Azil u Republici Srbiji: lica ovlašćena da traže azil

Prema Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti („Zakon“)  pravo na utočište, odnosno status izbeglice odobrava se tražiocu koji se nalazi izvan države svog porekla ili države uobičajenog boravišta, a opravdano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja, a zbog čega ne može ili ne želi da prihvati zaštitu te države.

U zavisnosti od okolnosti u državi porekla, određena društvena grupa može označavati i grupu koja se zasniva na zajedničkim karakteristikama pola, roda, rodnog identiteta i seksualnog opredeljenja.

Prilikom procene da li postoji opravdan strah od progona, nije važno da li tražilac zaista poseduje rasne, rodne, verske, nacionalne, društvene ili političke karakteristike ili karakteristike u pogledu jezika ili rodnog identiteta koje su razlog za progon ako mu počinilac progona pripisuje takve karakteristike.

Supsidijarna zaštita odobrava se tražiocu koji ne ispunjava uslove za odobrenje prava na utočište propisane Zakonom, ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da će se povratkom u državu porekla ili državu uobičajenog boravišta suočiti sa stvarnim rizikom od trpljenja ozbiljne nepravde i koji nije u mogućnosti ili zbog takvog rizika ne želi da prihvati zaštitu te države.

Ozbiljnom nepravdom smatra se pretnja smrtnom kaznom ili pogubljenjem, mučenjem, nečovečnim ili ponižavajućim postupanjem ili kažnjavanjem, kao i ozbiljna i individualna pretnja po život izazvana nasiljem opštih razmera u situacijama međunarodnog ili unutrašnjeg oružanog sukoba.

Prava tražioca azila

• da legalno boravi na teritoriji Republike Srbije sve dok traje postupak azila
• da za vreme postupka bude smešten u Centar za azil ili da boravi u privatnom smeštaju ako ima sopstvenih sredstava
• da dobije identifikacionu ispravu 
• da se slobodno krece na teritoriji Republike Srbije
• da ima pravo na zdravstvenu zaštitu
• da ima pravo na besplatnog prevodioca i pravnog zastupnika tokom postupka azila
• da ima pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje.

Počinioci progona

Počinioci progona prema Zakonu mogu biti:

• državni organi;
• stranke ili organizacije koje kontrolišu državu ili znatan deo državnog područja;
• nedržavni organi, ako se dokaže da državni organi ili stranke, odnosno organizacije koje kontrolišu znatan deo državnog područja, uključujući međunarodne organizacije nisu u mogućnosti ili ne žele pružiti zaštitu od progona ili trpljenja ozbiljne nepravde.

Procena mogućnosti zaštite unutar matične države tražioca azila

Pri proceni osnovanosti zahteva za azil utvrđuje se i mogućnost zaštite tražioca unutar države porekla (njegovim preseljenjem u određeni deo države porekla ili države uobičajenog boravišta), ispitujući da li su u tom slučaju zadovoljeni sledeći uslovi:

• ne postoje opravdani razlozi za strah od progona, niti postoji opasnost od trpljenja ozbiljne nepravde ili
•  tražilac može dobiti efikasnu zaštitu od progona ili trpljenja ozbiljne nepravde.

Prilikom procene postoje li osnovani razlozi za strahovanje tražioca od progona i postoji li stvarna opasnost od nepravde, odnosno ima li tražilac pristup zaštiti od progona ili ozbiljne nepravde u nekom delu države svog porekla, uzimaju se u obzir opšte okolnosti poznate za taj deo države, kao i lične okolnosti tražioca.

Procena činjenica i okolnosti

Tražilac je dužan da sarađuje sa Kancelarijom za azil i da priloži svu raspoloživu dokumentaciju i iznese tačne i istinite podatke koji se odnose na identitet, uzrast, državljanstvo, članove porodice, državu i adresu prethodnog prebivališta, prethodne zahteve, kretanje nakon što je napustio državu porekla, lične i putne isprave i razloge na kojima se zasniva njegov zahtev za azil.

Prilikom odlučivanja o osnovanosti zahteva za azil, Kancelarija za azil prikuplja i razmatra sve relevantne činjenice, dokaze i okolnosti, uzimajući u obzir naročito:

• relevantne činjenice i dokaze koje je izneo tražilac, uključujući informaciju da li bi bio ili bi mogao biti izložen progonu ili riziku od trpljenja ozbiljne nepravde;
• aktuelne izveštaje o stanju u državi porekla tražioca ili državi njegovog uobičajenog boravišta i, po potrebi, o državama kroz koje je putovao, uključujući zakone i propise tih država, kao i način na koji se oni primenjuju – koji su sadržani u različitim izvorima međunarodnih organizacija, kao što su UNHCR i Evropska kancelarija za podršku azilu (European asylum support office, u daljem tekstu: EASO), kao i drugih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava;
• položaj i lične okolnosti tražioca, uključujući njegov pol i uzrast kako bi se na osnovu toga procenilo da li postupci i dela kojima je bio ili kojima bi mogao biti izložen predstavljaju progon ili ozbiljnu nepravdu;
• da li su aktivnosti tražioca od momenta kada je napustio državu porekla bile usmerene na stvaranje odlučujućih uslova za odobrenje prava na azil kako bi se procenilo da li te aktivnosti mogu izložiti tražioca progonu ili riziku od trpljenja ozbiljne nepravde ako se vrati u tu državu;
• da li tražilac može dobiti zaštitu države čije bi državljanstvo mogao dokazati.

Činjenica da je tražilac već bio izložen progonu ili riziku od trpljenja ozbiljne nepravde, odnosno pretnjama takvim progonom ili pretnjama ozbiljnom nepravdom pokazatelj je da postoji opravdan strah od progona ili trpljenja ozbiljne nepravde, osim ako postoje opravdani razlozi da se veruje da se takav progon ili ozbiljna nepravda neće ponoviti.

Izjava tražioca smatra se verodostojnom u delu u kojem određena činjenica ili okolnost nije potkrepljena dokazima:

• ako je tražilac uložio iskren napor da potkrepi svoj zahtev dokazima;
• ako su svi relevantni elementi koji su mu na raspolaganju podneti, uz zadovoljavajuće objašnjenje zašto nedostaju ostale relevantne činjenice;
• ako je utvrđeno da su izjave tražioca dosledne i prihvatljive, kao i da nisu u suprotnosti sa specifičnim i opštim informacijama koje su relevantne za odlučivanje o zahtevu za azil;
• ako je tražilac izrazio nameru da traži azil u što kraćem roku ili je opravdao zašto nije tako postupio;
• ako je utvrđena opšta verodostojnost izjave tražioca.

Razlozi uskraćivanja prava na azil

Pravo na utočište se neće odobriti tražiocu ako postoje osnovani razlozi na osnovu kojih se smatra da je počinio, podstrekavao ili na drugi način učestvovao u izvršenju:

• zločina protiv mira, ratnog zločina ili zločina protiv čovečnosti, u skladu sa odredbama sadržanim u međunarodnim konvencijama donetim u cilju sprečavanja takvih zločina;
• teškog krivičnog dela koje nije političkog karaktera, koje je počinjeno izvan teritorije Republike Srbije pre nego što je tražilac ušao na teritoriju Republike Srbije;
• dela suprotna ciljevima i principima Ujedinjenih nacija, kako je istaknuto u Preambuli i čl. 1. i 2. Povelje Ujedinjenih nacija.
• Pravo na utočište se neće odobriti tražiocu koji predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak Republike Srbije.
• Pravo na utočište se neće odobriti tražiocu koji već ima odobren boravak u državi koja mu na osnovu tog boravka priznaje ista prava i obaveze kao državljanima te države.
• Pravo na utočište se neće odobriti tražiocu koji uživa zaštitu ili prima pomoć nekog organa ili agencije Ujedinjenih nacija, osim UNHCR-a. Ako zaštita ili pomoć prestanu iz bilo kog razloga na koji tražilac nije mogao uticati, a njegov položaj nije konačno rešen u skladu sa odgovarajućim rezolucijama koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, odobriće mu se pravo na azil.

Razlozi za uskraćivanje supsidijarne zaštite

Supsidijarna zaštita se neće odobriti tražiocu ako postoje ozbiljni razlozi na osnovu kojih se smatra da je počinio, podstrekavao ili na drugi način učestvovao u izvršenju:

• zločina protiv mira, ratnog zločina ili zločina protiv čovečnosti, u skladu sa odredbama sadržanim u međunarodnim konvencijama donetim u cilju sprečavanja takvih zločina;
• teškog krivičnog dela (krivično delo za koje se prema zakonodavstvu Republike Srbije može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža kazna)
• dela suprotnih ciljevima i principima Ujedinjenih nacija, kako je istaknuto u Preambuli i čl. 1. i 2. Povelje Ujedinjenih nacija.
• Supsidijarna zaštita se neće odobriti tražiocu koji predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak Republike Srbije.