Battery Storage u Srbiji 2026: Pravni okvir i regulatorni izazovi za energetske projekte

Srbija ulazi u novu fazu razvoja energetskog tržišta. Nakon snažnog rasta interesovanja za solarne elektrane, vetroparkove i druge projekte obnovljivih izvora energije, pažnja investitora sve više se pomera ka sistemima za skladištenje električne energije, odnosno battery storage rešenjima.

Razlog je jednostavan. Bez fleksibilnosti, balansiranja i stabilnijeg upravljanja proizvodnjom, novi energetski projekti sve teže mogu da budu tehnički, regulatorno i finansijski održivi.

Zato battery storage više nije samo tehničko pitanje. Naprotiv, on postaje jedno od ključnih pravnih i regulatornih pitanja za developere, investitore, operatore i finansijske institucije koje prate energetske projekte u Srbiji.

Izmenama Zakona o energetici iz 2024. godine, skladištenje električne energije prvi put je jasnije prepoznato kao posebna energetska delatnost. Time je postavljen važan zakonski okvir. Međutim, praksa, podzakonska regulativa i tržišna pravila još se razvijaju.

Upravo zato je za svaki battery storage projekat u Srbiji važno već na početku razumeti kako se ovaj institut pravno tretira, koje dozvole i licence mogu biti relevantne, kako storage utiče na priključenje na mrežu i balansiranje sistema, i gde se danas nalaze najveći regulatorni rizici.

Šta donosi postojeći regulatorni okvir?

Do skoro su battery storage projekti u Srbiji bili suočeni sa brojnim regulatornim nejasnoćama. Investitori su se često susretali sa pitanjima da li skladištenje električne energije predstavlja posebnu energetsku delatnost, koje dozvole su potrebne za razvoj takvih projekata i na koji način storage može učestvovati na tržištu električne energije.

Izmenama Zakona o energetici iz 2024. godine zakonodavac je napravio značajan korak ka uspostavljanju jasnijeg regulatornog okvira.

Najvažnije novine uključuju:

• prepoznavanje skladištenja električne energije kao posebne energetske delatnosti;
• uvođenje obaveze licenciranja za obavljanje delatnosti skladištenja električne energije;
• jasnije regulatorno pozicioniranje storage sistema u okviru elektroenergetskog sektora;
• ukidanje obaveze pribavljanja energetske dozvole za izgradnju objekata za skladištenje električne energije.

Na taj način battery storage više nije regulatorna nepoznanica. Ipak, iako je osnovni zakonski okvir postavljen, brojna praktična pitanja ostaju otvorena i očekuje se njihovo dalje uređivanje kroz podzakonske akte, tržišna pravila i regulatornu praksu.

Za investitore je posebno značajno da battery storage projekti danas imaju znatno jasniji pravni položaj nego pre samo nekoliko godina, što omogućava ozbiljnije planiranje projekata, pregovore sa finansijerima i dugoročno strukturiranje energetskih investicija.

Zašto storage sistemi postaju važni za solarne i vetro projekte?

Poslednjih godina Srbija beleži značajan rast broja projekata iz obnovljivih izvora energije, posebno solarnih elektrana i vetroparkova. Istovremeno, operatori sistema i učesnici na tržištu suočavaju se sa novim izazovima koji proizlaze iz promenljive prirode proizvodnje električne energije iz ovih izvora.

Za razliku od konvencionalnih elektrana, proizvodnja iz sunca i vetra zavisi od vremenskih uslova i ne može se uvek uskladiti sa trenutnim potrebama elektroenergetskog sistema. Upravo zbog toga pitanje fleksibilnosti i balansiranja postaje jedno od ključnih pitanja daljeg razvoja energetskog sektora.

U takvom okruženju battery storage sistemi imaju sve značajniju ulogu.

Oni mogu doprineti:

• skladištenju viškova proizvedene električne energije;
• smanjenju odstupanja između planirane i stvarne proizvodnje;
• povećanju fleksibilnosti elektroenergetskog sistema;
• pružanju određenih pomoćnih usluga sistemu;
• stabilizaciji prihoda energetskih projekata;
• povećanju atraktivnosti projekata za finansiranje.

Zbog toga storage sistemi danas više nisu samo tehničko unapređenje postojećih postrojenja. U mnogim slučajevima oni postaju važan element ukupne projektne strukture, naročito kod većih solarnih i vetro projekata.

Njihov značaj prepoznat je i kroz regulatorne izmene u oblasti obnovljivih izvora energije. Još 2023. godine uvedena su pravila koja u određenim slučajevima omogućavaju drugačiji tretman projekata koji raspolažu odgovarajućim kapacitetima za skladištenje električne energije.

Kako se broj projekata obnovljivih izvora bude povećavao, očekuje se da će battery storage postajati sve važniji faktor prilikom razvoja, finansiranja i priključenja novih energetskih postrojenja u Srbiji.

Da li je podzakonska regulativa kompletirana?

Iako je zakonodavni okvir za battery storage značajno unapređen, regulatorni razvoj ove oblasti još nije u potpunosti završen.

Izmene Zakona o energetici postavile su osnov za razvoj skladištenja električne energije kao posebne energetske delatnosti. Međutim, kao i kod drugih novih instituta u energetskom sektoru, brojna praktična pitanja tek treba dodatno razraditi kroz podzakonske propise, tržišna pravila i regulatornu praksu.

Dalji razvoj regulative očekuje se naročito kroz:

• podzakonske akte donete na osnovu Zakona o energetici;
• tržišna pravila i procedure operatora prenosnog sistema;
• odluke i regulatornu praksu Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS);
• usklađivanje domaćih propisa sa pravilima Energetske zajednice i pravnim okvirom Evropske unije.

Posebna pažnja tržišta trenutno je usmerena na pitanja kao što su:

• uslovi za licenciranje delatnosti skladištenja električne energije;
• tržišno učešće storage sistema;
• pružanje pomoćnih i sistemskih usluga;
• balansna odgovornost učesnika na tržištu;
• tehnički zahtevi za rad storage postrojenja;
• uslovi i procedure priključenja na elektroenergetsku mrežu.

Za investitore je važno da razumeju da odsustvo detaljne regulative ne znači nužno regulatornu zabranu ili nemogućnost razvoja projekata. Naprotiv, tržište battery storage sistema u Srbiji već se razvija, dok se pravni okvir paralelno prilagođava tehnološkim i tržišnim promenama.

Upravo zbog toga pravna analiza konkretnog projekta često zahteva individualnu procenu regulatornih zahteva, tehničkih karakteristika postrojenja i planiranog modela poslovanja.

Očekuje se da će tokom narednih godina regulatorni okvir postajati sve detaljniji, što bi trebalo da doprinese većoj pravnoj sigurnosti i daljem razvoju tržišta skladištenja električne energije u Srbiji.

Ključni regulatorni izazovi battery storage projekata u Srbiji

Iako battery storage projekti danas imaju znatno jasniji pravni položaj nego ranije, njihov razvoj i dalje zahteva pažljivo sagledavanje regulatornih i tržišnih okolnosti.

U praksi, investitori se najčešće ne suočavaju sa pitanjem da li je storage dozvoljen, već kako konkretan projekat pravilno strukturirati u okviru postojećeg regulatornog okvira.

Priključenje na elektroenergetsku mrežu

Jedno od najvažnijih pitanja kod svakog battery storage projekta odnosi se na priključenje na elektroenergetsku mrežu.

U zavisnosti od tehničke konfiguracije projekta, storage može biti razvijan kao:

• samostalno postrojenje za skladištenje električne energije;
• deo solarnog projekta;
• deo vetroparka;
• ili kao komponenta složenijih hibridnih energetskih sistema.

Svaki od ovih modela može otvoriti različita pitanja u vezi sa priključenjem, raspoloživim kapacitetima mreže i regulatornim zahtevima.

Licenciranje i regulatorni status

Iako Zakon o energetici predviđa licenciranje delatnosti skladištenja električne energije, tržište još uvek očekuje dalji razvoj regulatorne prakse koja će preciznije definisati pojedina praktična pitanja.

Zbog toga je važno pravilno proceniti regulatorni status projekta još u ranoj fazi razvoja, kako bi se izbegli kasniji rizici i kašnjenja.

Tržišno učešće i balansna odgovornost

Jedan od ključnih razloga zbog kojih investitori razvijaju battery storage sisteme jeste njihovo potencijalno učešće na tržištu električne energije.

Međutim, način na koji će pojedini storage projekti učestvovati u trgovanju električnom energijom, pružanju pomoćnih usluga ili balansiranju sistema može zavisiti od regulatornog okvira koji se i dalje razvija.

Iz tog razloga tržišni model projekta često postaje jednako važan kao i njegova tehnička konfiguracija.

Finansiranje i bankabilnost projekta

Finansijske institucije i investitori sve više posmatraju battery storage kao važan element savremenih energetskih projekata.

Međutim, bankabilnost projekta često zavisi od toga da li su regulatorni rizici pravilno identifikovani i raspoređeni kroz projektnu dokumentaciju, ugovorne odnose i regulatornu strategiju razvoja projekta.

Zbog toga pravna analiza battery storage projekta danas predstavlja važan deo procesa finansiranja i razvoja energetskih investicija.

Dalji razvoj regulatornog okvira

Kako Srbija nastavlja usklađivanje energetskog zakonodavstva sa pravilima Evropske unije i Energetske zajednice, očekuje se dalje unapređenje pravila koja se odnose na skladištenje električne energije.

Upravo zbog toga battery storage predstavlja jednu od najdinamičnijih oblasti energetskog prava, u kojoj regulatorni razvoj i tržišna praksa napreduju gotovo istovremeno.

Battery Storage i energetske investicije u Srbiji: šta investitori treba da znaju

Battery storage više nije tehnologija budućnosti. Za mnoge energetske projekte on već postaje važan deo projektne strukture, naročito kada se radi o solarnim elektranama, vetroparkovima i drugim projektima koji zahtevaju veću fleksibilnost i stabilnost proizvodnje.

Istovremeno, razvoj tržišta skladištenja električne energije otvara nova pitanja za investitore, projektne developere, finansijske institucije i druge učesnike na energetskom tržištu. Pored tehničkih aspekata projekta, sve veći značaj dobijaju pitanja regulatorne usklađenosti, tržišnog modela, priključenja na mrežu, balansne odgovornosti i dugoročne održivosti projekta.

Zbog toga se pravna i regulatorna analiza battery storage projekata sve češće sprovodi već u najranijim fazama razvoja investicije. Rano identifikovanje regulatornih zahteva može značajno doprineti efikasnijem razvoju projekta, smanjenju rizika i lakšem pristupu finansiranju.

Dodatni značaj battery storage sistema proizlazi i iz činjenice da Srbija nastavlja usklađivanje energetskog zakonodavstva sa pravilima Evropske unije i Energetske zajednice. Kako se regulatorni okvir bude razvijao, očekuje se dalje širenje mogućnosti za tržišno učešće storage sistema i njihova sve veća integracija u elektroenergetski sistem.

Za investitore koji planiraju razvoj energetskih projekata u Srbiji, razumevanje regulatornog okvira za battery storage već danas postaje važan element dugoročnog planiranja i uspešne realizacije investicije.

Najčešća pitanja (FAQ)

Da li je battery storage regulisan u Srbiji?

Da. Izmenama Zakona o energetici skladištenje električne energije prepoznato je kao posebna energetska delatnost.

Da li je potrebna licenca za battery storage?

Za obavljanje delatnosti skladištenja električne energije predviđena je obaveza pribavljanja licence, dok se konkretni uslovi procenjuju u skladu sa važećim propisima i podzakonskim aktima.

Da li je potrebna energetska dozvola za izgradnju storage sistema?

Prema izmenama Zakona o energetici, energetska dozvola nije potrebna za izgradnju objekata za skladištenje električne energije.

Zašto je battery storage važan za solarne i vetro projekte?

Storage sistemi omogućavaju bolje upravljanje viškovima energije, balansiranje sistema, stabilizaciju proizvodnje i veću fleksibilnost elektroenergetske mreže.

Da li je podzakonska regulativa kompletirana?

Ne u potpunosti. Zakonski okvir je postavljen, ali se detaljnija pravila u vezi sa licenciranjem, tržišnim učešćem, balansiranjem i tehničkim uslovima rada tek očekuju kroz dalji razvoj regulative.

Može li battery storage biti deo solarne elektrane?

Da. Battery storage sistemi mogu se razvijati kao samostalna postrojenja ili kao deo solarnih i drugih energetskih projekata, u zavisnosti od tehničke i regulatorne strukture konkretnog projekta.

Može li battery storage samostalno učestvovati na tržištu električne energije?

Zakonski okvir predviđa skladištenje električne energije kao posebnu energetsku delatnost, dok se detaljnija pravila tržišnog učešća i dalje razvijaju kroz regulatornu praksu i tržišna pravila.

Da li battery storage povećava bankabilnost energetskog projekta?

U mnogim slučajevima da. Storage sistemi mogu doprineti većoj fleksibilnosti projekta, stabilnijim prihodima i boljem upravljanju proizvodnim odstupanjima, što može biti značajno za investitore i finansijske institucije.

Koja su trenutno najvažnija pravna pitanja kod battery storage projekata?

Najčešće se odnose na regulatorni status projekta, licenciranje, priključenje na mrežu, tržišno učešće, balansnu odgovornost i usklađenost sa energetskim propisima.

O autoru

Mina Radojević Vlačić je strariji saradnik – advokat u Stojković Attorneys (STATT), gde se bavi pitanjima energetskog prava, regulatorne usklađenosti i razvoja energetskih i infrastrukturnih projekata u Srbiji.