Da li nepokretnost koja se stekne ugovorom o doživotnom izdržavanju predstavlja zajedničku imovinu supružnika?

 1. Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?

•  Ugovor o doživotnom izdržavanju (u dajem tekstu „Ugovor“) je poseban tip ugovora koji je regulisan Zakonom o nasleđivanju (u daljem tekstu “Zakon”). Primalac izdržavanja (u daljem tekstu: „Primalac“), nakon svoje smrti, prenosi svojinu na određenoj stvari ili pravo osobi koja mu pruža izdržavanje tokom života (u daljem tekstu: „ Davalac“). Na primer, Davalac može postati vlasnik određene nepokretnosti nakon smrti Primaoca izdržavanja.

•  Ovaj Ugovor sadrži određene obaveze i prava za obe strane. Davalac izdržavanja može imati materijalne obaveze, kao što su obezbeđivanje hrane, lekova i plaćanje računa, ali i nematerijalne obaveze, kao što je pružanje odgovarajuće nege i brige za Primaoca. S druge strane, Primalac ima obavezu da nakon svoje smrti prenese pravo svojine na predmetnoj stvari ili pravo na Davaoca.

• Da bi Davalac ostvario svoja prava nakon smrti Primaoca, važno je da redovno ispunjava svoje obaveze tokom trajanja Ugovora. Drugim rečima, prava i obaveze su međusobno povezana i zavise jedni od drugih. Ugovor se zaključuje u pisanoj formi I potrebno je da javni beležnik izvrši njegovu solemnizaciji kako bi se obezbedila pravna valjanost.

2. Kakva može da bude imovina supružnika?

• Prema odredbama Porodičnog zakona, imovina supružnika koja je stečena tokom trajanja braka radom (plata, zarada) smatra se njihovom zajedničkom imovinom. Međutim, supružnici imaju mogućnost da svoje imovinske odnose urede putem bračnog ugovora, kojim mogu detaljnije regulisati sticanje pokretnih i nepokretnih stvari tokom trajanja braka.

• Imovinu koju je supružnik stekao pre, kao i imovinu koju je supružnik stekao nakon stupanja u brak putem nasleđa, poklona, podele zajedničke imovine ili drugih pravnih poslova kojim se pribavlja isključivo pravo, predstavlja njegovu posebnu imovinu. Ovo znači da takva imovina ostaje posebna i ne ulazi u zajedničku imovinu supružnika.

• Važno je napomenuti da se imovinska prava supružnika mogu regulisati na različite načine, u skladu sa njihovim željama i potrebama, uz poštovanje zakonskih odredbi.

3. Ugovor o doživotnom izdržavanju u režimu zajedničke imovine supružnika

• Ovaj Ugovor ima karakter teretnog i dvostrano obavezujućeg ugovora, a što znači da svaka strana preuzima određene obaveze i daje naknadu u zamenu za korist koju dobija od druge strane. U slučaju da je Ugovor zaključen tokom trajanja braka, predmet Ugovora se smatra zajedničkom imovinom supružnika.

• Ako je samo jedan supružnik zaključio Ugovor, a obaveze iz ugovora koje su se odnosile na materijalna davanja ispunjavao tako što je koristio imovinu stečenu radom, svaka nepokretnost koju eventualno stekne kao posledicu tog Ugovora smatraće se zajedničkom imovinom oba supružnika. Iako postoji zakonska pretpostavka da su udeli supružnika jednaki (po principu 50:50), važno je napomenuti da ova pretpostavka nije nepromenljiva. S obzirom na specifične okolnosti svakog slučaja, postoji mogućnost da se ta pretpostavka ospori. U sudskom postupku se može pažljivo razmotriti, razjasniti i eventualno umanjiti ili uvećati veličina udela svakog supružnika. Prilikom donošenja odluke,  uzeće se  u obzir sve relevantne činjenice i zakonske odredbe kako bi se utvrdila pravična raspodela imovine između supružnika koja je stečena u braku.

• Supružnik koji je potpisnik Ugovora može da se zaštiti i osigura da imovina stečena na osnovu Ugovora bude njegova posebna imovina na sledeći način: Supružnik koji nije potpisnik može izjaviti da će predmet Ugovora predstavljati posebnu imovinu drugog supružnika. Na taj način, unapred se definišu njihovi imovinski odnosi u vezi s tim predmetom i stvara se dodatna pravna sigurnost. Ovu izjavu supružnik može solemnizovati ili kao samostalnu ili je uključiti u sam Ugovor kod nadležnog javnog beležnika.

  4. Zaključak

• Ugovor koji je sklopljen pre ili tokom trajanja bračne zajednice, a kojim se stiče neka imovina, smatraće se zajedničkom imovinom supružnika, ukoliko nije data posebna izjava od strane drugog supružnika. Iako se inicijalno pretpostavlja da su udeli supružnika jednaki, oni nisu unapred definisani. U postupku pred nadležnim sudom postoji mogućnost da se udeli svakog supružnika revidiraju (smanje ili povećaju). Ovakav postupak omogućava da se uzmu u obzir sve okolnosti koje su uticale na režim zajedničke imovine supružnika (materijalni prihodi, a tako i staranje o deci, poslovi održavanja domaćinstva, itd.), a kako bi se na pravičan način izvršila raspodelom imovine koja je stečena na osnovu Ugovora.