nerezidenti mogu suočiti, posebno u svetlu globalnih političkih i ekonomskih dešavanja. U tom smislu, važno je da nerezidenti budu dobro informisani i da imaju pristup stručnim savetima kako bi efikasno upravljali svojim finansijskim poslovanjem u Srbiji.
Budući da je svet finansija podložan stalnim promenama, preporučuje se kontinuirano praćenje promena u zakonodavstvu i pravovremeno prilagođavanje novim uslovima kako bi se obezbedilo nesmetano poslovanje i izbegli potencijalni pravni problemi. Banke i nerezidenti treba da budu u stalnom dijalogu kako bi se osigurala pravilna primena zakona i sprečile nesuglasice koje mogu proisteći iz različitih tumačenja propisa.