Ako poslujete sa inostranstvom, onda trebate znati…

Opšta pravila o porezu na dobit na prihode koje nerezidentno pravno lice ostvari od rezidentnog pravnog lica

 

Globalizacija je proces koji je obeležio 20. i 21. vek i predstavlja pojam koji se koristi za opisivanje promena u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen uticaj na liberalizaciju trgovine, odnosno razvoj slobodne trgovine.  Zbog toga dolazi do sve većeg prometa dobara i usluga između Republike Srbije i drugih država, što rezultira sve češćim preko graničnim transakcijama, posebno između privrednih društava (tkz. B2B). Na taj promet dobara i usluga primenjuje se poseban poreski tretman kojim ćemo se baviti u nastavku teksta.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021, „Zakon o porezu na dobit pravnih lica“) u članu 40. propisuje pravila koja se primenjuju u slučaju prometa dobara i usluga između nerezidentnih pravnih lica („NPL“) i rezidentnih pravnih lica („RPL“).

 

Predmet oporezivanja, poreska osnovica

 

Poreska osnovica je bruto prihod, odnosno bruto naknada koju plaća RPL NPL -u, a koja isplata se vrši na osnovu:

  • dividendi i udela NPL-a u dobiti u RPL-u, uključujući i dividendu iz člana 35. Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
  • naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine;
  • kamata;
  • naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije;
  • naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene;

 

(u daljem tekstu zajedno ili pojedinačno određene kao „Prihod“).

 

Porez po odbitku obračunava se i plaća i na Prihod NPL po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u RS, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana.

 

Ukoliko je samim ugovorom ili drugim dokumentom kojim se određuje visina Prihoda koji se isplaćuje izražen u neto iznosu, potrebno je brutirati ovaj iznos, sa odgovarajućim koeficijentom, koji zavisi on poreske stope koja se u datom slučaju primenjuje.

 

Takođe, na dan isplate Prihoda vrši se konverzija u RSD po srednjem kursu NBS-a, ukoliko je iznos izražen u stranoj valuti.

 

Poreski obveznik

 

Poreski obveznik je NPL. Međutim, Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje da je poreski platac u ovom slučaju RPL koje je istovremeno isplatilac naknade koja predstavlja poresku osnovicu. Iz tog razloga obaveza obračuna i isplate poreza pada na RPL, i to odbitkom od bruto naknade koju isplaćuje NPL-u. Poreski platac po zakonu solidarno jemči za iznos poreskog duga.

 

U slučaju da je NPL komanditno odnosno ortačko društvo, javlja se nedoumica ko je primalac Prihoda koji se isplaćuju. Ovo iz razloga što su navedena NPL fiskalno transparentna lica, pa se po osnovu Prihoda koje ostvare direktno oporezuju komanditori i ortaci (što je slučaj npr. u Velikoj Britaniji i Nemačkoj). U slučaju primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja („UIDO“), o kojoj će biti više reči u nastavku, treba obezbediti potvrdu o rezidentnosti za svako fizičko lice koje je član NPL.

 

Poreska stopa

 

Porez na dobit u ovom slučaju plaća se po odbitku po stopi od 20% od bruto osnovice.

 

Izuzetak od poreske stope od 20%, je situacija u kojoj NPL dolazi iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, u kom slučaju poreska stopa iznosi 25%. Spisak jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom nalaze se na ovom linku https://www.purs.gov.rs/sr/pravna-lica/pregled-propisa/pravilnici/313/pravilnik-o-listi-jurisdikcija-sa-preferencijalnim-poreskim-sistemom.html .

 

Nastanak poreske obaveze

 

Poreska obaveza nastaje danom isplate Prihoda, koja predstavlja predmet oporezivanja. Ukoliko je uplaćen avans, takođe nastaje poreska obaveza. Međutim, ukoliko kasnije ne dođe do realizacije prometa po osnovu kog je izvršena isplata, NPL može tražiti povraćaj plaćenog poreza preko RPL.

 

RPL u roku od tri kalendarska dana od dana isplate Prihoda NPL-u, obračunava i plaća poresku obavezu. RPL podnosi poresku prijavu posebno za svaku vrstu Prihoda, za jednog ili više primalaca. Obrazac poreske prijave je PDPO/S i  podnosi se elektronskim putem. Primenjuju se odredbe Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po odbitku na prihode i naknade koje ostvaruju nerezidentna i rezidentna pravna lica („Službeni glasnik RS“ broj 97/15 , 111/15 , 14/16 , 15/16 – ispravka, 20/18 , 27/21 ).

 

Da bi RPL utvrdilo da li postoji poreska obaveza u konkretnom slučaju, mora da odgovori na tri postavljena pitanja:

  • Da li NPL ima status pravnog lica? Poreska obaveza ne nastaje ako je primalac Prihoda inostrani preduzetnik ili fizičko lice.
  • Da li je Prihod koji se isplaćuje predmet oporezivanja? U praksi je nekad teško utvrditi prirodu Prihoda, zato treba u samom ugovoru koji je pravni osnov oporezive transakcije što preciznije definisati prirodu Prihoda. Ukoliko ugovorne strane to ne učine, nadležna poreska uprava može primeniti načelo fakticiteta pa sama izvršiti procenu prirode Prihoda u toku sprovođenja poreske kontrole.
  • Da li je sa državom porekla NPL zaključen UIDO? UIDO koje je Republika Srbija potpisala objavljeni su na sajtu Ministarstva finansija na ovom linku https://www.mfin.gov.rs/propisi/ugovori-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja . Ukoliko jeste i poreski tretman u skladu sa UIDO stavlja poreskog obveznika u povoljniji položaj, proverava se da li su ispunjeni uslovi za primenu UIDO. Ukoliko jesu, primenjuje se poreska stopa iz UIDO, ukoliko nisu, primenjuje se zakonska stopa.

 

Uslovi za primenu UIDO

 

Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja predstavljaju međunarodne ugovore koje je Republika Srbija zaključila sa drugim državama, a koji imaju za cilj izbegavanje dvostrukog oporezivanja ili povoljniji poreski tretman za poreskog obveznika nego što to propisuje Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“UIDO”).

 

Da bi u konkretnom slučaju RPL moglo da primeni odredbe UIDO koje po pravilu propisuju povoljniji poreski tretman za poreskog obveznika, nego što to čini Zakon o porezu na dobit pravnih lica, potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi u momentu isplate Prihoda:

 

  • RPL mora da poseduje i priloži nadležnom organu potvrdu o rezidentnosti za NPL: ova potvrda može biti izdata na obrascu POR-2, koji je propisan Pravilnikom o postupku i načinu izdavanja i izgledu obrazaca potvrda o rezidentnosti („Službeni glasnik RS“ broj 80/10, 44/18 – dr. zakon). Ovaj obrazac mora biti overen od strane nadležnog organa države čiji je rezident NPL. Međutim, često će država čiji je NPL rezident overiti potvrdu na svom obrascu, u kom slučaju je potrebno obezbediti overeni prevod od strane sudskog tumača za taj dokument.
  • NPL mora biti stvarni vlasnik Prihoda: ovaj uslov propisan je iz razloga izbegavanja poreske evazije. Šta sve predstavlja dokaz o stvarnom vlasništvu nije propisano, a to u praksi može biti izvod iz nadležnog registra privrednih društava (nalik na srpski APR), ugovor u kom je navedeno ko je primalac Prihoda, itd. Ukoliko nadležna poreska uprava posumnja u validnost priloženog dokaza, na njoj je teret dokazivanja suprotne činjenice.

 

Ukoliko u momentu isplate Prihoda, RPL ne ispunjava oba navedena uslova, nema pravo da primeni UIDO, već se primenjuje zakonski režim oporezivanja. Međutim ukoliko kasnije dostavi potvrdu o rezidentnosti, NPL ima pravo da zahteva povraćaj više plaćenog poreza u skladu sa članom 40a. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

 

Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj pravnoj, poreskoj ili poslovnoj temi, možete slobodno da nam pišite na office@statt.rs u bilo koje vreme ili da nam se javite na broj telefona +381113281914 svakog radnog dana od 08:30 do 16:30.